Свемирска истраживања: Може ли човек да направи још један велики корак у свемиру

У свемиру се успоставља нови поредак - а око њега се утркују Америка и Кина. Али имајући у виду захтеве свемирских истраживања, чак ни ове две велике суперсиле неће то моћи да постигну саме.

Зацртани су изузетни технолошки изазови и скупоцени циљеви, посебно онај да људи живе и раде на другим световима, можда већ у року од наредних десет година - али у подељеном свету у ком је међународна добра воља реткост, да ли су они реални?

Насин повратак на Месец започео је њеним програмом Артемис.

Прва од три мисије била је успешно лансирана. Овај лет без посаде тестирао је ракете и технологију.

Друга мисија ће одвести људе у свемир даље него што су икада отишли, а треће лансирање одвешће астронауте на недељу дана на Месец, где ће вршити експерименте.

Дугорочни циљ је да се Месец искористи као одскочна даска за лет до Марса.

Али процењује се да ће програм коштати 93 милијарде долара, што је висока цена за америчког пореског обвезника, који већ осећа велик економски притисак.

У извештају за Конгрес из прошле године, канцеларија америчког државног ревизора упозорила је на „нереални распоред развоја" и врло могућа премашивања буџета, додавши да је НАСА морала да уради процене трошкова које су „поузданије и транспарентне".

А опет, иако ће НАСА добити мање укупних средстава него што је тражила за 2023, Конгрес у овом тренутку и даље подржава њене подухвате у свемирском истраживању.

Кина је успела да постави потпуно оперативну свемирску станицу Тиангонг у орбиту у оквиру зацртаног рока.

Кинески свемирски програм лансирао је сонде на Месец и Марс.

Планира се и постављање истраживачке станице без посаде на Месец до 2025, а потом да спусти астронауте на његову површину до 2030. године.

Спуштање астронаута на Месец већ је постигнуто, али следећи корак, спуштање на Марс, много је тежи задатак.

Марс је 250 пута даље од Месеца и тренутно не постоји свемирска летилица која можде да превезе људе на црвену планету.

Чак и ако научници пронађу безбедан начин да лансирају ракету пуну горива и спусте је на планету са тако ретком атмосфером, ту је додатни изазов безбедног враћања астронаута после више месеци проведених у свемиру.

Историјски гледано, суперсиле су се надметале за постизање надмоћи изнад Земље.

Педесетих и шездесетих су се за доминацију бориле Америка и Русија.

Руси су послали првог човека у свемир.

Американци су спустили првог човека на Месец и подигли своју заставу неколико година касније.

Седамдесете су изнедриле златно доба сарадње које је кулминирало изградњом Међународне свемирске станице (ИСС), започетом 1998.

Заједно са 13 других партнерских земаља, две суперсиле подигле су данас највећу грађевину у свемиру.

Њу не поседује ни једна земља сама за себе, а свака зависи од друге да би станица функционисала.

Био је то симбол онога што човечанство може да постигне ако земље оставе разлике по страни и сарађују.

Али реалност је била донекле другачија.

Најважније од свега, Америка је спречила Кину да постане партнер у ИСС-у, па су Кинези отишли својим путем.

Скорије, свега неколико недеља после инвазије на Украјину, земље су престале да сарађују са Русијом.

Све заједничке мисије на Месец између Европске свемирске агенције (ЕСА) и Русије су отказане, баш као и заједнички пројекат Марсовог ровера за тражење знакова живота на црвеној планети.

А опет, ако загребете мало по површини, видећете да се наставља сарадња на ИСС-у, где западне земље морају да сарађују са Русијом да би је одржали у орбити.

Американци и Европљани чак настављају обуку у центру Москве у руском свемирском штабу, Звезданом граду.

Али шта ће се десити кад ИСС стигне до краја животног века 2030. године?

Џулијана Зус, аналитичарка свемирске политике при експертској групи Краљевски институт за уједињене службе у Лондону, каже да Русија има много мање тога да понуди партнерским земљама него некада, зато што је њена технологија застарела.

Она истиче могућност да прва земља која је крочила у свемир буде прва која ће иступити из њега.

„Ако Руси не буду смислили алтернативу до тренутка кад ИСС буде стављала ван функције или не постави властиту свемирску станицу, што је имајући у виду актуелне околности и санкције мало вероватно, можда више неће имати свемирске летове са људском посадом", каже она.

Руске недаће стижу у време када кинески свемирски програм убрзано напредује.

У последњих десет година, Кина је лансирала више од 200 ракета, упркос томе што у поређењу са америчким трошењем на свемир кинески буџет и даље делује скромно.

Кина је свесна да партнерства нуде техничко знање и новац.

Она је позвала друге земље којима је забрањен приступ ИСС-у да јој се придруже и отворила конкурс за предлоге за научне експерименте.

Future Publishing Кинеска свемирска станица у орбити сада има посаду и доступна је свим земљама за научне експерименте

Седамдесет две земље сада имају властите свемирске програме зато што не могу да приуште да заостану у овој новој свемирској трци.

Милијардери - космички путници

Свемир је кључан сегмент наших свакодневних живота.

Зависимо од сателита за временске прогнозе и банковне трансакције, да не помињемо корисне алатке за надзор у националним државама.

А тамо горе почиње и да буде прометно.

Године 2021. лансирано је око 5.000 сателита.

Ако се вратимо 20 година уназад, видећемо да је годишње лансирано око 800.

Свемир је скуп и технички захтеван посао. Ниједна земља не може да га обавља сама.

Склапају се нова партнерства, поготово сада када су у игри нови дрчни милијардери.

Компанија Илона Маска, Спејс икс, већ шаље путнике у орбиту.

Милијардер предузетник смањио је трошкове уз помоћ ракете која може да се користи више пута.

Не дозвољавајући да буде надмашен, власник Амазон Џеф Безос жели да изгради комерцијалну орбиталну станицу, по имену Орбитал риф.

Хелен Шарман, која је била прва британска астронауткиња, у мисији до Совјетске свемирске станице Мир 1991. године, сматра да актуелни међународни ривалитети могу да буду скрајнути чистим прагматизмом приватног сектора.

„Комерцијализација ће удружити компаније из читавог света", рекла је она за ББЦ.

„Не занима нас где су регистроване, битно је шта раде за добробит света."

Сарадњу мотивише могућност финансијске добити и научног открића.

Приватне компаније могле би да помогну остваривање нове сарадње у свемиру, али морају да поштују законе матичне земље.

Кад су земље увеле санкције Русији 2022, фирме су биле у обавези да изађу из уговора са Русијом.

Доктор Јозеф Ашбахер, шеф Европске свемирске агенције, одлучан је да одржи Европу у овој новој свемирској трци.

Он је недавно добио повећање средстава од 2,4 милијарде долара, упркос томе што владе земаља чланица имају финансијске потешкоће.

„Свемир је један од оних сектора који се шире веома брзо и много брже данас него у последњих неколико деценија. Не смемо да будемо изостављени", рекао је он за ББЦ.

„Морамо стварно тесно да сарађујемо у овом сектору зато што желим да створим нове пословне прилике за компаније из земаља чланица."

Земље ће бити те које ће предводити свемирска истраживања у будућности.

Али изазови ће од њих захтевати да се удруже у једну групу или „блок" земаља како би делиле информације и такмичиле се са другим блоковима.

Европска свемирска агенција то ради успешно већ годинама.

Нови закони за свемир

Али оно што ће потенцијално закочити следећи велики скок до других светова је група међународних закона којим се регулише свемир.

Предивно названи Споразум о дубоком свемиру није ажуриран откад је потписан 1967. године, кад се 31 земља, међу њима САД и Совјетски Савез, обавезала да неће слати нуклеарно оружје у свемир.

Према Џулијани Зус са Краљевског института за уједињене службе, он није дорастао задатку.

„Не помиње компаније; не помиње милијардере", каже она. „Свемир је потпуно другачији у односу на оно какав је био 1967. године."

Нова правила за регулисање комерцијалне експлоатације Месеца, Марса и других планета увеле су Уједињене нације 1979. године, али су САД, Кина и Русија одбиле да их потпишу.

Јозеф Ашбахер сматра да ће нова свемирска трка бити отежана све док се не склопи нови споразум о дубоком свемиру.

„У свемиру сви користимо исту орбите за сателите, исту месечеву површину користе и Кина, САД и Европа", каже он.

„Морамо да сарађујемо да бисмо утврдили правила ангажовања и установили правила рада у свемиру."

Погледајте видео

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]