Зашто се пластика не осуши у машини за судове

Нисте умислили. И није почела да вам отказује машина за судове.

Модерне машине за судове прилично су ефикасне у сушењу свега што се налази у њима након што се заврши циклус, осим кад је у питању једна ствар: пластика.

Иако су ручне машине за судове присутне још од средине 19. века, права ренесанса машина за судове уследила је после Другог светског рата, прво у комерцијалним кухињама, а потом и у приватним домовима, заједно са растом стандардизованих кухињских елемената и радних површина.

У седамдесетим су постале много приступачније и много распрострањеније.

Али и нешто друго: пластично посуђе и посуде за одлагање хране.

Од тада, пражњење машине за судове значи да морате да излазите на крај са пластичним посуђем са ког капа вода, без обзира на висину температуре у машини.

То је проблем који деценијама мучи произвођаче машина за судове.

А бар делимично крива је и добра стара термодинамика.

Зато што већина пластичних судова није толике густине као грнчарија или метално посуђе, много брже губи топлоту.

„Пластични тањири и прибор за јело су значајније лакши од керамичких или посуда од нерђајућег челика а специфични топлотни капацитет је отприлике исти, тако да се мање топлоте задржава у пластици", каже Роџер Кемп, научни сарадник Краљевске академије за инжењерство и професор емеритус инжењерства на Универзитету у Ланкастеру.

Топлота која се задржала у металу или порцелану одржава га на незнатно већој температури од ваздуха, што помаже при испаравању.

„У случају пластике, нема довољно задржавања топлоте да би била на значајније вишој температури од опште температуре у машини, тако да вода са ње не испари. Постоје слични проблеми са прањем танких алуминијумских послужавника за храну, зато што су веома лаки и, стога, лоши у задржавању топлоте."

На делу је и још једна физичка сила - „површинска енергија".

Вода која се нађе на пластичној површини формираће капљицу, док ће на стаклу формирати само танак слој.

Мања површинска енергија стакла значи да ће оно више привлачити воду.

Како се вода шири, постаје све тања и вероватније је да ће изгубити део масе приликом испаравања.

„Други фактор је чињеница да је пластика заснована на нафти, а знамо да се нафта и вода не мешају", каже Ана Плошајски, слободна научница за материјале.

„Кад вода дође у додир са пластиком, она не жели да се рашири, она жели да се скупља у капљицу. Површина капљице веома је мала. Стакло, керамика и метали, с друге стране, веома су хидрофилни, тако да се вода више рашири по њима.

„Они нису само топлији, већ вода има прилику и да се осуши зато што је много тање распоређена", каже она.

Старије пластично посуђе - наши стари добри другари у којима носимо ручак на посао - могу још више да погоршају ствар, каже Плошајски.

„Та пластика се све више гребе, а то ствара више површина за које може да се залепи вода."

Будући да вода не жели увек да сарађује и да се осуши равномерно на свакој површини, дизајнери машина за судове морали су да смисле друге методе за убрзавање сушења, каже Жаклин Мариани, саветница за домаћинство и консултанткиња која је сарађивала са произвођачима машина за судове.

„Неки брендови увели су систем за сушење вентилаторима да би кружили топао ваздух по кабини током 'циклуса сушења' и убрзали сушење. Мање скупи модели имају статички систем сушења (без вентилатора који се ослања само на конвекционе струје у кабини), који није толико ефикасан.

„Други су увели врата која се аутоматски отворе за неколико милиметара, што пушта унутра хладнији ваздух да би се убрзали циркулацију и сушење."

Мариани додаје да који год метод користили, пластични предмети обично и даље морају да се пребришу крпом да би се уклонио вишак воде.

Овај проблем делом је можда настао због превида; кад се тестирају нови модели машина за судове, стандардни пакет за тестирање обично не садржи било какве пластичне предмете, упркос томе што се они често користе у кухињи, према речима директора инжењерства ГE Аплајансиза Адама Хофмана.

Детерџенти за машине за судове узнапредовали су и сада садрже сурфактанте који помажу при сушењу.

Сурфактанти смањују површинску напетост воде, што значи да је мање вероватно да ће се лепити за предмете у машини за судове.

Хемијска компанија БАСФ је 2019. године чак покренула нови чистач „који помаже у испирању" посебно прављен да помогне да се пластично посуђе и прибор за јело брже осуше.

У потрази за пластиком која се брже суши, инжењери машина за судове окренули су се нечем вишем од пуког топлог ваздуха и сурфактаната да би решили овај проблем.

Зеолити, порозни минерали који се користе у свему од прераде песка за мачке до нуклеарног отпада, такође су корисни кад је у питању извлачење сувишне влаге из унутрашњости машина за судове.

Неки луксузни модели почели су крајем 2000-тих да користе одељке са зеолитима и ова технологија се од тада примила.

Зеолити имају фантастичну способност да апсорбују воду.

Њихова порозна природа значи да имају широку површину - зеолити могу да задрже више од 40 одсто властите тежине у води.

Нешто се друго деси такође кад апсорбују воду - они отпуштају топлоту.

Грануле зеолита држе се у одељцима на вратима машине за судове.

Кад започне циклус сушења, влажан ваздух циркулише унутар одељка и зеолити апсорбују воду и отпуштају топлоту.

Топлота се шаље назад у унутрашњост машине да би се скратило време сушења.

Током следећег циклуса прања, зеолите загреју грејачи машине, избацивши воду из њих и припремивши их за следећи циклус сушења.

Иако процес сушења зеолита захтева енергију, грејач не мора да се користи током читавог циклуса прања и сушења, што значи да свеукупно гледано машине за судове са зеолитима користе око 20 одсто мање енергије од нормалне машине, тврде њихови дизајнери.

Али шта ако ваша машина нема зеолите? Шта још можете да урадите?

„Можда ћете морати додатно да осушите пластично посуђе крпом једном кад кренете да празните машину или да га оставите да се само осуши на цедиљци", каже Натали Хиченс, уредница за дом и услуге у водичу Који?

„Кад пуните машину, обратите пажњу да стављате пластично посуђе на сам врх полице да бисте га спречили да утиче на топлоту."

Али можда не морате ни да га вадите из саме машине.

„Ако машина за судове нема систем вентилатора за сушење или се врата не отварају аутоматски током циклуса сушења, можете ви благо да одшкринете врата да бисте испустили део влажног ваздуха", каже Мариани.

„Али водите рачуна о кондензацији која тиме може да се направи у кухињи, нарочито ако доња страна радне површине није заштићена."

И у складу са животом у Двадесет првом веку, можда се указао још један метод захваљујући друштвеним мрежама.

Почетком године, једна мајка из Аустралије постала је вирална на ТикТоку након што је пренела свој савет за сушење пластике док је још у машини за судове: отворила је врата чим се циклус завршио и ставила памучну кухињску крпу преко врата, тако да половина остане унутар машине и поново затворила врата.

„Схватам зашто би то могло да функционише", каже Плошајски, „зашто што тиме упијате воду, али унутрашњост машине и даље остаје врела."

Упркос томе, савет саме Плошајски за уклањање воде која се задржава на пластици после прања у машини?

„Оставим је на цедиљци кад је извадим", каже она.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]