Пеле: Моја сећања на „Краља фудбала“

Последњи пут кад сам уживо видео Пелеа налазио се иза пулта „Сабвеја" у центру Лондона, мучећи се да углави прилоге у сендвиче.

Било је то у марту 2015. и не, бразилска фудбалска легенда није дочекала тешка времена - био је то рекламни трик славне америчке прехрамбене компаније, са којима је човек познат међу земљацима као Краљ имао један од многих спонзорских уговора после окончања играчке каријере.

До тада смо се Пеле и ја већ срели неколико пута, што је било довољно да му се лице озари кад ме је спазио међу свитом новинара.

Имао сам довољно среће да обезбедим интервју са њим један на један, али моја најсрећнија успомена на то после подне јесте да је Пете изгледао у форми и здраво у 74. години.

„Забринули сте нас све оним боравком у болници, Краљу", рекао сам му.

„Јеси ли ти заборавио да сам рођен у месту које се зове Трес Коракоес (Три срца на португалском)? Тешко је стрпати некога у земљу ко има 'три срца'", одговорио је он смејући се.

„Као да сретнеш неког од Марвелових Осветника"

Годину дана раније, изгледао је толико крхко на Фифиној додели награда у Цириху да сам се, као и многи други бразилски новинари, искрено забринуо да неће још дуго бити са нама.

Испоставило се да је Пеле већ тада имао проблема са бубрегом, погоршаним чињеницом да је заправо већ изгубио један бубрег седамдесетих, оштећен у буботкама које је непрестано добијао од противника током његове 21-годишње професионалне каријере.

Сваки пут кад би нам се путеви укрстили, провео бих наредне дане питајући се шта се то управо десило.

Било је то као да сте срели једног од Марвелових Осветника - и то оног који је увек срећан што вас види.

За многе љубитеље фудбала, а Бразилце поготово, човек рођен као Едсон Арантес до Насименто био је суперхерој - напросто највећи играч који је шутнуо лопту.

Баш као што је Џон Ленон једном рекао да је рокенрол требало да добије име „Чак Бери" због његовог утицаја на овај музички жанр, фудбал је тако требало да буде назван „Пеле".

Он је и даље једини фудбалер који је као играч освојила три Светска фудбалска првенства, а имао је само 17 година кад је Бразил први пут подигао трофеј 1958.

Дванаест година касније, био је део бразилског тима који је освојио титулу у Мексику са таквом елеганцијом и атрактивношћу да овај и даље осваја анкете као најбољи тим свих времена.

Један од највећих комплимената Пелеовом умећу на том турниру потекао је од Италијана Таркисија Бургнича, одбрамбеног играча коме је било додељено да чува Бразилца у финалу.

„Рекао сам себи пре утакмице: 'Он је само човек од крви и меса, као и сви ми остали', али сам се преварио."

Пеле је на тој утакмици дао један гол и наместио још два, када је Бразил освојио свој - и његов - трећи Мундијал.

Тај гол био је један од више од 1.200 које ће дати током каријере.

Неочекивано национално благо

Пеле је пленио ауром која је надрастала игру и навео је Ендија Ворхола, покојног америчког уметника, да допуни своју славну изреку о природи пролазности славе.

„Пеле је био један од неколицине који је оповргао моју теорију: уместо 15 минута славе, имаће 15 векова", предвидео је Ворхол.

Пеле се као играч већ био повукао са међународне сцене пре него што сам се родио 1973, али одрастање у Бразилу учинило је немогућим да избегнете стална препричавања његових подвига.

Али, поред тога што је помогао Бразилу да постане најуспешнија фудбалска земља на свету, Пеле је, као црнац, урадио нешто још значајније: издигао се до статуса националног блага у земљи са срамотном прошлошћу робовласништва и наслеђем сегрегације које опстаје до данашњих дана.

Он је био и остао најславнији Бразилац.

Свуда где сам путовао - од Њујорка до подсахарске Африке - његово име се прво помене кад откријем одакле сам.

Било је, наравно, и оних који су критиковали Пелеа.

Било је оних који су сматрали да је требало да се огласи против војног режима који је владао Бразилом гвозденом песницом између 1964. и 1985. и чији лидери се нису либили да се шлепују на успесима националног тима.

Пеле није био једини од његових колега који је изгледао као да жмури на репресију, али нико други није поседовао његову харизму.

У Нетфликсовом документарцу из 2021, Пеле је рекао, тоном као да се извињава, да „фудбалери не би начинили никакву разлику" по питању кршења људских права која су се одигравала током година војне владавине.

„Кад бих рекао да нисам знао за то, лагао бих. Али нисмо били сигурни шта се тачно дешава."

Каснијих година, Пеле је тврдио да је одбио да се врати из интернационалне пензије да би играо на Светском првенству 1974. из протеста против војске.

Коментаторство, политика и спонзорство

Пеле се није активно ангажовао ни у формалнијим кампањама против расизма у Бразилу, ни док је играо а ни пошто се повукао.

Он је 2014. био оштро критикован зато што је деловало као да нормализује расистички инцидент на утакмици бразилске лиге рекавши да је доживео довољно расистичког злостављања док је играо да „заустави сваку утакмицу на којој сам икад учествовао".

Пелеов приватни живот такође је био обележен контроверзама - хапшење његовог сина Едсона због учешћа у трговини дрогом и његово одбијање да призна Сандру, ћерку рођену после афере почетком шездесетих.

У Нетфликсовом документарцу, Пеле је признао да је имао „толико афера да не зна тачно колико деце има".

Пеле је заувек окачио копачке о клин 1977, после играња у неславној америчкој првој професионалној фудбалској лиги.

Никад није отишао у тренерске воде, а његово ангажовање око игре ограничавало се углавном на повремено телевизијско коментарисање - сцена како скаче горе-доле док и даље носи слушалице на глави у коментаторској ложи на стадиону Роуз Боул у Лос Анђелесу кад је Бразил освојио Светског првенство 1994. и даље ми натера сузе на очи.

Појављивао се и у сапунским операма и филмовима као што је Бег у победу, а чак је обављао и функцију бразилског министра спорта између 1995. и 1998.

Пеле је давао спонзорску подршку бројним националним и интернационалним компанијама, што је понекад доводило до подсмеха, као када смо рекламирали лек за еректилну дисфункцију 2000-тих - мада је са данашње тачке гледишта то вероватно био храбар потез.

Пеле је био дежурни извор цитата за националне и интернационалне медије - никад није превише вагао речи, чак и ако је то значило да ће увредити неког славног колегу.

Бразилски нападач који је освојио Светско првенство Ромарио једном је рекао да је „Пеле песник са затвореним устима".

Умео је и потпуно да омаши са предвиђањима.

Пеле је седамдесетих предвидео да ће неки афрички тим „освојити Светско првенство пре почетка 21. века" - спојлер: у време писања овог текста, још нису стигли ни до полуфинала.

Такође је славно предвидео да ће Колумбија освојити Светско првенство 1994. године пошто је јужноамерички тим спектакуларно прегазио Аргентину у квалификацијама за турнир - били су избачени после првог кола после пораза од САД-а.

Пелеов „пољубац смрти" постала је стална шала међу бразилским новинарима.

„Мој историјат у игри ми даје за право да кажем шта мислим"

Али, трпео је ударце у ходу.

„Милим да ми мој историјат у игри даје за право да кажем шта мислим", рекао ми је у Берлину 2006, у још једном надреалном тренутку кад сам се обрео у луксузном хотелском апартману са њим и његовим особљем да бисмо гледали утакмицу осмине финале Светског првенства између Енглеске и Еквадора.

Тог поподнева се упустио у праву правцату тираду против свега и сваког који су га, по његовом мишљењу, неправедно критиковали, међу којима и извесни Дијего Марадона.

Било је то чисто злато за бомбастичан чланак, али нажалост никада неће угледати светлост дана - Краљ ми је већ савршено јасно ставио до знања: „Овде си као пријатељ, а не као новинар."

Ко сам ја да противречим једном монарху?

Али кад је на том првенству Бразил био избачен од Француске у четвртфиналу, Пелеов једини новински интервју са реакцијом на тај резултат дат је мојој маленкости.

Од невероватног доласка Лионела Месија на сцену, многи су долазили у искушење да устврде како је Пеле свргнут са трона најбољег фудбалера свих времена.

Не и по мишљењу бразилске легенде.

„Давао сам голове и главом и с обе ноге, док Меси изгледа као да много више фаворизује леву. Такође, мора да да хиљаду голова", рекао ми је Пеле у Лондону.

Жао ми је што нисам имао прилику да још једном уживо кажем Пелеу да Аргентини такође недостају још три мундијалска трофеја.

То би увек насмејало Краља.

И страшно ће ми недостајати тај смех.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]