Здравље, људи и пластика: „Недељно поједемо једну кредитну картицу"

Застаните за тренутак.

У руци држите телефон који има пластичне делове, могуће је да пијете воду или јогурт из пластичне флаше, а поред себе врло вероватно имате пластичну кесу.

Милиони тона пластике заврше на отпадима широм света, али делић тога ланцем исхране дође и до људског организма, до беба поготово, упозоравају стручњаци.

„Недељно унесемо четири грама пластике, практично 'поједемо' једну кредитну картицу.

„Не знамо тачно шта се с њом у организму деси", каже за ББЦ на српском генетичар Миодраг Стојковић.

Оно што се зна је да је пластика буквално свуда.

Доказано је да је има не само у води из пластичних флашица и храни у пластичној амбалажи, већ и у меду, соли, шећеру, пиву, кафи и чају.

„Кад узмете шољу чаја и ставите ону кесицу, која је исто од пластике, она се у врелој води раствара и добијете 11 милијарди честица микро и нано пластике по шољи чаја", наводи генетичар.

Пластика је, додаје, после бетона и челика највише продуковани материјал на свету.

„Само 11 одсто иде у рециклажу, остало иде у околину и утиче на људско здравље", упозорава Стојковић.

Како заврши у нама?

Захваљујући ланцу исхране.

На пример, ми бацимо пластику у ђубре, она оде у реке и океан, то заврши у морским животињама које се нађу на нашој трпези.

Или, из океана честице пластике испаре, заврше у облаку, кишницом падну на земљу, то иде у биљке, из биљке у животиње и преко њих до човека.

Са тимом научника из Србије, Шпаније и Велике Британије Стојковић је у јулу ове године међу првима у свету истражио штетност пластике по људски ембрион.

„Оно што смо видели на матичним ћелијама и људским ембрионима јесте да утиче јако негативно и да може да проузрокује стерилитет, јер смањује могућност усађивања ембриона.

„Пластика утиче на ДНК и тачно смо видели на које гене, на оне који утичу на рани развој плућа, срца, срчаних зализака, али и наш генетски материјал", каже Стојковић.

Погледајте видео: Шта би се десило кад би пластични отпад послали у свемир?

Код мушкараца, додаје, не постоји слична студија, али постоји лабораторијска студија која каже да пластика смањује квалитет сперматозоида.

„Видели смо кад уђе у ћелију да она проузрокује њену смрт, зато што је људском организму пластика страно тело и онда органеле не могу да је разграде и почиње процес аутофагије када ћелија сама себе једе и пропада", напомиње Стојковић.

Има ли разлога за бригу?

Да, али не и панику.

„Учесталост појединих болести порасла је у последњих неколико деценија, то су неуродегеренеративне болести - Алцхајмер, деменција, код деце приметан велики број болести, а нема одговора зашто су чешће.

„Одговор се своди се на загађеност људске средине, а то је и загађеност пластиком", подвлачи Стојковић.

Да штетне хемикалије из пластике могу бити проблем посебно за децу, наводи и докторка Јагода Јорга, специјалисткиња хигијене и исхране.

„Постоје разне врсте пластике, само неке од њих и у неким концентрацијама су проблематичне.

„Оне доводе до поремећаја хормонских функција", наводи Јорга за ББЦ.

Можда ће вас занимати и видео - зашто је овај момак бацио 4.000 флађа у Саву

Пластика и бебе

Бебе не само да једу из пластичних флашица, већ их после хранимо пластичним кашикама и из пластичних тањирића.

Док користе флашице сваки дан прогутају милионе честица микропластике, показало је истраживање описано као прекретница у разумевању утицаја ситних делова пластике на човека, преноси Гардијан.

Научници су утврдили да препоручена температура за њихову стерилизацију и припрему млека проузрокује отпуштање милиона честица микропластике и милијарду честица нанопластике.

Студијом су биле обухваћене флашице направљене од полипропилена и оне чине 82 одсто светског тржишта.

Главна алтернатива су им стаклене флашице.

„Флашице за бебе имају строге критеријуме.

„Компликовано је да ми сви будемо стручњаци за хемију, зато је то важно питање за државу и законску регулативу и контролу, што је некад највећи проблем", каже Јорга.

За нехемичаре важно је знати да постоје пластике класификоване бројевима од 1 до 7.

Шта значе бројеви у троугловима на пластици?

На дну пластичне амбалаже у средини троугла са стрелицама који симболизује рециклажу можете наћи бројеве од један до седам.

Међутим, проблем је што су они често слабо видљиви.

Шта да купите:

Бројеви 2, 4 и 5 - ова три типа пластике су најбољи избор, јер већином могу да се рециклирају и не отпуштају штетне хемикалије.

Ознака 1 - добре за једнократну употребу и могу да се рециклирају.

Бројеви 3, 6,7 - пластика коју треба избегавати

Извор: Сајт Завода за јавно здравље Суботица

Биологичарка Кристина Погрмић Мајкић посебно скреће пажњу на бројеве 3 и 7.

„Ту треба водити рачуна, нарочито за децу јер су она посебно осетљива и последице могу бити далекосежне", наводи Мајкић са Департмана за биологију и екологију Природно-математичког факултета у Новом Саду.

Она ради на пројекту Детокс, који финансира Фонд за науку Републике Србије кроз програм за младе истраживаче.

Истражује да ли и како фталати - хемикалије из околине и налазе се у пластици - доводе до поремећаја женског репродуктивног система и неплодности.

Фталати се користе да побољшају својства пластике, објашњава.

„Пластика за ознаком 3 налази се у прибору за домаћинство, медицинској опреми, ПВЦ и подним облогама, кабловима, опреми за бебе, пластичним играчкама за купање, опреми за плажу, деловима аутомобила.

„Онај мирис новог аутомобила кад уђете потиче од пластике и фталата", описује Мајкић са департамана за биологију и екологију Природно математичког факултета у Новом Саду.

„За бисфенол А (БПА) који се налази у пластици означеној са бројем 7 и фталате постоје докази да ремете баланс хормона у организму, а такве ствари и у малим концетрацијама треба избегавати", наводи она.

Од јуна 2011. године у Европској унији забрањена је продаја бочица и цуцли за бебе са БПА, органском компонентом пластике.

У продаји су оне са ознаком БПА фрее (Без БПА).

Пре неколико година истраживачи у Америци апеловали су да пластика на одељењима неонатологије може штетно утицати на бебе у инкубаторима, јер су им сувише изложене.

Француска је прва земља која је забранила пластику са фталатима у породилиштима и на одељењима педијатрије.

Европска регулатива је означила фталате и као потенцијално канцерогене.

„У медицинским производима фталата има веома много.

„Тубе за апарате и инфузију, кесе у које се пакује крв пуне су тога и зато често постоји висок ниво ових материја код људи који примају крв", напомиње Мајкић.

Има је и у конзервама

Од ових штетних материја нисте безбедни ни ако користите алуминијумске конзерве.

„Бисфенол А се користи и за епоксидне смоле - којим се премазују алуминијумске конзерве за храну и пиће изнутра, чак и оне за млеко у праху за бебе.

„У том грму може да лежи зец", каже Кристина Погрмић Мајкић.

И фискални рачуни садрже штетни бисфенол А, додаје она.

„Бисфенол А (БПА) и фталати су нађени у крви, урину, мајчином млеку, чак и беба у стомаку може бити изложена.

Погледајте видео: Пластичне кесе су измишљене да би спасиле планету, али...

„Они су ту свуда око нас. Те супстанце се срећом брзо метаболишу, не остају дуго у организму, избацују се урином, али је проблем у томе што смо веома изложени.

„Оне могу бити штетне у неким високим концентрацијама и за јетру, нервни, репродуктивни систем", упозорава биохемичарка.

Неплодност

Научници сумњају да с тим у вези може бити и значајан пораст неплодности који је примећен последњих година.

„Према неком прорачуну 72 милиона жена је тренутно неплодно, а чиниоци за то нису прецизни идентификовани.

„Све више пажње се усмерава ка ендокриним ометачима, који могу изазвати те проблеме", истиче Мајкић.

У ендокрине ометаче, који могу да наруше хормонски баланс у опрганизму, спадају не само фталати и бисфенол А, већ и пестициди, хербициди, једињења која настају сагоревањем.

Стручњаци упозоравају и да је важно да се пластика са ознаком 1 и 6 користи једнократно, као што и пише.

Ако се дуже користи, буде изложена топлоти или детерџенту постоји могућност да штетне хемикалије могу доћи у наше пиће.

Пластика у кишници

Миодраг Стојковић је професор хумане генетике на Универзитету у Крагујевцу, а тренутно ради на Универзитету Харвард у Бостону и истражује матичне ћелије.

„Проблем генерално с пластиком је што је то и даље непознат фактор који је јако присутан у људској средини не само као загађивач, већ је постао и саставни део наше исхране", наводи Стојковић.

„Налази се и у води, како са чесме тако и из пластичних флаша. Има је и у кишници.

„Ми је пијемо, ми је једемо и ми је удишемо свакодневно", каже за ББЦ на српском генетичар.

„Аутомобилске гуме је садрже, оне се зову гуме али ту је и смеса пластике, при сваком кочењу ослобађа се та прашина и преко плућа улази у наш организам", описује Стојковић.

Кад се пере синтетички веш, који се састоји од пластичних материја, свака машина у домаћинству, наводи он, за једно прање избаци у људску средину 700.000 тих честица.

Мука је, каже генетичар, како доказати постојање пластике у људском организму.

„Не постоји тест, параметар или маркер који вам служи да кажете да `Миодраг Стојковић има пластику у себи`. То не постоји".

„Једна аустријска студија је доказала да у људском измету има девет различитих врста пластике. Питање да ли она улази у крвоток или у мозак", истиче.

Напомиње да се и даље врло мало зна о томе, чак и међу научницима.

Како да се заштитимо?

„Да избегавамо ствари за које знамо да је унутра пластика, а то је вода из пластичне флаше, поклопци на чашама за кафу.

„Треба да мислимо мало више на здравље и избегавамо њен директан додир са храном и пићем", наводи Стојковић.

Са њим је сагласна и докторка Јорга. Обоје напомињу важност законске регулативе.

„Кад год можемо треба да се вратимо на стаклену амбалажу. Постали смо пластифицирани и зато настају проблеми.

„Кад су мале количине неће ништа бити, али ако је више пута дневно и нон стоп онда је то енормни проблем", закључује докторка.

Иако сви саговорници истичу значај законске регулативе, на њу се некад превише чека.

„Кад се покаже да је нека супстанца штетна пуно воде мора да протече и пуно научних доказа да се прикупи да би агенције које су ауторитет донеле нека нова правила", наводи Мајкић.

На пример, у Француској је забрањен од 2015. бисфенол А у конзервама, на домаћем тржишту, али не и за извоз", додаје она.

Погледајте видео - Акција Чеп за хендикеп

Европска агенција за безбедност хране ЕФСА је те године смањила да дневни унос бисфенола А не сме бити већи од четири микрограма по килограму телесне тежине.

Међутим, тешко да ће неко то да рачуна сваког дана.

„Требало би да дајемо урин да то одредимо. Рачуница је јако тешка за обичног грађанина, али зато треба да будемо свесни где се налази и коју пластику треба да избегавамо", каже научница.

Проблем за наредне генерације

Једним патикама које имају пластичан ђон треба 400 година да се разграде, наводи Стојковић.

Зато су се земље широм света окренуле рециклажи и заштити животне средине.

Скандинавија предњачи у законима и односу према рециклажи пластичног отпада.

У Холандији важи правило да што више пластике бациш, више плаћаш и тако су смањили и употребу пластике.

„То је проблем који прати не само нашу генерацију, зато треба да размислимо какву земљу остављамо деци". рекао је генетичар Миодраг Стојковић.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]