Америка и Русија: Шефови обавештајних служби разговарали у Турској, једна од тема и нуклеарно оружје

Шеф америчке безбедносне агенције ЦИА и руске Спољне обавештајне службе (СВР) састали су се у Турској, где су разговарали о нуклеарној претњи Москве у Украјини и Американцима које Русија „неправедно" држи у затворима.

Разговор америчког обавештајца Вилијема Бернса и његовог руског колеге Сергеја Наришкина одржан је у понедељак у Анкари, главном граду Турске.

Из Кремља кажу да је састанак „иницирала америчка страна".

Од свих састанака познатих јавности од почетка руске инвазије на Украјину 24. фебруара, овај је био на највишем нивоу.

Крајем октобра, телефоном су разговарали министри одбране две земље, Сергеј Шојгу и Лојд Остин.

Бела кућа је саопштила да Бернс, који је био амерички амбасадор у Русији између 2005. и 2008. и говори руски, не води преговоре о завршетку рата.

Разговарао је „о последицама, у случају да Русија употреби нуклеарно оружје" и ризику од „ескалације", као и о „стратешкој стабилности", наводи се у саопштењу Беле куће.

Последњих месеци, САД су у више наврата упозоравале Москву да не користи тактичко нуклеарно оружје у Украјини, а због наговештаја Кремља би то могли да учине.

Руски председник Владимир Путин у септембру је оптужио Запад да жели да уништи Русију и поручио да ће употребити „сва расположива средства" да заштити руску територију, што је протумачено као индиректна претња нуклеарним оружјем.

„Ово није блеф", рекао је Путин.

Америка и Европска унија су саопштиле да претње схватају озбиљно, али и да нема наговештаја да би Кремљ заиста и посегао за нуклеарним оружјем.

У потоњој изјави, Путин је нагласио и да Русија није прва говорила о употреби нуклеарног оружја, већ само као одговор на претходне изјаве западних званичника.

У том контексту је поменуо и доскорашњу британску премијерку Лиз Трас, која је изјавила да би притиснула дугме за нуклеарно оружје ако тако буде захтевала ситуација.

„Сви смо чули ту изјаву. Шта је требало да радимо - да ћутимо, да се правимо да нисмо чули? Чуди ме да тада Запад није реаговао", рекао је Путин у октобру у Москви.

Састанак Бернса и Наришкина, шефа руске Спољне обавештајне службе (СВР), потврдио је портпарол турског председника Реџепа Тајипа Ердогана, који од почетка инвазије игра улогу кључног посредника између Русије и западних земаља.

Бернс не „води преговоре било које врсте", а Вашингтон ће се „чврсто држати нашег фундаменталног принципа: ништа о Украјини без Украјине", наводи се у саопштењу Беле куће.

У међувремену, амерички председник Џозеф Бајден састао са кинеским колегом Сијем Ђинпингом уочи почетка самита Г20 на Балију, у Индонезији.

Они су „поновили противљење употреби или претњи употребе нуклеарног оружја у Украјини", наводи се у саопштењу Беле куће.

Си је рекао Бајдену да се нуклеарно оружје не сме користити и да се нуклеарни ратови не могу водити, наводи се у саопштењу Министарства спољних послова Кине.

У саопштењу Беле куће о америчко-руском састанку, пише и да су званичници разговарали о питању америчких држављана који су „неправедно" притворени у Русији.

Америчка кошаркашка звезда Бритни Грајнер у августу је осуђена на девет година затвора због шверца и поседовања уља канабиса.

Прошле недеље је премештена у казнену колонију - тип затвора настао по угледу на радне логоре, познате као гулаге, из совјетског доба.

Употреба канабиса у Русији је нелегална, али је Москва оптужена да искоришћава Грајнер „као политичког пиона".

Крајем јула, Бајденова администрација је предложила размену затвореника са Русијом како би обезбедила ослобађање Грајнер, као и бившег маринца Пола Вилана, оптуженог за шпијунажу.

Анатолиј Антонов, амбасадор Русије у САД, састаће се у уторак са званичницима Беле куће како би разговарали о третману Руса у америчким затворима, саопштила је руска амбасада.

Након што је Грајнер пребачена у колонију, портпарол Беле куће Карин Жан Пјер рекла је да су САД „непоколебљиве" у настојању да ослободе њу и друге заточене Американце.

Једна од улога шефова обавештајних служби је да обављају тајне контакте и комуникацију преко канала, а Бернс је у односима са Русијом играо посебно важну улогу - послат је неколико месеци пре руске инвазије на Украјину да достави упозорење о могућим последицама.

Тачан садржај разговора у Анкари није познат.

Портпарол ЦИА каже да се никада не разговара о ангажманима челника у иностранству, али одржан је у важном тренутку, после повлачења руске војске из Херсона, јужне украјинске регионалне престонице, и поставља се питање како ће Москва одговорити на неуспех.

Сматра да Наришкин у Москви нема исту тежину као Бернс у Вашингтону - он није део Путиновог ужег круга и руски лидер га је понизио на састанку уочи инвазије у фебруару, али амерички лидери се надају да ће састанак дати увид у то како размишља Москва.

Погледајте видео: Зашто Америка тражи изручење Џулијана Асанжа

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]