Иран и протести: „Почело је као протест, али поприма облик револуције“, ББЦ идентификовао много више људи страдалих на протестима у Ирану

„Ако ја не изађем да протестујем, ко ће?"

Биле су то последње речи Мину Маџиди изречене њеној породици пре него што је страдала.

Мину је имала 62 године кад су у њу пуцале снаге безбедности на улицама Керманшаха у западном Ирану.

Према речима њене ћерке, убијена је са више од 178 сачми.

Умрла је у болници.

После Минуине смрти, њена ћерка Роја Пираеи објавила је фотографију на Инстаграму снимљену крај гроба њене мајке.

Она обријане главе држи властиту одсечену косу у знак туговања и пркоса.

Слика је брзо постала вирална.

„Знала сам да не могу јавно да се огласим. Ово је све што сам могла да урадим да бих показала колико је систем свиреп", изјавила је Роја за ББЦ 100 жена.

Ројина мајка је једна од на стотине Иранца широм земље који су страдали док су протестовали против смрти Маше Амини у притвору.

Двадесетдвогодишња Курдкиња притворена је зато што се наводно није повиновала строгом кодексу облачења о марамама за главу и обавезним хиџабима за жене.

Државни званичници потврдили су да је у протестима погинуло више од 300 људи, али њихове бројке обухватају припаднике снага безбедности и про-владине људе.

Према Иранским људским правима, закључно са 29. новембром, снаге безбедности су убиле најмање 448 људи, међу њима 29 жена и 60 деце.

Иранска организација за људска права верују да је права бројка убијених „свакако већа", јер су они урачунали само случајеве које су могли да верификују, а пријављено им је много више смрти, које она и даље истражују.

Идентификовање мртвих

Користећи минуциозне форензичке технике, ББЦ тимови успели су да потврде идентитет више од 75 погинулих.

Претраживањем званичних списа, онлајн страница и друштвених мрежа, пронашли смо умрлице, слике сахрана и потресне фотографије преминулих.

Разговарали смо и са родбином, активистима и групама за људска права како бисмо верификовали и унакрсно проверили информације до којих смо дошли.

Наше истраживање потврђује да су велики број погинулих жене, а да многе од њих потичу из маргинализованих етничких мањинских група.

Међу погинулима су и деца од којих су нека имала само седам година.

Утврдили смо и да су се неки погинули затекли у вихору општег насиља и немира који окружују протесте, уместо да су директно учествовали у самим демонстрацијама.

Највише смрти у мањинским заједницама

„Сматрам да оно што се дешава у Ирану више није протест. Започело је као протест, али поприма облик револуције", каже Роја.

Она је пореклом из курдске заједнице.

Наше истраживање је показало да курдске области, као и региони који су домови других етничких мањина - као што су Балуџи у југоисточној покрајини Систан и Балуџистан - доживеле највећи проценат смрти.

Тридесет два имена која смо верификовали потичу из курдских области, док је њих 20 из покрајине Систан и Балуџистан.

Систан и Балуџистан је једна од најсиромашнијих покрајина у Ирану и једна од најконзервативнијих.

Већина Балуџа припада иранској сунитској мањини.

Према групама за заштиту људска права, они се суочавају са дискриминацијом на основу вере и етничког порекла.

Упркос конзервативизму у овој области, последњих недеља жене су почеле да се придружују протестима у главном граду покрајине Захедану.

Седмогодишња Хасти Наруи такође је била припадница Балуџа.

На овој слици види се како носи њихову народну ношњу.

Тридесетог септембра, она је била у Захедану са баком на муслиманској молитви петком.

На сликама са друштвених мрежа направљеним тог дана виде се снаге безбедности како одговарају на протест пуцањем у масу.

Према локалним активистима, Хасти је погођена у главу канистером сузавца, а потом се угушила.

Била је ћерка јединица њених родитеља.

Имала је два брата и за само недељу дана требало је први пут да пође у школу.

Амнести интернешенел каже да је у дану кад је погинула Хасти убијено најмање 66 људи, између осталог 10 деце која су припадала Балуџама.

Био је то до сада најсмртоноснији дан откако су започели протести.

Активисти су га назвали Крвави петак.

Изазови верификације

За ББЦ тимове, откривање идентитета погинулих у покрајини Систан и Балуџистан имао је још један додатни слој компликација.

Као једна од најконзервативнијих покрајина у Ирану, људи у њој обично нису присутни онлајн, без скоро икаквих редовних објава на друштвеним мрежама које би откриле идентитете погинулих.

Хастина породица, на пример, није говорила јавно о ћерки сем на строго контролисаним државним медијима.

Покрајина има и слабу инфраструктуру интернета и врло мало људи може да приступи или да се ослони на кућне везе широког опсега.

Од 20 људи које је ББЦ верификовао да су погинули у покрајини Систан и Балуџистан, изгледа да многи нису ни имали налоге на друштвеним мрежама или нису присутни на интернету.

Њихове посмртне фотографије биле су једини визуелни записи о њиховом идентитету које смо успели да пронађемо.

Улога друштвених мрежа

Другде у земљи, у областима у којима се интернет чешће користи, друштвене мреже су омогућиле да смрти привуку већу пажњу.

Тридесетдвогодишња Ферештех Ахмади, из Махабада у покрајини Западни Азербејџан, била је једна од три курдске жене које смо успели да идентификујемо.

Двадесет шестог октобра, протести су одржани широм земље у обележавању 40. дана туговања за Машом Амини.

Ферештех је погинула пошто су јој владине снаге наводно пуцале у груди док се налазила на крову властите куће.

Влада је то негирала.

Обавештајне власти су позвале њену породицу на саслушање.

Фотографија девојчице са сахране за коју се верује да је Ферештехина ћерка Баван, која плаче док у руци држи грумен земље са гроба њене мајке, делила се нашироко на друштвеним мрежама и виђена је милионима пута.

Само на Инстаграм налогу ББЦ-ја на персијском, слику је видело више од 2,5 милиона људи и добила је више од 198.000 лајкова.

Демонстранти у североисточном граду Машаду чак су почели да користе њену слику на билбордима да би указали на патњу друге деце која су изгубила родитеље.

Без прилике за оплакивање

Иза бројки и слика налазе се породице које су шокиране и ожалошћене.

У многим случајевима, оне нису у могућности да дају изјаве из страха од одмазде.

Сада безбедно ван Ирана, Роја се присећа мајке Мину.

Она се сећа њеног уживања у животу, бескрајног спокоја и стрпљења.

„Била је спортски тип и волела је јахање, држала је чак тренинге пинг-понга, али просто имам утисак да нисам имала прилике да оплачем њен одлазак. Све је било јако неприродно.

„Једино чему се сада надам је да ће Иран једног дана бити слободан и да они који су неправедно убијени нису умрли узалуд. Ирански народ заслужује да води нормалан живот", каже она.

Методологија

Мапа која приказује протесте широм Ирана начињена је уз помоћ података које је потврдио Пројекат критичких претњи (ЦТП).

Пројекат одређује ниво поверења (висок, средњи или низак) да би представио властиту процену вероватноће да су се протести одржали одређеног дана на одређеној локацији.

ББЦ је користио потврђене протесте из високог и средњег сета података.

ЦТП користи слике и снимке са друштвених мрежа и извештавање иранских државних медија да би проценио датум, локацију и величину протеста.

Прати протесте од 2017. године, поставио је праг за извештавања на десетак окупљених појединаца.

Истрага ББЦ-ја из октобра навела је имена укупно 45 мушкараца, жена и деце који су погинули у иранским протестима.

Том приликом, новинари су користили исту технику коју смо користили овде, почев од истраживања јавно доступних података, а затим прешавши на контактирање извора, група за заштиту људских права, родбине, активиста и ББЦ-ја на персијском како би сакупили и унакрсно проверили податке.

У скоро свим овим случајевима набављене су и посмртне слике и снимци са сахрана.

Слике су добијене са друштвених мрежа, од организација за заштиту људских права и из локалних медија.

Извештавање: Лара Овен, Фирузех Акбаријан и Корсо Калбаси Исфахани.

Верификација: Фирузех Акбаријан, Косро Калбаси Исфахани, Сорош Пакзад и Нушин.

Продукција и визуелно новинарство: Леони Робертсон и Раес Хусаин.

Приредила: Ребека Скипиџ

Погледајте и ову причу

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]