Корона вирус: Вакцина АстраЗенека - да ли је национализам упропастио британски поклон свету

Вакцина АстраЗенека кренула је као прича о британском успеху - домаће цепиво развијено и пуштено у промет за мање од 12 месеци.

Амбиција је била огромна: направити вакцину за читав свет.

Али да ли су се на том путу испречили политичари и национализам?

У Великој Британији је скоро половина одрасле популације примила две дозе АстраЗенека вакцине против Ковида-19.

Она је врло вероватно до сада спасла више живота у земљи него Фајзерова и Модернина вакцина заједно.

А опет, Национална здравствена служба (НХС) сада једва да је користи.

Више од 37 милиона људи у Великој Британији примило је бустер дозу.

Свега 48.000 од тих биле су Астразенека.

Ова вакцина је данас скрајнута и ЕУ, а никад није била одобрена у Сједињеним Америчким Државама.

Како смо, дакле, стигли до ове тачке?

Разговарао сам са научницима, политичарима и коментаторима о судбини Оскфорд-АстраЗенека вакцине, коју су, за документарац на ББЦ 2, политичари назвали „поклон Британије свету".

Поставио сам им свима кључно питање: да ли су се амбицијама вакцине испречили политика и национални интереси?

Сер Џон Бел, региус професор са Универзитета у Оксфорду и човек у средишту тима који је извео Оксфордову вакцину из лабораторије право у руке милиона, изузетно је критичан према доносиоцима одлука у ЕУ.

„Уништили су репутацију вакцине тако да се то прочуло и у остатку света", рекао нам је он.

„Мислим да је лоше понашање научника и политичара вероватно убило стотине хиљада људи - а тиме они сигурно не могу да се подиче."

Вратимо се мало на почетке 2021. године.

Под Алфа сојем бројеви болничких лечења и смрти од Ковида скакали су у небеса, вршећи велики притисак на британске здравствене службе.

Али то је истовремено било и време велике наде.

Велика Британија је управо била покренула вакцинацију ефикасним Фајзеровим и АстраЗенекиним вакцинама - које су у овој земљи одобрене пре него игде другде у свету.

Вакцина Оксфорд-АстраЗенеке била је хваљена као домаћи тријумф - одсликавајући моћ британске бионауке и њених академских кругова.

Влада је чак размишљала о могућности да стави британску заставу на паковање вакцине.

Али научницима у Оксфорду се није допадала идеја о било каквом величању британског порекла вакцине - по самој природи, пандемија не поштује границе.

Циљ научника био је да зауставе ширење вируса у целом свету и да спрече појављивање нових мутација у незаштићеним земљама.

„Било је превише национализма", каже професор Адријан Хил, директор Института Џенер у Оксфорду, на ком је израђена вакцина.

„То је потхрањивало конкуренцију међу типовима вакцина, међу различитим земљама.

А то је последња ствар коју желите док покушавате да зауздате пандемију и обезбедите вакцине за читав свет."

Одобрење вакцине у земљи поклопило се са формалним изласком Велике Британије из ЕУ.

„Мислим да није нимало олакшало односе са Европом то што је била промовисана као изразито британска вакцина", каже сер Џон Бел.

У Великој Британији, упркос страшној цени Ковида, владала је готово полетна атмосфера у скоро сваком центру за вакцинацију који сам посетио.

За разлику од њих, расположење у остатку Европе било је суморно.

„Оно што нисмо могли да разумемо је да док смо ми лишени вакцина, Велика Британија имунизује и дању и ноћу", каже докторка Вероник Трилет-Леноар, из Контактне групе за вакцине Европског парламента.

Крајем јануара, ЕУ, чији је постотак вакцинисаности заостајао за Великом Британијом, коначно је деловала спремно да одобри АстраЗенеку.

Али пре него што су европски регулатори донели ту одлуку, Немачка је одлучила да она не би смела да се даје старијима од 65 година.

За то време у Француској, председник Макрон назвао је вакцину „квази-неефикасном" код старијих особа.

Међутим, свега неколико сати касније, Европска медицинска агенција одобрила је вакцину за одрасле свих годишта.

И Немачка и Француска ће касније променити те одлуке, али је репутација вакцине већ била нарушена.

Неки лекари у Француској морали су да бацају дозе зато што нико није долазио да се вакцинише.

Како је уопште дошло до тога?

Компликовано је, али будите стрпљиви, објаснићу.

АстраЗенекина вакцина била је одобрена у Великој Британији и ЕУ за старије особе пре него што су се појавили чврсти докази да их она штити од ковида.

Тестирања су показала да штити млађе добровољце.

Али старије одрасле особе биле су регрутоване касније.

Њихови узорци крви показали су да вакцина производи веома снажну имуну реакцију на корона вирус - баш као и код млађих добровољаца.

Дакле, претпоставило се да ће вакцина подједнако штитити старије особе као и млађе.

То се после показало исправним.

Усред пандемије, док су вакцине биле очајнички потребне, регулатори су одлучили да одобре вакцину за старије одрасле особе, које су били најугроженије.

Али Француска и Немачка су у томе биле обазривије.

Истовремено, АстраЗенека је била упетљана у велики спор око залиха.

Њена вакцина против ковида правила се и у Великој Британији и у ЕУ.

Зато што је Велика Британија добила гаранције о приоритету у споразуму склопљеном пре остатка Европе, компанија каже да није била у могућности да шаље вакцине из британских погона да би допунила залихе у ЕУ.

Истовремено, милион доза већ је отишло за Велику Британију из погона у ЕУ.

На врхунцу ове кризе, Европска комисија је запретила да ће зауставити извоз вакцина у Велику Британију ако Европа не буде добила „део који јој припада".

Али оно што је до краја дотукло лошу репутацију вакцине код многих људи широм Европе било је појављивање везе са ретким тромбовима у марту.

Немачка, Француска, Ирска, Италија, Аустрија, Данска биле су међу многим земљама које су обуставиле давање ове вакцине.

Свеукупан ризик од тромбова био је веома низак - процењује се на једну особу од сваких 65.000 случајева - али је нешто виши код млађих одраслих особа.

Кад су европски регулатори објавили да је корист од вакцине много већа од ризика, већина земаља је укинула забрану - али је ставила ограничење на старост особа за примање вакцине.

У Великој Британији је поверење и понос на вакцину остао на високом нивоу, чак и након што је вакцина ограничена само на старије од 40 година због везе са ретким тромбовима.

Али кад је дошло време да се у Великој Британији одлучује о бустер дозама, питање тромбова и једноставност мРНК вакцина Фајзера и Модерне, које нису имале старосно ограничење, запечатило је судбину АстраЗенеке.

Она је регистрована као бустер доза у Британији, али се показало да је једноставније већини људи дати Фајзер или Модерну - упркос томе што је то много скупља опција.

Од тада, докази су показали да мешање различитих типова вакцина нуди бољу заштиту.

Другде у Европи многи су доживљавали АстраЗенеку као небезбедну или лошију вакцину - у Белгији је добила надимак „Алди вакцина" по њиховом супермаркету, зато што је била доживљавана као јефтинија опција.

Али она је прављена тако да буде јефтина.

Њени творци су имали амбицију да буде доступна по нижој цени широм света.

За разлику од мРНК вакцина, могла је да се транспортује и чува на температури обичног фрижидера, због чега је било лакше давати је на забитијим местима.

АстраЗенека је пристала да изда дозволу за глобалну производњу и дистрибуцију вакцине, да се она продаје тако да се од ње не би зарадило, за око три фунте по дози - што је петина цене Фајзерове вакцине.

Кључни играч у овом договору био је Институт за серум у Индији, највећи светски произвођач вакцине.

Он је пристао да произведе више од једне милијарде доза за земље са ниским и средњима примањима.

Али кад је погубан талас делта соја ковида погодио Индију у пролеће 2021, њена влада је блокирала излазак вакцине из земље на више од шест месеци, учинивши глобалну несташицу вакцина још акутнијом.

„Једном кад је Индија затворила врата… завладао је осећај да смо завршили једном за свагда, зато што је у том тренутку то била једина нада", каже доктор Ајоаде Алакиџа из Савеза за испоруку вакцина Афричке уније.

Разлике између богатих и сиромашних земаља биле су екстремне.

У септембру 2021, кад су Велика Британија, САД, Француска и други почели да нуде бустер, само је један човек на сваких 100 примио обе дозе у земљама са ниским примањима.

„Тек кад се ушло у другу половину 2021, направљено је довољно доза које су могле да спрече скоро све смрти у том периоду - да су те дозе биле даване старијим особама, људима са хроничним здравственим стањима и здравственим радницима широм света", каже професор Ендрју Полард из Оксфордске групе за вакцину.

„Нисмо то урадили како треба. Али како политичарима наметнути морални императив који би требало да постоји у једној пандемији?"

Доктор Брус Ејлворд из Светске здравствене организације (СЗО) изузетно је критичан према ономе што сматра великим неуспехом света да подели вакцине равномерно.

„Пружамо вирусу прилику да се развија, да мутира, да се јави у брже преносивим или смртоноснијим облицима.

Заћи ћемо дубоко у 2022. пре него што будемо ставили ову пандемију под контролу, зато што ће нам толико требати да се вакцине равномерно расподеле по читавом свету."

Британска влада, која је уложила 88 милиона фунти у развој вакцине, до сада је донирала 30 милиона доза АстраЗенеке у склопу обећања да ће поделити укупно 100 милиона доза против Ковида.

Прве донације Велике Британије нису се десиле пре краја јула 2021.

Бивши министар здравља Мет Хенкок рекао је да је главни британски допринос био дељење научних сазнања и потребних средстава другима широм света да могу сами да праве вакцине.

„Дајте човеку алате и научите га да лови рибу. А то је много моћније у погледу спасавања живота него било који број вакцина које смо могли да произведемо овде и потом их физички извеземо авионом."

Последњих месеци, глобалне залихе и обећања донације вакцина значајно су се повећали.

Али милионима донираних доза преостало је свега неколико недеља пре него што им истекне рок трајања, а неће све моћи бити искоришћене на време.

Ту је и питање оклевања да се приме вакцине, што је поприлична препрека у многим деловима света.

Упркос свим овим проблемима, у 183 земље било је испоручено више од 2,5 милијарде доза Оксфорд-Астразенеке, скоро две трећине тога у земље са ниским и средњим примањима.

Она ће наставити да се продаје по производној цени земљама у развоју, а компанија каже да ће „остварити скромну зараду" негде другде.

Немогуће је израчунати колико је живота спасла ова вакцина, али компанија процењује да их је било више од милион.

Више од четвртине од 10 милијарди доза вакцина против Ковида које су дате глобално била је Астразенекина, вакцина коју је направио мали тим са британског универзитета и која је била продавана по производној цени.

Друге ковид вакцине, за разлику од ње, створиле су девет милијардера.

Упркос поразу који је АстраЗенекеапретрпела у односима са јавношћу у Европи и САД због своје вакцине, генерални директор компаније Паскал Соаро каже да би у некој будућој пандемији поново пошао непрофитним путем.

Али он је био савршено отворен поводом проблема који су пратили равноправност међу вакцинама и силеџијског начина на који су богатије земље покупиле све дозе пре сиромашних.

„Не можете променити људску природу", каже он.

„Прво ће намирити себе и своје породице, онда своје комшије, па тек онда остатак света.

Човек би се понадао да забране извоза неће постојати и да ће вакцине кружити светом много слободније, али просто морате да прихватите реалност."

Погледајте видео: Одговори на сва питања у вези са вакцинацијом

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]