Украјина и Русија: Да ли свет треба да буде забринут због чвршће везе руских снага и Ирана

Аутор: Џонатан Маркус, бивши ББЦ дописник, а сада почасни професор у Центру за стратегију и безбедност на Универзитету у Ексетеру

Годинама се писало о контроверзама око напредних руских система противваздушне одбране који се шаљу за Иран.

Али сада је промет оружја у великој мери усмерен у другом правцу, пише Џонатан Маркус са Института за стратегију и безбедност универзитета Ексетер.

Беспилотне летелице које је испоручио Иран, Москва користи за терорисање украјинских цивила и за напад на енергетска постројења широм Украјине.

Проблеми руских снага у Украјини навели су Москву да се обрати Техерану за помоћ у залихама оружја са прецизним навођењем.

Било је неколико случајева у којима су Руси користили ракете за противваздушну одбрану за напад на копнене циљеве у Украјини, за шта оне нису најприкладније.

Надгледани су транспортни летови од Ирана до Русије.

Извештаји из америчких извора сугеришу да су техничари из Корпуса иранске револуционарне гарде (ИРГЦ) распоређени у базу на полуострву Крим, који је Русија анектирала 2014, како би научили руско војнике како да управљају тим системима.

Анализиране су олупине оборених дронова, као и беспилотне летелице камиказе.

Нема сумње да Техеран, упркос порицањима, надокнађује значајан недостатак у руском арсеналу.

Ово очигледно није добра вест за Украјину.

Иако је значајан број беспилотних летелица које је испоручио Иран оборен, ситуација би могла да буде још гора.

Иран у арсеналу има и балистичке ракете, које би ускоро могло да буде на путу ка Русији.

Оне носе много веће бојеве главе од беспилотних летелица, а украјинска одбрана од балистичких пројектила је ограничена.

Ово би могло додати нови ниво сложености напорима Запада да ојача украјинску противваздушну и противракетну одбрану.

Нове напетости

Али шта је са ширим последицама овог продубљивања односа Москве и Техерана?

Нуклеарни споразум међународне заједнице и Техерана би могао имати утицај на будућност.

Штавише, деликатан однос снага у Сирији могао би да се промени са значајним последицама по Израел.

Јасно је да су и Русији и Ирану потребни савезници, јер су обе државе изоловане у сукобу.

Русија се суочава са економским санкцијама због агресије на Украјину.

Ирански режим је такође под санкцијама због нуклеарног програма и суочава се са огромним незадовољством грађана.

И Русија и Иран су део малог „клуба" ауторитарних нација, заједно са Кином, које не желе само да следе регионалне стратешке циљеве, већ и шире гледано да узврате ударац ономе што виде као глобални поредак којим доминирају САД.

Иранске мере безбедности већ су изазвале додатне економске санкције са Запада.

Велика Британија и Француска виде испоручивање оружја Русији као кршење резолуције 2231 Савета безбедности УН која је донета после нуклеарног споразума из 2015.

Ово би потенцијално могло довести до обнављања санкција које се односе на нуклеарно оружје.

Нове напетости додатно ће поткопати напоре да се врати ЈЦПОА, међународни споразум осмишљен да ограничи иранске нуклеарне активности, који је администрација бившег америчког председника Доналда Трампа напустила у мају 2018.

Напори да се обнови договор су пропали до америчких избора за Конгрес 8. новембра.

Ирански нуклеарни досије је сенка која се назире Западу јер је његова пажња чврсто фиксиран на Украјину.

Русија, једна од кључних страна у првобитном договору, тешко да ће вршити притисак на новог добављача оружја да попусти.

Фактор Сирија

Без обзира на то, однос Москве и Техерана вођен је околностима, а не било каквим дубоким идеолошким везама.

Однос Русије са Ираном дуго је био амбивалентан; добар пример су њихове различите амбиције у Сирији.

Руска војна интервенција спасила је режим Башара ал-Асада.

Оружје и полиција су такође били кључни за његов опстанак.

Али, Русија, која је и даље присутна у Сирији, није била одушевљена регионалним амбицијама Техерана.

Може ли нова динамика у руско-иранским односима ово да промени?

Иако су неке руске противваздушне одбране и трупе повучене из Сирије, Москва још има капацитет да се меша у израелске операције.

Ово је била једна од водећих брига које су утицале на пробну подршку Израела Украјини.

Али шта је са будућношћу?

Претпоставимо да је Русија на пример одлучила да Ирану допреми још напредније оружје у замену за помоћ.

Шта онда?

Да ли би ово могло да изазове промену у ставу Израела према Кијеву?

То се за сада, с обзиром да предстоје израелски избори, чини мало вероватним.

Али нови односи Русије и Ирана имају потенцијал да утичу на глобална догађања, даље од рата у Украјини.

Погледајте драматичан снимак - пешак на мосту у Кијеву за длаку избегао руски пројектил

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]