Две године од избијања пандемије корона вируса: Вакцине, сојеви, ковид сертификати и рад од куће

Прошло је две године откако је Кина саопштила да је открила нови корона вирус.

Од тога дана, 31. децембра 2019. године, свет се невероватном брзином изменио - од начина на који радимо до здравствених услуга које су нам доступне.

Ево пет ствари које смо сазнали од избијања пандемије.

1. МРНК вакцине функционишу и могу веома брзо да се направе

Готово моментално од избијања пандемије, истраживачи су започели трку са временом да направе вакцину која би могла да заштити људе од Ковида-19.

Неке од тих фармацеутских компанија одлучиле су да користе тип технологије који за резултат још никад није имао одобрену вакцину за људску употребу - мРНК.

Ризик се исплатио.

Не само да су Фајзер-Бионтек (и касније, Модерна) уз помоћ мРНК успели да направе вакцину против Ковида-19 брже него било ко други, већ су, учинивши то, отворили врата читавом дијапазону нових метода лечења уз помоћ сличне технологије.

Процес функционише тако што се узме делић генетског кода по имену мРНК и обавије машћу.

То потом могу да апсорбују ћелије, које га користе као скуп упутстава за производњу нових материјала.

У вакцинама против корона вируса, мРНК даје упутства нашим ћелијама да направе делић вируса Ковид-19.

Тај фрагмент није штетан, али имуни систем тела уз његову помоћ може да научи да га препознаје како би био спреман да нападне прави вирус Ковида-19 ако се заразите.

Али мРНК има потенцијал да се користи и на разне друге начине.

Поред потенцијалне израде вакцина против болести као што су ХИВ, грип и зика, могао би да се искористи и да се имуни систем тела научи да напада ћелије канцера; да направи протеине који недостају у ћелијама људи са цистичном фиброзом; или да научи телесне одбрамбене системе код људи са мултиплом склерозом да зауставе нападе на нервни систем.

Истраживање лечења мРНК методом спроводи се већ деценијама, али су вакцине против ковида-19 биле први пут да се показало да оно функционише у пракси.

Тај успех би могао да послужи као подстицај за даља истраживања која би могла да промене животе милиона људи.

2. Ковид-19 се много лакше шири путем ваздуха него што смо испрва мислили

Око четири месеца пошто је саопштено да је избила пандемија корона вируса, Светска здравствена организација је твитовала: „ЧИЊЕНИЦА: #КОВИД19 се НЕ преноси ваздухом."

Истовремено, стручњаци из СЗО-а нису саветовали да се носе маске.

„Не постоји конкретан доказ који би сугерисао да од масовног ношења маски међу становништвом има неке конкретне користи", изјавио је извршни директор СЗО-овог програма за ванредне здравствене ситуације доктор Мајкл Рајан.

„Не препоручујемо ношење маски уколико сами нисте болесни", додала је Марија Ван Керкове, главна епидемиолошкиња СЗО-а за Ковид-19.

Али оно што се сазнало после избијања пандемије почело је да мења те ставове.

СЗО сада каже да „ношење маски треба да постане нормалан део живота".

То је зато што се појављује све више доказа да се Ковид-19 не преноси само крупним капљицама пљувачке или слузи које остају у ваздуху један кратак временски период пошто се неко закашље или кине или додиривањем контаминиране површине.

СЗО сада каже да би вирус „могао да се шири путем аеросола" - много ситнијих честица које могу да се задрже у ваздуху много дуже.

Друга медицинска тела одлазе с овим тврдњама још даље.

Удисање вируса

У уредничкој речи, Британски медицински часопис је написао: „У ситуацијама велике близине другима, људи имају много веће шансе да буду изложени вирусу тако што ће га удахнути него што ће он лебдећи кроз ваздух у крупним капљицама падати на њихове очи, ноздрве или усне."

„Преношење САРС-ЦоВ-2 после додиривања површина сада се сматра релативно минималним."

Истраживање је открило примере у којима су људи са ковидом заражавали друге људе који су били даље од два метра од њих или су се заразили вирусом у ваздушном простору у ком је заражена особа боравила минутима или сатима пре.

„У марту 2020. године, људи су ме звали да ме питају колико дуго морају да држе конзерву пасуља потопљену у варикини пре него што смеју да је унесу у кућу.

„Сви су били изузетно опрезни и изузетно параноични", изјавила је Пола Кенон, почасна професорка молекуларне биологије и имунологије у Школи медицине Кек на Универзитету у Јужној Калифорнији.

„У међувремену смо сазнали да је вирус у ваздуху у лоше проветреним затвореним просторима - које испуштају људи без маски док говоре, певају или напросто дишу - највероватнији узрок већине случајева заражавања и разлог зашто су затворени барови и ресторани толико ризични."

Прање руку и чишћење површина и даље су веома корисне навике од којих не треба одустајати, али је данас много већи нагласак на ношењу маски и проветравању.

Погледајте видео: Како настају сојеви корона вируса

3. Многи од нас сада могу да раде од куће и то се неће мењати

Милиони људи из свих крајева света послати су кући из канцеларија и са других радних места током пандемије и наложено им је да раде од куће.

То је нешто што не би било технички могуће пре само неколико година, али је ковид показао да су ствари као што су видео позиви једноставни за многе људе.

Изгледа да би то могло да промени начин на који милиони нас обављају своје послове.

Гигантска друштвена мрежа Твитер завршила је у светским вестима у мају 2020. године кад је саопштила: „Запослени у Твитеру сада могу да раде од куће заувек… последњих неколико месеци показало је да је то могуће."

Међутим, Твитер јесте додао да запослени морају да буду у „улози или ситуацији која им дозвољава рад од куће".

Фејсбук је почетком ове године објавио слично саопштење, али нису само технолошки гиганти они који се спремају на ту промену.

Анкета коју је на 1.200 компанија спровела Ентерпрајз технолоџи рисерч показала је да се очекује да се проценат радника у свим деловима света који трајно раде од куће 2021. године удвостручи.

То је такође нешто што многи радници прижељкују.

У глобалном истраживању спроведеном на више од 200.000 људи у 190 земаља, Бостон консалтинг је утврдио да 89 одсто људи очекује да сме да ради од куће бар један део времена.

То је скок са 31 одсто од пре пандемије.

А ово обухвата и људе који раде мануелно и у производњу, и надају се да ће моћи да извршавају бар део својих дужности од куће.

Али за многе људе, често са лошије плаћеним или мање сигурним пословима, прилике за флексибилно радно време могле би да буду ограниченије.

И то би могло додатно да продуби неравноправност у друштву.

Погледајте видео: Изгарање током рада од куће

4. Пандемија је најтеже погодила најугроженије у друштву

Свет је неравноправно место, а да све буде горе, пандемија Ковида-19 показала је да криза то може само још додатно да погорша.

У Великој Британији, студија истраживача Биобанке Велике Британије показала је да се у најсиромашнијем делу земље ковидом заразило 11,4 одсто људи, док је у најмање сиромашним деловима та стопа била нижа (7,8 одсто).

Тим је открио и да су људи мањинских националности диспропорционално погођени, што важи и за САД.

У Њујорку су подаци из 2020. године показали да особе хиспано порекла и црнци чине 34 одсто и 28 одсто смртних случајева од ковида, али само 29 и 22 одсто становништва.

Истраживање спроведено у Калифорнији показало је да су не-хиспано црни пацијенти били 2,7 пута склонији да заврше на болничком лечењу, за разлику од не-хиспано белих пацијената.

У многим земљама прецизни подаци о последицама ковида не постоје, али глобално је један од највећих диспаритета у стопи вакцинисаности.

У земљама са вишим и средњим примањима, до краја је вакцинисано око 70 одсто људи, према Нашем свету у подацима.

То падне на свега четири одсто у земљама са ниским примањима.

Чак и у земљама са нижим средњим примањима, стопа је и даље само 32 одсто.

И док здравствене власти дају бустер дозе за ефикасну заштиту како се омикрон сој све више шири по свету, смртоносне последице споре вакцинације у мање развијеним земљама могле да би да постану још смртоносније.

5. Мање смо сигурни како ће се, или да ли ће, криза са ковидом-19 завршити

Колективни имунитет је постао звучни израз почетком пандемије - идеја да ће, ако довољно људи стекне отпорност на ковид, путем заражавања или вакцинације, вирус постати мања претња.

То је изгледа све теже постићи.

Испоставља се да се временом реакција нашег имуног система смањује, због чега земље које су у могућности организују бустер програме вакцинације.

Према Шабиру А. Мадију, декану факултета за здравствене науке и професору вакцинације на Универзитету у Витвотерсренду, у Јужној Африци, имуна реакција после инфекције или вакцинације траје отприлике од шест до девет месеци.

Иако су вакцине ефикасне у заштити од тешке болести, чак и најбоље међу њима чини се да вас не спречавају од заражавања ковидом (иако заражени не морају да искажу никакве симптоме) и даљег преношења вируса.

„Са вакцинама које имамо, чак и ако смањују преношење, концепт колективног имунитета нема смисла", каже за ББЦ Мундо доктор Салвадор Пеиро, из истраживачког института ФИСАБИО у Валенсији, у Шпанији.

А вирус је и убрзано мутирао у нове варијанте, од којих су неке дефинитивно заразније и вакцинама би могло бити теже да се изборе са њима.

Варијанте су истакле и да ћемо вероватно морати да „живимо са" вирусом док се он развија, редовно ажурирајући вакцине да се прилагођавају новим варијантама.

Према овом сценарију, добро вакцинисане земље наставиће да живе са нечим налик нормалности, знајући да, иако ће се неки људи заразити од ковида, здравствени системи неће бити преоптерећени.

Појава омикрон соја је то променила и сада макар један број земаља добро заштићених вакцинама позивају грађане да узму бустер дозу и поново уводе мере физичког дистанцирања.

А мали број територија са ниском стопом заражених од ковида, као што су Нови Зеланд и Хонг Конг, суочавају се са дилемом.

Без знакова да ће ковид бити искорењен у свету, они ће или морати да наставе са строгим карантином и ограничењима за путовања, или да се коначно отворе и дозволе да више ковида уђе у популацију.

Можда ће вас занимати и овај видео: Директор Фајзера о лажним вестима

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]о.uk