Србија и здравље: Нишки хирурзи траже да бесплатно раде викендом

Хирурзи из Ниша, који током пандемије корона вируса нису скидали скафандере и хируршке рукавице, сада желе да раде допунске смене и то викендом.

„Желимо да помогнемо да се листе чекања смање, да се пацијенти оперишу на време, да помогнемо коме можемо и продужимо им живот, јер пацијенти на нашим листама могу да умру чекајући на операцију.

„Све што тражимо од надлежних јесте да нам обезбеде неопходан материјал и не тражимо додатни новац", говори Драган Милић, директор Клинике за кардиохирургију из Ниша.

Дуго чекање на разне операције један је од највећих проблема здравственог система у Србији, који је појачан током пандемије корона вируса када су многе установе биле у ковид режиму рада када су важиле посебне епидемиолошке мере.

Колико људи чека на операције за сада није познато, а најављено је да ће Републички фонд за здравствено осигурање објавити ту листу крајем ове године, рекли су из РФЗО-а за Политику.

Хирурзи нишке клинике дозволу да раде викендом тражили су од Клиничког центра Ниш као надређене институције, Министарства здравља и Републичког фонда за здравствено осигурање (РФЗО).

Из управе Клиничког центра за ББЦ на српском кажу да је „допис о поменутој иницијативи примљен и да ће после обраде стручних служби бити прослеђен Министарству и фонду".

Министарство здравља и РФЗО већ су најавили да ће додатни рад лекара бити један од начина да се реши проблем дугог чекања на хируршке захвате.

У свим здравственим установама где су могуће операције, радиће исто особље као и до сада, али ван радног времена, рекла је Сања Радојевић Шкодрић, ванредна директорка РФЗО-а, почетком децембра.

„Биће додатно плаћени и то не само медицинско, већ и немедицинско особље", додала је.

„Желимо да смањимо листе чекања, али не науштрб квалитета"

До идеје да се оперише и викендом дошле су млађе колеге, њих тројица, прича Милић.

„Зашто ми не бисмо радили викендом?"поставили су му питање.

Суботом и недељом свакако имају дежурне сестре, анестезиолога и хирурга за хитне случајеве.

„Када бисмо добили зелено светло, могли бисмо да одрадимо једну операцију дневно, која у просеку траје и до шест сати", појашњава.

Поред дозволе да оперишу у и викендом, Милић и његов 34-лани тим су за надлежне имали само један захтев - да им обезбеде потребан материјал.

Доктор Милић сматра да је све питање добре организације и да би се унапред правио распоред када би који лекар радио викендом.

Не брину због умора, јер да раде по сменама и у складу са распоредом који претходно договоре.

„Када неко осети умор, па неће сигурно радити тог викенд, оперисаће неки други лекар.

„Желимо да смањимо листе чекања, али не науштрб квалитета", каже одлучно.

Уколико надлежни подрже идеју, нада се да ће до краја 2023. листе чекања неће више бити.

Дуге листе чекања

У овом тренутку на операцију у нишкој Клиници за кардиохирургију чека 130 пацијената и то између три и четири месеца, каже доктор Милић.

„У последњих месец дана преминуло је четворо.

„Зато ми хоћемо да то радимо без надокнаде, јер пацијенти који су на нашим листама умиру чекајући операцију.

„На другим клиникама, попут ортопедије и офтамологије, чекање је и дуже, али пацијенти не умиру", појашњава Милић.

На Клиници кардиохирургије у Нишу се уз кардио и васкуларне операције врше и трансплатације и то у једној јединој оперативној сали.

Од кардиоваскуларних болести у Србији дневно умре 13 људи, подаци су Удружења Моја друга шанса.

Многим пацијентима су одлагане операције или контроле после проглашења пандемије корона вируса у марту 2020, о чему је ББЦ претходно писао.

Оперисани су се само хитни случајеви.

„Када је већи део Србије био у ковид режиму, Клинички центар у Нишу збрињавао је пацијенте целе јужне и југоисточне Србије, где живи више од два и по милиона људи.

„Наравно да је у збрињавању хитних случајева било мање простора за оне пацијенте чије су интервенције могле да буду одложене", рекао је Зоран Перишић, директор ове институције и бивши градоначелник Ниша, за РТС 2021. године.

У јеку короне, Милић и његов тим нису скидали зелене мантиле и хируршке рукавице, а број операција и пацијената на листи чекања био је мањи него иначе.

„Од почетка 2022. урадили смо 290 кардиохируршких и 170 васкуларних, што је за 60 одсто више него прошле.

„Пракса је да се једна операција ради у току смене, а ми често радимо и две како би се смањила листа чекања, пробијемо радно време, али то нама не представља проблем", објашњава доктор.

Од 290 оперисаних пацијената један је преминуо, што је мала стопа смртности, појашњава.

„Желимо да задржимо ниску стопу смртности и верујем да то можемо управо додатним сменама током викенда", додаје.

Шта планирају министарство здравља и РФЗО?

И пре ковида постојале су листе чекања за ортопедију, кардиохирургију и за магнет, каже Радојевић Шкодрић, директорка РФЗО-а.

„На жалост те листе су се увећале.

„Сада када се редовно здравство враћа у нормалу потребно је те листе чекања решавати, а једно од решења је допунски рад", изјавила је.

Додала је да је платформа за допунски рад спремна.

„То је план за 2023. годину и трудићемо се да већ почетком наредне године та платформа буде усвојена", рекла је Шкодрић.

Министарка здравља Даница Грујичић сматра да је кључ у доброј организацији, јер ће се на тај начин листе чекања постепено смањивати, а у идеалном случају и укинути.

„Морамо размотрити могућност да се направи прерасподела посла како би се најкомпликованије операције обављале у терцијарним центрима (клинички центри) односно тамо где постоји највеће искуство.

„Једноставније интервенције обављале би се у секундарним центрима тамо где постоје услови", изјавила је министарка.

Погледајте и ову причу

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]