Корона вирус и вакцине: После две године, шта знамо о резултатима и нежељеним дејствима

    • Аутор, Андре Бирнат
    • Функција, ББЦ Њуз, Бразил

Нова изложба у лондонском Музеју науке истражује епске размере израде и расподеле вакцина против ковида-19.

На једној полици су изложени шприц, ампула и картонска тацна.

Они су употребљени 8. децембра 2020, кад је деведесетогодишња Енглескиња Маргарет Кинан постала прва особа на свету која је добила вакцину против ковида ван клиничких испитивања.

До сада је дато 13 милијарди доза широм света, укључујући бустер дозе и ажуриране имунизаторе, који штите од најновијих сојева корона вируса.

Шта смо сазнали за ове две године?

Шта нам откривају подаци о ефикасности вакцина?

И шта се зна од нежељеним дејствима?

Укратко, истраживања показују да су одобрене вакцине против ковида биле првенствено заслужне за зауздавање броја болничких лечења и смрти широм света.

Без њих, број људи погођених здравственом кризом био би много виши.

Уз то, установе јавног здравља сматрају најозбиљнија нежељена дејства ретким.

Погледајмо сада поближе шта све стоји иза тих тврдњи.

Практичне последице

Откако су дозе почеле да стижу до великих популација, број болничких лечења и стопе смртности у вези са корона вирусом су значајно опале широм света.

Чак и са налетом заразнијих сојева као што је омикрон, имунизација се постарала да већина људи не мора тешко да се разболи или умре.

У анкети објављеној 13. децембра, Фонд Комонвелта позвао је научнике из Школе јавног здравља на Универзитету Јејл, у САД, да одговоре на кључно питање: „Шта би се догодило да нисмо имали вакцине против ковида-19?"

Резултати указују на то да би се у последње две године само САД суочиле са 18,5 милиона болничких лечења и 3,2 милиона више смрти од ковида.

Уз то, они показују да је амерички програм вакцинације уштедео 1,15 билиона долара у медицинским трошковима - што је сума која би била потребна за лечење додатних случајева заражавања.

„Од 12. децембра 2020. године, у САД је пријављено 82 милиона инфекција, 4,8 милиона болничких лечења и 798.000 смрти. Другим речима, без вакцинације, САД би доживеле 1,5 пута више инфекција, 3,8 пута више болничких лечења и 4,1 пута више смрти", кажу аутори.

„Вакцинација против ковида је направила разлику између умирања и преживљавања за многе људе", каже докторка Изабела Балалаи, потпредседница Бразилског удружења за имунизацију (СБИМ).

Земља докторке Балалаи, Бразил, била је једна од најтеже погођених вирусом и добар је пример за то како функционишу вакцине.

Кад су биле одобрене прве вакцине, у јануару 2021. године, Бразил је достизао најдрамтичније тренутке од почетка пандемије.

Између краја марта и почетка априла прошле године, просечна дневна стопа смртности од ковида прелазила је 3.000 случајева, док су нова заражавања достизала бројку од 72.000 случајева дневно, према Националном савету секретара здравља.

У наредним недељама — како се проценат вакцинисаних Бразилаца повећавао — број смрти почео је драстично да опада.

Те бројке су почеле поново да расту у јануару 2022. године, са доласком новог омикрон соја.

Али врхунац овог новог таласа забележио је 950 смрти дневно — што је мање од трећине у односу на претходни рекорд.

Погледајте видео: Одговори на најчешћа питања о ковид вакцинама

Шта је са нежељеним дејствима?

„Како време више пролази и даје се више доза вакцине против ковида, све смо сигурнији у њихов безбедносни профил", каже докторка Балалаи.

У протекле две године, регулаторне агенције и установе за јавно здравље улагале су велики напор у надзирање и истраживање свих случајева вероватних нежељених дејстава после вакцине.

Британска Национална здравствена служба (НХС) истиче да су „озбиљна нежељена дејства изузетно ретка".

Међу најчешћим непријатностима после вакцинације, они истичу:

  • Бол на месту убода;
  • Умор;
  • Главобоља;
  • Бол у телу;
  • Температура;
  • Осећај мучнине.

Британска влада додаје да је „већина ових нежељених дејстава блага и траје краће од недељу дана."

Али шта је са озбиљним нежељеним дејствима?

Шта кажу најновије бројке?

Најсвежији подаци такве статистике објавио је амерички Центар за контролу и превенцију болести (ЦДЦ).

Према ЦДЦ.-у, ово су пропорционалне бројке случајева најозбиљнијих нежељених дејстава познатих до сада:

  • Анафилакса (тешка алергијска реакција после вакцинације): пет случајева на један милион датих доза;
  • Тромбоза код Јансенове вакцине: четири случаја на један милион датих доза;
  • Гилен-Бареов синдром повезан са Јансеновом вакцином: нема званичних бројки, али постојало је „благо повећање" у случајевима код мушкараца старијих од 50 година имунизованих овом вакцином, за разлику од оних који су добили Фајзерове дозе;
  • Миокардитис и перикардитис (запаљење срца) код младих људи који су добили фајзерову вакцину: од 12 до 15 година: 70,7 случајева на милион датих доза; од 16 дo 17 година: 105,9 случајева на милион датих доза; од 18 дo 24 година: 52,4 случаја на милион датих доза.

ЦДЦ јавља да је „највећи број пацијената са миокардитисом или перикардитисом који је добио негу реаговао добро на лекове и одмор и да се брзо опоравио."

Он додаје: „Бројне студије и анализе података из система надзора безбедности показују да су вакцине безбедне."

Кад су у питању смрти, евиденција у САД показује да је, од 657 милиона датих доза у земљи, до 7. децембра 2022, после вакцинације идентификовано 17.800 смрти (илити 0,0027 одсто од укупне бројке), иако давање доза није идентификовано као директан узрок.

Истраживање свих ових случајева путем анализе медицинских картона и аутопсије показало је да је само девет смрти било повезано са употребом Јансенове вакцине.

Докторка Балалаи истиче да ниједан лек, вакцина или захват нису потпуно лишени ризика.

„Све ове бројке показују да исплативост вакцинације далеко надмашује повремени и редак проблем", каже она.

Шта нас чека даље?

Две године након што су постале доступне прве вакцине против ковида-19, још увек постоје бројни изазови све док корона вирус не буде био ефикасно контролисан.

„Са глобалне тачке гледишта, имамо земље које су далеко заостале са имунизацијом", каже епидемиолог Андре Рибас Фреитас.

На Хаитију, на пример, две првобитне дозе је примило свега 2 одсто популације.

Бројке су ниске и у земљама као што су Алжир (15 одсто), Мали (12 одсто), Конго (4 одсто) и Јемен (два одсто).

„Ово представља велики разлог за забринутост, будући да зауздавање интензивне виралне трансмисије представља ризик од појављивања заразнијих или патогенијих сојева", упозорава он.

Погледајте видео: Могу ли мРНК вакцине да помогну у терапији рака

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]