Украјина и Русија: „Издржаћемо“, поручује Олена Зеленска, прва дама Украјине

Прва дама Украјине Олена Зеленска каже за ББЦ да ће Украјина издржати предстојећу зиму и нестанке струје изазване руским бомбама и наставиће да се бори за оно што назива „ратом погледа на свет", зато што „без победе не може бити мира".

Срећемо се у историјском граду у ком зимски мраз гризе, у ком је светлост шармантне уличне расвете пригушено, зграде су хладне и у мраку услед нестанака струје док Русија упорно гађа електроенергетски систем Украјине.

Украјински народ је широм света добио признање за отпор пружен жестоком руском нападу.

Али ово је још једна болна проба храбрости.

„Спремни смо да ово издржимо.

„Имали смо толико страшних изазова, видели смо толико жртава, толико разарања, да нестанци струје нису најгора ствар која нас је до сада задесила", потврђује Олена Зеленска док седамо у максимално обезбеђеном комплексу ушушканом унутар лавиринта зграда окружених џаковима са песком у Кијеву.

Она наводи скорашњу анкету према којој 90 одсто Украјинаца тврди да је спремно да живи са нестанцима струје две до три наредне године ако то буде значило да је чека придруживање Европској унији.

То делује као ужасно дуг и хладан пут, а она је тога свесна.

„Знате, лако је истрчати маратон кад знате колико вам је километара преостало", каже она.

У овом случају, међутим, Украјинци не знају раздаљину коју ће морати да пређу.

„Понекад уме да буде веома тешко.

„Али има неких нових емоција које нам помажу да истрајемо", каже она.

Сви Украјинци ће постати јачи због овог рата, стоички превиђа прва дама Украјине.

Наш скоро сат времена дуг интервју који се дотакао разних тема, снимљен за ББЦ-јеву годишњу рубрику 100 жена, одвија се у легендарној Кући са химерама, украшеној гаргојлима са главама слонова и скулптурама митских створења, која гледа на Банкову број 10 - украјинску верзију Даунинг стрита број 10.

Ова зграда била је позадина славног говора председника Зеленског од 26. фебруара у ком је позвао Украјинце на јединство, снимљен на његовом телефону два дана пошто су руски тенкови прешли границу.

„Ја сам овде. Нећемо положити оружје", објавио је.

Вече пре тога, у ономе што ће постати његова редовна вечерња обраћања, у једном другом селфи видеу објавио је:

„Русија ме је одредила за мету број један, а моју породицу за мету број два.

„Тако је било од првог дана, а тако је и сада", присећа се Олена Зеленска, док њене речи једва успевају да сакрију огроман терет кроз који пролази њена породица, баш као и све друге раздвојене украјинске породице.

Неколико зидова од џакова са песком и контролних пунктова даље, председник Зеленски гура даље, без паузе.

Тако је близу, а опет тако далеко.

Она не жели да открива тачан датум кад су последњи пут заједно вечерали са децом, осамнаестогодишњом Александром и деветогодишњим Кирилом.

„То се веома ретко дешава ових дана. Веома ретко", каже она.

„Живим одвојено са децом, а мој муж живи на послу.

„Највише од свега, недостају нам просте ствари - да седимо заједно колико год желимо, да не морамо стално да гледамо на сат", објашњава она.

Живот сваког Украјинца преокренут је наглавачке - од инжењера и балерина који се сада боре на фронту, до неких осам милиона грађана, углавном жена и деце, присиљених да беже у нове животе преко границе.

Животи председника и прве даме већ су дуго испреплетани.

У вези још од средње школе, радили су заједно у комичарској трупи и телевизијском студију, он као глумац комичар, а она, иза кулиса, као сценаристкиња.

Кад се кандидовао за председника пре три године, јасно му је ставила до знања да то није живот који жели.

Али овај рат ју је гурнуо у жижу јавности, и то на глобалној сцени.

Пошто су руске ракете почеле да звижде падајући на Кијев у раним сатима 24. фебруара, Олена Зеленска је провела месеце скривајући се на тајним локацијама са децом.

Појавила се у јавности 8. маја - ове године Дан мајки у Украјини и многим другим земљама - кад се придружила Првој дами САД Џил Бајден у склоништу за расељене у релативно безбедном западном украјинском граду Лавову.

Сада се редовно појављује у говорима преко Зума, или повремено уживо, са сређеном косом и у класичном кошуљама или сакоима, са стидљивим осмехом који нестаје пред чврстином говора који потичу од „мајке, ћерке, прве даме".

Кад је амерички Конгрес устао за овације упућене, двапут, украјинском лидеру у јулу ове године, на подијуму се није налазио председник Зеленски - он није путовао од почетка руске инвазије - већ његова супруга.

А прва инострана прва дама којој је указана част да се обрати америчком законодавству никад није волела јавне говоре.

„Била сам уплашена.

„Али, била сам свесна своје мисије… било је немогуће пропустити ту прилику", признаје она.

Истакла је, као што то увек чини, дубоку патњу украјинске деце, осудивши оно што је назвала руским „играма глади".

А онда је отишла много даље, затраживши од америчког Конгреса да пошаље оружје.

Да ли је прва дама, која нема никаквог званичног овлашћења, прешла црту?

„То није била политика, то је оно што сам ја имала да кажем

„Тражила сам оружје, не за напад, већ да се спречи убијање наше деце у њиховим домовима", објашњава.

У години пре ових судбоносних месеци, Олена Зеленски већ је основала Самит првих дама и господина.

То је сада моћна глобална мрежа која је помогла у евакуацији украјинске деце којој је потребно лечење од канцера и пружила прилике за образовање.

Самит је уговорио и приступ украјинским књигама у земљама које су примиле милионе украјинских жена и деце присиљене на бег - без њихових мужева, којима је забрањено да путују у време рата.

Питам је да ли осећа известан „замор" у другим престоницама, док ова криза диже цену енергената и хране преко граница земље.

„Не осећам да су се уморили од нас. Сви они разумеју да ово није само рат у Украјини. Ово је рат погледа на свет."

Њена истакнута улога чини је највидљивији лицем разореног друштва у ком жене свуда преузимају нове улоге, од борби на првим линијама фронта до вођења домаћинства као самохрани родитељи.

Баците поглед на било који документ УН-а о украјинском друштву од пре рата и видећете у њему речи као што су „патријархално" и „традиционално", са улогама жена ограниченим родом.

Олена Зеленска чврсто стоји при ставу да је украјинско друштво почињало да се мења још пре него што је рат завладао свиме и да је та промена сада само убрзана.

„Кухиња, деца, црква - то више није за наше друштво. Жена која је проживела све ово неће ићи корак уназад."

Њена новооснована Фондација Олене Зеленске бави се најтежим изазовима, укључујући ментално здравље и породично насиље.

Колико год да рат може да очврсне појединце, он може и да их раздвоји.

Као одраз све чвршћег става јавности док изнова ничу оптужбе и докази за руске ратне злочине, док се читави градови и села сравњују са земљом. она инсистира:

„Не смемо да издамо оне који се тренутно налазе на окупираним територијама. Не можемо да напустимо људе који чекају ослобођење."

Она брзо додаје: „Ово није политички став председника или владе. То је став Украјинаца."

Пажљиво ходајући кроз ово политичко минско поље, прва дама је категоричка у властитом ставу.

„Сви смо ми свесни да без победе, неће бити мира. Био би то лажни мир и не би дуго трајао."

А шта „победа" значи за њу?

Она одговара без оклевања.

„Повратак нормалном животу… понекад изгледа као да смо све ставили на паузу."

То укључује другачију врсту живота са њеним мужем.

„Ми нисмо само супружници. Слободно могу да кажем да смо најбољи пријатељи", каже она.

Моје прво питање првој дами било је: „Како сте?"

Одговорила је да је, за све Украјинце, одговор: „Држимо се."

Али, колико још дуго?

То је питање на које нико не може да да одговор.

Олена Зеленска је једна од ББЦ-јевих 100 жена за 2022.

Погледајте и ову причу

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]