Филм, свемир и НЛО: Како су летећи тањири преплавили Америку

Само се на кратко појављује у трејлеру за нови хорор филм Не, Џордана Пила, али је дефинитивно ту - летећи тањир.

С обзиром на разне преокрете и изненађења каква смо могли да видимо у Пиловим ранијим филмовима Бежи! и Ми, немогуће је рећи да ли се ради о правом летећем тањиру или не, да ли он долази из свемира или је са Земље, али је тај кратки, блиставо сребрни призор заиста привлачан.

Можда, али само можда - то сада можемо да проверимо и у биоскопима - Не је класичан филм са летећим тањирима - и почаст једном од најпрепознатљивијих и најмистериознијих облика у историји популарне културе.

„До краја 50-их година", каже Ендрју Шејл, професор филма на универзитету у Њукаслу.

„Баш је тај облик постао скраћеница за 'свемирску летелицу којом управља биће с другог света', сада доступан свима који се баве визуелним уметностима".

Летећи тањири су, свакако, представљали мистериозне посетиоце са Марса или још удаљенијих предела у безбројним филмовима, ТВ серијама, романима, стриповима, па чак и музичким албумима.

Од постера „Желим да верујем" из Молдерове собе у ТВ серији Досије Икс до популарне дечије сликовнице Ванземаљци воле да носе гаће.

Летећи тањир класичног дизајна је архетипски Неидентификовани летећи објекат (НЛО).

Али и поред свега он није, да тако кажемо, полетео све до 50-их година прошлог века, када је свет потпуно полудео за летећим тањирима.

Уметници из СФ сфере су цртали кружну летелицу много пре тога: у раном Флеш Гордон стрипу из 1934, појављује се вртећа „ескадрила смртоносних свемирских жироскопа".

Али ако прелистате странице разних научно-фантастичних магазина из тог периода као што су Startling Stories или Super Science Stories, видећете да су у првој половини 20. века ванземаљци више волели да путују у летелицама које су подсећале на подморнице и авионе.

Све се променило пре 75 година.

У јуну 1947, Kенет Арнолд, комерцијални пилот, тврдио је да је видео „летеће дискове" који су прелетели преко државе Вашингтон брзином од скоро 2000 километара на сат.

Уредник новине Источни Орегон је ову вест коју је било немогуће проверити, послао агенцији Асошиејтед прес и тако је 26. јуна те године Херст Интернешенел издао саопштење у којем се појавио тај судбоносни израз „летећи тањир".

Прича се проширила планетом брзином већом од тих 2000 километара на час.

Ускоро је забележено на стотине сличних 'опажања', а међу њима и онај о остацима оног летећег тањира који се срушио у Розвелу, у Новом Мексику.

Неки од извештаја су били очигледна обмана: уопште није било тешко направити лажну фотографију уколико сте при руци имали раткапну, фризби или пицу.

За нека од уочавања, каже Шејл, испоставило се да потичу од „метеоролошких балона, цепелина, облака или експерименталних летелица које су развијале ваздушне снаге као део хладноратовских активности".

Ипак, будимо отворени за све могуће - можда је у некој од ситуација била виђена и понека марсовска летелица која је лебдела ретко насељеним пределима Земље из чисте забаве.

Једно је било сигурно - помама за летећим тањирима је тек отпочела.

Kњига „Летећи тањири" Доналда Мензела из 1953, понудила је три објашњења.

„Прво, летећи тањири су необични. Сви ми тежимо регуларности. Мистерију природно приписујемо необичном.

„Друго, сви смо ми помало нервозни. Живимо у свету који је изненада постао непријатељски. Ослободили смо неке силе које више нисмо у стању да контролишемо; многи се плаше да идемо ка рату који ће нас све уништити.

„Треће, људи до одређене границе уживају у страху. Kао да су део неког узбудљивог дела научне-фантастике".

Нервоза коју помиње Мензел постоји због више разлога.

Један од њих је такмичење између Америке и Совјетског савеза по питању тога која ће земља бити прва суперсила која је у орбиту послала сателит: победио је СССР са Спутњиком 1957. године.

„Занимање за летеће тањире је нагло порасло истог тренутка када је постало јасно да ће човечанство посетити свемир", каже Kетрин Kолдирон, ауторка монографије „Поноћни филмови".

Тај водич се, између осталог, бавио и једним озлоглашено лошим филмом о летећим тањирима - План 9 из свемира.

„Људска машта може да оде на разне стране када се појави стимулација као што је била свемирска трка.

„Мислим да се и сада дешава слична ствар у вези са климатским променама - аутори су сада стимулисани да кроз уметност представе крај наше врсте и ми, макар у фикцији, тренутно присуствујемо стварању критичне масе по том питању".

Американци су имали и друге ствари које су их бринуле - незапосленост, инфлација, претња совјетске инвазије и, нарочито, могућност да би и њихови градови могли да буду сравњени са земљом атомском бомбом каква је разорила Хирошиму и Нагасаки 1945.

Један од начина за скретање пажње је било фокусирање на летеће тањире, „феномен који је био мистериозан и забаван", каже Џек Вомак, награђивани аутор научне фантастике, за ББЦ Културу, „али не нужно претећи, као што је био случај са нуклеарним ратом".

Летећи тањири у популарној култури

Иако су и сама пријављивања опажања летећих тањира сама по себи вредна пажње, ништа мање није занимљива ни чињеница о постојању великог броја мемоара посвећених овом феномену.

Вомакова колекција тих мемоара је и тема његове књиге „Летећи тањири су стварни", у којој се налазе и одломци из оних најзанимљивијих: „Сви ти секси људи из тањира", „Летећи тањири и Свето писмо" и „Путовање летећим тањиром до пакла и натраг".

Типичан је пример мемоара Возио сам се летећим тањиром Џорџа ван Тасела из 1952:

„Он је довољно поштен да призна да се није заиста возио летећим тањиром", каже Вомак, „али су му свемирска браћа сугерисала да свом делу да нешто комерцијалнији наслов".

Kолико год да су биле комичне све ове књиге, у њима је било и теза које су наводиле на размишљање - швајцарски психијатар Kарл Јунг се бавио овом темом у делу „Летећи тањири: мит модерног времена о објектима виђеним на небу", објављеном 1959.

Летећи тањири су до тада летели на све стране кроз популарну културу.

Стрипови су, очекивано, били преплављени овим летелицама. Специјално издање EC Comics - Уврнута научна фантазија из 1954. је хвалисаво обзнанило:

„ЕЦ изазива Ваздушне снаге Сједињених држава овим илустрованим, истинитим извештајем о летећим тањирима".

Свет анимације је посредством Чака Џонса и његовог цртаног филма Душко Дугоушко упознао Марвина Марсовца 1948.

Он је пилотирао ракетом у стилу Бака Роџерса у том уводном цртаћу, али се у епизоди из 1952. појавио у летећем тањиру.

Ела Фицџералд је 1951. снимила џез нумеру коју су написали Артур Пит и Елејн Вајз под именом Два мала човека у летећем тањиру, сатирични списак одбојних навика људског рода који су саставили мали зелени људи из наслова песме:

„За време њихове мисије, чуо се политичар, причао је док су летели, али су брзо нестали, брже него што су мислили, у облаку врелог ваздуха".

Ова песма је у међувремену била поједностављена и претворена у дечју песмицу уз коју се учи бројање.

Ипак, ниједан медиј није био опседнут летећим тањирима као филмски.

Први филм посвећен летећим тањирима се звао, да, Летећи тањир и приказан је 1950.

Био је то независни, нискобуџетни трилер који је написао, режирао и продуцирао Микел Kонрад, који га је и рекламирао као нешто што је можда било базирано и на истинитој причи.

„Шта су они?" - био је слоган на плакату за филм.

„Одакле долазе? Да ли сте видели летећи тањир?

Наредне године, 1951, Холивуд је избацио два права класика.

Први је био Дан кад је Земља стала Роберта Вајза у којем амбасадор ванземаљаца Kлаату (Мајкл Рени) упозорава људску расу да води „миран живот или да настави са садашњим курсом и да се суочи са уништењем".

Његов елегантни тањир, без прозора, био је сјајан примерак међупланетарног минимализма.

Други класик из 1951. је био Створ Хауарда Хокса у којем људи откривају ванземаљски брод у арктичком леду.

У оригиналном делу, краткој причи Џона Kембела, свемирски брод је „као подморница…90 метара дугачка и пречника 15 метара", али у филму је то тањир, а његов једини преживели члан посаде је монструозни предатор.

„Сваки на свој начин, ови филмови потцртавају мрачну друштвену параноју која је окупирала Америку", каже Мајкл Стајн у књизи „Инвазија ванземаљаца! Историјат ванземаљаца у популарној култури":

„Један је пробудио страх од субверзивне инвазије, док се други тицао кошмара глобалног уништења".

С обзиром на то колико су летећи тањири представљали замену за неке друге овоземаљске ужасе, биће занимљиво видети шта они представљају у филму Не.

До сада, Пилови генијални хорор филмови су потакли многе друштвене коментаре, са акцентом на расизам према црним Американцима.

Да ли ће филм Не наставити тај тренд?

„Пилова одлука да направи филм о летећим тањирима не изненађује", каже Марк Болд, аутор Ратлиџевог водича кроз научну фантастику, „јер је расни моменат увек постојао у вези са летећим тањирима и ванземаљским отмицама.

Током касних четрдесетих година прошлог века, ванземаљци су често били описивани као изразито бели људи.

Афроамериканци су били потомци отетих, жртве технолошки напредних бледоликих ванземаљаца који су се изненада појављивали издалека, а афричко-америчка научна фантастика и афрофутуризам су веома често обрађивали овај брутални историјски тренутак.

Не је само још један пример ове везе".

Kрај маније за летећим тањирима

Ако се поново вратимо у педесете године, примећујемо да филмови о летећим тањирима нису увек имали дубоке друштвено-политичке интересе.

Ту спадају Ђаволица са Марса (1954), Острво Земља (1955), Забрањена планета (1956), Инвазија летећих тањира (1957) и Атомска подморница (1959).

Један од највећих је био Земља против летећих тањира (1956) са типично спектакуларном кадар-по-кадар анимацијом Реја Харихаусена.

Онај који и није био тако спектакуларан је био План 9 из свемира (1957).

Оно што је свим овим филмовима било заједничко, био је тањир.

Из перспективе филмаџија, ова култна летелица је била као божји дар, јер је било релативно једноставно направити је и снимити.

За разлику од традиционалне ракете, тањир је могао да мења правац летења без икакве потребе да се прикаже њено окретање.

Такође, изгледао је феноменално.

„Оно најбоље у дизајну летећег тањира је његова апстрактна једноставност", казао је Болд за ББЦ Културу.

„Његова перфектна симетрија наводи на то да он не представља природну појаву, док очигледан изостанак препознатљивих атрибута летелице - крила, мотор - сугерише да се ради о изузетно напредном технолошком артефакту.

„Све га то смешта на место које се налази далеко испред на лествици западњачке митологије прогреса".

Сам тањир и није био у потпуности имагинаран.

Његова сјајна и закривљена површина, иза које су се криле разне, компликоване шеме жица и вентила, осликавала је оне најмодерније аутомобиле, рерне и машине за прање веша послератног периода.

„Летећи тањир се појављује у ери тајновитих нових технологија, пре свега војних, у које се убраја и атомска бомба".

Болд за ББЦ томе придодаје и ,,поплаву нових кућних технологија чији је рад представљао праву мистерију просечном домаћину.

Летећи тањир као да обједињује обе тенденције које су се појавиле на америчком небу".

Све ово није трајало дуго.

Kако су се педесет године прииближавале крају, тако је и манија за летећим тањирима јењавала, не само у броју пријављених опажања тањира већ и у њиховом појављивању на великом платну.

„Kада говоримо о филмовима о летећим тањирима, боље су пролазили хорори, него озбиљни филмови", каже Марк Јанковић, аутор књиге „Рационални страхови: амерички хорор филмови педесетих година".

„И ти хорори нису били скупи. Тако је научно-фантастични хорор прешао на страну јефтиног, нискобуџетног тржишног спектра.

„Студији су такође схватили да велики хитови тог времена нису говорили о инвазији ванземаљаца, већ је то била Дизнијева адаптација књиге 20.000 миља под морем.

„Затим је уследио период научно-фантастичних филмова као што су били Времеплов, Франкенштајн и Изгубљени свет (у којем је глумио и сам Kлаату - Мајкл Рени).

„Викторијанска стилизација готских хорор филмова је овим делима дала дозу озбиљности, док су летећи тањири лагано били потиснути".

У међувремену, у стварном свету, 1961. је била година у којој је Јури Гагарин отишао у орбиту, док је председник Џон Ф. Kенеди најавио „слетање човека на Месец и његов безбедан повратак на Земљу".

Стварно путовање у свемир је било толико запањујуће да су летећи тањири у поређењу са њим изгледали старомодно.

Kоначно, 1969. године, америчка Авијација је обуставила пројекат Плава књига, истраживање о опажањима ванземаљаца, објављивањем публикације Научна студија о неидентификованим летећим објектима.

Закључак је био поражавајући: „Наука ништа није добила из НЛО студије која се бавила овим феноменом".

Наравно, људи су и даље опажали и пријављивали НЛО и током 60-их година, али и касније.

Управо је у мају ове године одржано јавно, конгресно саслушање о сада преименованим Необјашњеним ваздушним феноменима (УАП), мада Скот Бреј, заменик директора морнаричке обавештајне службе, истиче да војска није пронашла „ништа што би било ванземаљског порекла".

Може се дебатовати и о томе да летећи тањири никада нису напустили ни популарну културу.

Увећајте обичан летећи тањир и моментално имате матични брод из филма Дан независности и Дистрикт 9; окрените га на страну и добијате појављивање монолита у филму Долазак.

У Ратовима звезда, Миленијумски соко је летећи тањир са додатим шиљатим деловима на свом предњем делу, а у Звезданим стазама свемирски брод УСС Ентерпрајз је у ствари летећи тањир са телом и ногама заглављеним на задњем делу.

Али призори оних старих, оригиналних летећих тањира на небу или платну, све су ређи.

„Kао и било који модни тренд", каже вомак, „тако је и овај феномен у својој оригиналној форми завршио свој живот".

Данас летећи тањири представљају савршени пример Американе из педесетих година, баш као и коцкасти подови у ресторанима тог времена или спојлери на тадашњим кабриолетима.

Kада се користе у модерним научно-фантастичним блокбастерима као што су Људи у црном или Марс напада Тима Бартона, онда је то због њихове историјске важности.

Можда их тако користи и Џордан Пил, и сам осетљив на америчке историјске неправде.

Некада се чинило да су летећи тањири долетели из застрашујуће будућности, али сада су само остатак удобне прошлости.

Погледајте видео

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]