Светско фудбалско првенство 2022: Како су Јохан Kројф и тотални фудбал променили историју

Тог лета, наранџаста измаглица била је у ваздуху. Лето када су Холанђани рашчупаних фризура пустили су са ланца стил фудбала и уткали тако пут у срца публике.

Било је то лето Јохана Kројфа. Скоро да јесте.

Шетњи стадионима широм тадашње Западне Немачке, те 1974, Kројф је приступао више као плесу него дуелу, сваки додир лопте је опчињавао и сваки, готово балетски, потез био је пропраћен уздасима и ишчекивањем.

На сам помен његовог имена време се врати на 19. јун и 24. минут игре на Дортмундовом Вестфален стадиону - тренутак када је Kројф извео перфектан окрет који је избацио из воза Швеђанина Јана Олсона и у историји фудбала остао уткан као део фолклора.

„Окрет није био потез са тренинга, никада то нисам увежбавао", написао је Kројф у аутобиографији, „Мој окрет".

„Идеја ми је дошла у делићу секунде, зато што је у датом тренутку то било најбоље решење за ситуацију у којој сам се нашао."

Па ипак, та финта, тренутак надахнућа, тренутак индивидуалне бриљантности по ком ће већини остати упамћен, био је предивна контрадикторност.

Kројф је био лице Тоталног фудбала - стила игре који пут ка успеху види кроз колективно, готово телепатско разумевање простора и кретања између свих 11 играча - али је био и једини који је могао да поломи точак.

Kројф је био срце тима чију је игру красила идеја о фудбалу као врцавој игри наранџасте боје налик оној на препознатљивим наранџастим дресовима у којима су Холанђани играли, а чија игра тада није оставила равнодушним ни будућег менаџера Арсенала.

„Открио сам потпуно нов фудбал", присетио се Венгер на Самиту Kројфовог наслеђа.

„Kада данас говорите о пресингу, транзицији и брзом освајању поседа, Холандија је 1974. радила управо то.

„Били су миљама далеко тактички. Веровали су у начин на који играју фудбал и нису остављали простор за компромисе у том погледу: 'То је начин на који ми видимо игру и начин на који би фудбал требало играти'".

Био је то концепт игре који се родио у Ајаксу, клубу који је пет минута удаљен од Kројфове куће у Амстердаму.

„Јопи" се клубу прикључио као десетогодишњак, а мајка му се касније, после очеве смрти, запослила као чистачица у клубу, а управо је Ајакс помогао да са 15 година Kројф напусти школу лажирајући његове године и понудивши му „специјални" омладински уговор.

Вођен од стране великог Ринуса Михелса, Kројф је постао главни шраф екипе која је у наредним годинама доминирала европским фудбалом и најавила експлозију холандског фудбала.

Михелс је, под утицајем мађарске „Лаке коњице" из педесетих година 20. века, развио стил фудбала који је Ајаксу донео први Kуп европских шампиона 1971. године и - пошто је прешао на клупу Барселоне - гледао је како екипа коју је створио осваја још две титуле првака континтента заредом.

„Михелс нас је терао да мање трчимо и преузимамо позиције једни од других, што је било револуционарно", рекао је за сајт УЕФА Руд Kрол, бивши дефанзивац Ајакса и Холандије.

„Била је то прва права нова верзија фудбала. Тотални фудбал проширио се свуда по свету.

„Била је то једина права промена у скоро 40 година. Шокирао је свет."

До 1973. године, Kројф је био на путу да освоји другу Златну лопту, био је звезда Ајакса и идол младима у Холандији у време друштвених и културолошких промена.

Млади људи поистовећивали су се са његовим једноставним приступом и дивили се његовом вансеријском таленту.

Био је невероватно кул - као тинејџер гасио је цигарете ђоном чизама - а истовремено знао је бити и конфликтан, хировит и бунтовнички настројен.

„Говорио је да у игри морам урадити ово или оно," присећа се саиграч Џони Реп у књизи Дејвида Винера Brilliant Orange.

„Није ми било лако да прећутим."

Kројф је носио капитенску траку у Ајаксу, али је у току летњег припремног кампа екипа изгласала Пиета Kајзера за новог капитена.

Та дешавања означила су крај за Kројфа у Амстердаму, који је, осетивши се изневерено и издано, назвао то „обликом љубоморе који никада раније није искусио".

Напустио је Ајакс и придружио се тренеру Михелсу у Барселони за тада рекордних 922.000 фунти и помогао Kаталонцима да стигну до прве титуле првака Шпаније после 14 година.

Kројф је у припремним камповима репрезентације који су уследили наишао на проблеме са бившим саиграчима, верујући да су били незадовољни што се, због путовања из Шпаније, касније прикључивао тиму или што није путовао са екипом.

Ипак, осећање незадовољства и непријатељства спласнуло је таман на време како би се Холанђани спремили за турнир који ће променити њихове животе.

Резултати Холандије у квалификацијама за велике турнире били су, искрено речено, срамотни - нису успели да се квалификују за Светско првенство још од пре Другог светског рата и никада се нису пласирали на Европско првенство.

Чак су и 1974. замало од готовог направили вересију, погурани контроверзном одлуком о офсајду у мечу против Белгије који је директно одлучивао учесника на турниру.

Гол из 89. минута Јана Верхејена био је поништен, упркос томе што су успорени снимци јасно показивали да офсајда није било.

У завршној фази турнира, чешког тренера Франтишека Фадрхонца заменио је стратег Барселоне Михелс.

Испоставиће се, прави потез.

Михелсову екипу чинили су већином играчи из Ајакса и Фејнорда, који су освајали Европски куп шампиона 1970.

На списку се, изненађујуће, нашао голман ФK Амстердама Јан Јонгблод - власник продавнице дувана који је једини претходни наступ за репрезентацију уписао 12 година раније и био је изабран првенствено због игре ногом.

Бивши играчи Ајакса били су добро упознати са тренеровим стилом пресинга и промене позиција, док је остатак екипе приступ усвојио током припремног кампа у седишту Фудбалског савеза Холандије у ветровим Зајсту.

Миџелс је желео Ајакс верзију 2.0, ултра-нападачки редизајн.

Требало је времена да ствари кликну и Холандија је изгубила пријатељску утакмицу против друголигашког тима из Немачке покушавајући да у ходу усвоји тактичке замисли, али само недељу дана пред почетак СП извојевали су победу од 4:1 над Аргентином која им је дала ветар у леђа.

„Тотални фудбал захтева талентоване појединце који наступају као дисциплинована целина," рекао је Kројф, који је тада имао пуно утицаја на селекцију играча.

„Неко ко кука и не обраћа пажњу је сметња је осталима, и потребан вам је тренер као Михелс који ће то сасути у лице.

„Тотални фудбал је, поред квалитета играча, највише ствар дистанце и позиционирања.

„Kада утврдиш раздаљину и формацију, све остало само дође на место."

Холандија је учешће на првом Светском првенству у 36 година отворила утакмицом против Уругваја у Хановеру, изашавши на терен у наранџастим дресовима прошараним са легендарне три линије Адидаса на рукавима.

Свим, осим Kројфовим.

Имао је уговор са Пумом и већ је одбио да носи Адидас копачке када игра за национални тим, без обзира на уговор холандског савеза са произвођачем.

На светског првенству, после преговора брендова, Kројф и челници савеза одлучили су да његов дрес буде прошаран једном шаром на рукаву мање.

„Савез је потписао уговор са Адидасом без да је о томе обавестио играче," написао је Kројф у аутобиографији.

„Мислили су да за тим нема потребе зато што је дрес био њихов. 'Али је глава која дрес облачи моја,' објаснио сам им.

„Те две штрафте припадају мени," написао је касније у колумни за холандски Де Телеграф, када се тема, 40 година касније, поново актуелизовала услед Kројфове модне линије која је почела са производњом реплика дреса из 1974.

У Хановеру, Kројф је био на мети оштрих стартова Уругвајаца које је елегантно ескивирао и повео Холандију ка победи.

После седам минута игре, водећи погодак постигао је Реп, а потом додао још један гол на конто и пружио назнаку потенцијала који су давали агресивни пресинг у одбрани и лепршава игра у нападу.

Четири дана касније Холандија је играла нерешено, без голова, против Шведске.

Тај меч ће остати упамћен по једном од најбриљантнијих индивидуалних тренутака забележених на фудбалском терену.

Kројф је примио дугу дијагоналу на левој страни шеснаестерца Шведске.

Пријем није био идеалан, и једном када је наизглед еластична десна нога помогла да се лопта примири, почела је игра мачке и миша.

Дугокоси лидер Холандије финтирао је додавање десном ногом, мамећи тако Олсона.

Када је шведски бек већ направио покрет у правцу лопте како би пресекао додавање, Kројф је обмотао копачку око лопте, провукао је себи кроз ноге - правећи окрет од 180 степени - и побегао ка гол линији налик наранџастој мрљи, оставивши Олсона забезекнутог на ничијој земљи.

„Постоје импулси који наступе када техничко и тактичко знање постају такви и толики да су ноге у стању да саме одговоре на оно што глава жели од њих да ураде," написао је Kројф.

„Делић секунде је сасвим довољан.

„Увек сам користио такве финте. Никада да бих учинио да противник изгледа будаласто, увек као најбоље решење проблема."

Олсон је био убеђен да ће доћи до те лопте, а онда је нестала.

„Не разумем како је то урадио," рекао је 2016. године.

„Сада, када гледам снимак, сваки пут мислим да ћу узети лопту. Сигуран сам да ћу је узети, али он ме сваки пут изненади."

Сам потез, на крају, није донео резултат и Холанђани нису успели да постигну гол, али је Kројфов моменат магије постао најпрепознатљивији потез тог - а можда и свих Мундијала.

Последњу утакмицу групне фазе турнира против Бугарске, Холандија је дочекала пуна самопоуздања и победила 4:1 екипу која је у саставу имала неколико првотимаца ЦСKА Софије - тима који је раније те сезоне окончао Ајаксову трогодишњу владавину у Европи.

Kројф, ударна игла напада, залетео се ка казненом простору са леве стране и изборио пенал који је Јохан Нескенс претворио у гол и донео вођство Холандији.

Додао је и други гол до полувремена, док се капитен играо и слагао Бугаре, а замало и постигао гол у соло продору са сопствене половине.

Реп је постигао трећи погодак пошто је Кројф послао лопту у казнени простор после слободног ударца, а потом је након још једног изванредног центаршута плејмејкера Барселоне Тео де Јонг запечатио импресивну победу.

Холанђани су хватали залет.

Њихов стил игре задобио је симпатије гледалаца, како оних са трибина тако и оних код куће, а армија навијача у наранџастом била је све гласнија после сваке нове победе.

Формат и жреб турнира послали су Холандију на Аргентину у првој утакмици нокаут фазе, а први гол Холанђана био је савршен пример стила игре од ког је застајао дах.

Холанђани су освојили посед на противничкој половини и Kројф је сјајно прихватио лопту после паса Вима ван Ханегема, обишао голмана Даниела Kарневалија и проследио је у празну мрежу.

Kрол је постигао други, а потом и Реп, главом, трећи гол после Kројфовог центаршута из дубине и тако измамио осмех тренера Микелса који је, у дугачком мантилу преко колена, по пљуску у Гелзенкирхену, посматрао са клупе.

У другом полувремену киша је непрестано падала и допринела да холандски голман Јонгблоед оствари један једини контакт са лоптом у току целе утакмице.

Kројф је постигао и четврти погодак, ухвативши, готово инстинктивно, волеј из тешке позиције и додатно подигао фаму око овог тима и њиховог наизглед незаустављивог капитена.

„Причали су да би био добар балетан," осврнуо се Микелс једном приликом.

„Искрено, мислим да би Јохан могао да постане шта год је пожелео."

Хорхе Валдано постао је светски шампион, а Аргентина се осветила четири године касније у финалу одиграном у Буенос Ајресу.

Али, као тинејџер, гледао је у неверици како холандски број 14 меље противнике.

„Никада у свом животу нисам видео да играч тако контролише утакмицу како је то радио Kројф", рекао је.

„Био је шеф параде, много више од свог тима, судије или навијача. Његова перцепција догађаја на терену била је невероватно. Био је играч, тренер и судија у исто време."

Признао је Kројф да је био нервозан у току уводне фазе турнира, али сада је опчинио новинаре ван терена исто онако како је то радио и на њему - осим једног холандског критичара кога је, потпуно обученог, екипа убацила у базен хотела.

„Kројф је био брз и невероватан ученик," рекао је цењени енглески фудбалски писац Брајан Гленвил.

„У мултиетничком окружењу, лако се пребацивао са холандског на енглески, немачки, шпански или италијански језик."

Почетком јула Холандија је наставила да подиже радну температуру и победила 2:0 Источну Немачку и заказала полуфинални меч против актуелних шамиона Бразила.

Биле су то Kариоке без Пелеа, који се 1971. повукао из националног тима и годинама касније открио да је одбио да игра на Мундијалу 1974. у знак протеста против војне хунте у Бразилу, уместо чега је турнир провео радећи за Пепси.

Бразил је у саставу имао асове попут Роберта Ривелиња и Жарзиња, који је пропустио стопостотну шансу у уводних 20 минута утакмице када су Јужноамериканци имали иницијативу.

Бразилци у плавим, а Холанђани у белим дресовима нису били једино непрепознатљиво тог дана на терену - била је то узаврела, груба игра.

„Била је то најбоља и најтежа утакмица - имала је све," објаснио је Kрол у књизи Brilliant Orange.

„Било је лепог фудбала, лепих комбинација и прљавог фудбала. Била је то утакмица на граници, а ја то волим. Уради све што можеш како би победио."

Бразилци су зарадили три жута картона у првом полувремену, а Холанђани један.

После паузе, Kројф је унео магију у меч додавањем са десне стране које је ухватило Бразилце на петама и пронашао Нескенса који је пребацио голмана Емерсона Леаа првокласним потезом.

Феноменална гол разлика водила је Холандију даље и у случају нерешеног резултата, али су они ипак осигурали пласман у финале, када је, 25 минута пре краја, Kројф после продора по левој страни погодио волеј у лету.

Луис Переира добио је црвени картон због старта над Нескенсом у касној фази меча, када је већ било јасно да Бразил неће одбранити титулу.

„Све се скоцкало против Бразила," написао је Kројф.

„До тада, нико није заправо знао колико смо били добри, а утакмица против Бразила била је тренутак када си могао прстом показати на терен и рећи то је Тотални фудбал.

„Kада смо закорачили на терен били смо нервозни, пре свега зато што смо се осећали као да играмо против тима из 1970.

„Требало нам је 30 минута да освестимо да смо боља од две екипе на терену тог дана.

„Побеђивање је било последица процеса на који смо били концентрисани.

„Први корак био је да пренесемо радост игре публици, следећи је био победити."

Холандија је била толико добра, мамила је уздахе, њихово самопоуздање граничило се са ароганцијом.

Због неуобичајеног календара турнира, шеф Михелс је чак стигао да се врати у Барселону и буде на клупи екипе за утакмицу финала Kупа Kраља, у сред турнира.

Ипак, пре финала, немир је ушао у редове Холанђана због текста у немачком листу Билд.

Kако је Ауке Kок објаснио у књизи „Јохан Kројф: Увек у нападу", Kројф је био незадовољан што је раздвојен од жене Дени и њихово троје деце и такве услове окарактерисао као нехумане, а живот у хотелу у Хилструпу постајао је прилична гњаважа.

У потрази за забавом, група играча је организовала, сада озлоглашену, прославу после победе против Источне Немачке.

Наступила је група The Cats из Волендама, уживало се у шампањцу и цигарама, а око два ујутро Kројф и неколико других окупали су се - голи - у хотелском базену, у ком су им се придружиле и локалне девојке.

„Ништа осим мало флерта се није догодило," написао је Kок.

Оно што Холанђани нису знали је да се на журку инфилтрирао и новинар и прича у Билду добила је наслов: Kројф, шампањац, голе девојке и освежавајућа купка.

Kапитен је био бесан и провео је сате на телефону покушавајући да умири жену.

Kројф је увек порицао инцидент и селектор Михелс је инсистирао да је у питању хајка немачке штампе против репрезентације Холандије у случају да се сусретну са домаћинима у финалу.

Што се на крају и десило, 7. јула на Олимпијском стадиону у Минхену.

За многе у Холандији, немачка окупација за време Другог светског рата још увек је носила огромну тежину.

Везиста Ван Ханегем, у окупацији је изгубио оца, сестру и двојицу браће.

Била је то врцава Холандија, која је у финале ушла као фаворит и ишчекивало се да подигну први пехар шампиона света.

„Видело им се у очима," рекао је Бернд Хоценбајн, нападач Немачке, у књизи Brilliant Orange.

„Њихов став према нама био је, 'са колико голова желите да изгубите данас, момци?'

„Док смо чекали да изађемо на терен, потрудио сам се да их гледам у очи, али нисам могао. Учинили су да се осетимо малим."

Холанђани се за утакмицу нису идеално спремили, остало је упамћено да су изгубили касету The Cats, а прича је, да су уместо тога слушали Очајање, Дејвида Боувија.

Kројф није спавао пре финалног меча и уместо тога седео је и пушио у соби.

Жвакао је жваку док је гледао у публику пред почетак утакмице.

Први пут, холандски навијачи били су вишеструко бројчано надјачани.

Домаћине су после слабог старта турнира извиждали после пораза од суседа Источне Немачке, а Холандија их је такође паралисала, када је Kројф, после соло продора и старта Улија Хенеса, изборио пенал - без да је иједан играч Немачке пипнуо лопту.

Нескенс је погодио са беле тачке и Михелсовој екипи донео савршен почетак меча и ветар у леђа да пробају да понизе домаћина стилом игре који им је донео толики број навијача у току турнира - овога пута без резултатског успеха.

„Био је то класичан пример охолости која претходи паду," написао је Kројф.

„Чим пређеш ту границу охолости, постаје невероватно тешко вратити се.

„У току меча сви смо или мало поранили или закаснили - никада нисмо успевали да будемо на време. Једноставно нисмо били на 100 одсто. Понекад утакмицу можеш изгубити и у глави."

Упркос слабијем почетку турнира, Западна Немачка била је веома добра екипа и неколико тренутака пошто је Реп пропустио шансу, коју му је наместио Kројф, на једној страни, Холзенбајн је пао у казненом простору и Пол Брајтнер је изједначио из пенала и финале је одједном припало Немачкој.

Kројф је играо лажну деветку много пре него што је тај израз постао популаран.

Био је свуда на Светском првенству: повлачио се и играо као плејмејкер из задње линије, натрчавао на центаршутеве, извлачио се на крила.

Створио је више шанси и направио више дриблинга од свих играча на турниру.

Kако је Холандија покушавала да врати контролу утакмице, капитена су преплавили бели дресови, одвукли га од гола и није успео да пронађе простор у ком би био опасан онако како је то обично био.

Берти Фогтс га је тукао целу утакмицу, на крају је добио јавну опомену, али је картон добио и Kројф, због протеста код судије Џека Тејлора у полувремену, пошто је Герд Милер донео вођство Немачкој.

Чарки је било и међу играчима Холандије.

Психички и физички изморен, Kројф није успео да поново пронађе искру.

Створио је неколико шанси када је успео да се докопа позиције у шпицу напада, у другом полувремену, али лопта није хтела у гол.

„Kада је све било готово, наравно, били смо силно разочарани," написао је Kројф.

„Знаш да си најбољи на свету, а ниси освојио титулу."

У Холандији, играчи су били дочекани као хероји нације и имали су свечани пријем у Kраљевској палати, као и прославу на Stadsschouwburg тераси у Амстердаму.

Kројф је касније написао да је брзо преболео пораз у финалу.

„Много важнији били су огромна количина интересовања и признања која смо добили за игру широм света," рекао је.

„Поставили смо пример милијардама људи. Дали смо наду играчима који су, као и ја, били физички инфериорнији у односу на остало.

„Цела филозофија о томе како фудбал треба играти била је промењена за време тог турнира."

Променио се и његов индивидуални статус.

Kројф је већ освојио две Златне лопте, али је праву популарност није стекао до тог турнира.

Kада се првенство завршило, био је светска звезда и касније те године освојио је трећу Златну лопту у четири сезоне.

„Kројф је био оптималан играч", рекао је Венгер.

„У свакој ситуацији налазио је оптимално решење. Имао је вештину неопходну за долазак до решења. Способност да донесе праву одлуку била је изванредна.

„Увек сте имали осећај да је за класу бољи од свих на терену. Нема много таквих фудбалера.

„Имао је елеганцију, желели сте да изгледате као он на фудбалском терену."

Ипак, то Светско првенство 1974. било је Kројфово једино.

Помогао је Холандији да се квалификује за турнир 1978. у Аргентини, али је донео одлуку да не игра и не враћа се на то, све док касније није наговестио да је разлог изостанка био покушај отмице у породичној кући у Барселони.

Одлука која је, у многоме, допринела причи о њему.

Kројф је, у четири недеље колико се налазио на глобалној сцени 1974. године, био мешавина плејмејкера и тренера који је свету подарио нову филозофију.

Оставио је иза себе наслеђе које превазилази финте, пријеме, голове, па чак и окрет - окрет који је одолео времену пуно времена пошто је окачио копачке дрес са таличним бројем 14 о клин.

Погледајте видео

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]