Африка и суша у Сомалији: Дан када је двогодишњи дечак умро од глади

После два дана проведена у малој сомалијској болници, Абдивали Абди је изгледао као да се креће ка некаквој врсти опоравка.

Двогодишњак је и даље тежио свега 4,6 килограма - не много више од здраве новорођене бебе.

Али сад је имао енергију да кмечи, а његова мајка, Хава, седела је поред њега на кревету, дојећи двомесечну ћерку и правећи планове пуне наде за повратак у њихов камп на прашњавом ободу града.

„Охрабрујуће је", изјавила је Фатума Мухамед, старија медицинска сестра и администраторка из Кеније, док је шеткала по одељењу за стабилизацију са 17 кревета у пограничном граду Долоуу на сувој, трновитој равници јужне Сомалије, земље која се бори са најгором сушом у последњих 40 година.

Овде се 17 новорођенчади бори се неухрањеношћу, али и са разним болестима.

„Немамо чиме да га хранимо, али нам комшије помажу", рекла је Хава (22) док је пажљиво мотрила на сина.

Из недеље у недељу је бивао све слабији, добивши високу температуру и дијареју, пре него што су коначно дошли да затраже помоћ.

Окружна болница у Долоуу годинама без халабуке помаже деци као што је Абдивали.

Финансирају је британска влада и други, а мрежа здравствених радника пружа основну медицинску помоћ, не само у граду, већ и дубоко у оспораваној унутрашњости, где милитантна исламистичка група Ал Шабаб контролише многа села.

Али данас, после пете неуспешне кишне сезоне, Долоу је затрпан таласом нових придошлица.

Десетине хиљада породица као што је Абдивалијева, чија је стока угинула а фарме су им се пресушиле, окупиле су се у натрпаним неформалним насељима, надајући се да ће ту наћи храну и сигурност.

„Говоримо о стотинама хиљада угрожених живота и људи су сада почели да умиру. Немамо довољно средстава да им помогнемо", изјавио је Абдулкадир Мухамед, из Норвешког савета за избеглице, док је посматрао како нове породице пристижу у један од већих кампова.

У болници, скоро 100 жена седело је на подневној врућини, хранећи неухрањену новорођенчад, чекајући да бебе буду измерене и прегледане.

„Биће веома лоше овде. Очекујемо да се ствари погоршају - очекујемо званично проглашење глади веома ускоро", рекла је Памела Васонга која води болнички програм исхране у име ирске добротворне организације Трокер.

Уједињене нације упозоравају да ће наредних месеци бити потребна помоћ у храни за 6,7 милиона људи у Сомалији, што је око 40 одсто становништва.

Преко ноћи, Абдивалијево стање се погоршало.

Мало после девет наредног јутра, температура му је нагло опала и двојица сомалијских лекара брзо су га умотала у термално ћебе од фолије.

Два кревета даље, осамнаестомесечна девојчица добијала је исти ургентни третман.

„Стварно смо забринути. Ова деца не могу добро да контролишу телесну температуру. Зато у стабилизационим центрима никад не укључујемо вентилаторе на таваницама.

„Ако се дете загреје, онда је шанса да преживи већа", рекао је Мухамед, док је лекар стављао топломер под Абдивалијеву оклембешену руку.

Сада је већ и дечаков отац, Керад Адан (28), стигао у болницу и шеткао се нервозно око кревета.

Пре последње суше, њихова породица била је прилично добростојећа, са четворо деце, 40 крава и кућом са сламнатим кровом близу града Квансакс Дирија, 200 километара јужно од Долоуа.

Али та област, Беј, налази се у средишту актуелне суше и, пре два месеца, последња грла из њихове штале - извор свог њиховог богатства - угинула су.

Убрзо после тога, родитељи су одлучили да спакује ствари на запрегу са магарцима и упуте се на север са читавом породицом, путујући шест дана.

Екстремисти из Ал Шабаба покушали су да их спрече да напусте град, али су се задовољили одузимањем Адановог мобилног телефона, разбивши га пред њим.

Одједном су се лекари окупили око Абдивалија.

Један од њих му је са два прста упорно масирао груди у нади да ће стимулисати рад срца.

Његов колега пришао је ближе да погледа у дететове непомичне очи. Родитељи су стајали ћутке уз подножје кревета.

И онда, у 10:13 тог облачног јутра, све је било готово.

„Престало је да му куца срце", прошаптала је Мухамед, сада мотрећи Абдивалијеву мајку, која је пала на кревет и заплакала.

„Успели смо да спасемо прилично много беба. Али све ће сада вероватно бити горе", рекла је Мухамед, говорећи као неко ко је много пута виђао овакве сцене.

„Јако је тужно и болно кад присуствујете нечему што је врло лако могло бити спречено", рекао је главни доктор болнице Али Шуеб.

У року од неколико минута, Абдивалијев отац је био на телефону, обавештавајући родбину и организујући сахрану за то после подне.

„Свако некад мора да умре", рекао је тихо, као да говори самом себи.

Кола хитне помоћи пришла су болници уском стазом у рикверц и Абдивалијеви родитељи су ушли унутра, док је отац пажљиво обема рукама држао тело сина, умотано у тешку тканину.

Касније је Памела Васонга показала посетиоцима добро опремљену болничку апотеку и малу лабораторију.

Она је први пут стигла у Сомалију из дома у Кенији током последње глади, 2011. године, и остала овде од тада, уверена да се много тога у међувремену променило и да се сталан рад протекле деценије исплатио.

„Мислим да је непрекидна служба која је све време била на располагању вероватно спречила много, много гору ситуацију.

„Ту је сада на терену више међународних организација и више локалних организација које могу да стигну до забитих и неприступачних области", рекла је она.

А опет, док се спрема најгори удар нове глади, болница је, вероватно привремено, изгубила половину међународних средстава као последица одлагања коју су изазвала политичка превирања у главном граду Могадишуу.

Још су гори многобројни докази да је свет, чија је пажња усмерена на другу страну, био спор у препознавању размера катастрофе у Сомалији - нови подаци показују да је тренутно на располагању мање од половине хуманитарних средстава неопходних да би се реаговало на сушу.

Велика Британија, на пример, обезбедила је 223 милиона долара хуманитарне помоћи током последње тешке суше у Сомалији 2017. године.

Ове године троши на њу мање од четвртине те суме.

„Молимо свет да не изгуби Сомалију из вида. Сомалији је сада потребна помоћ. Ако је не будемо добили, сигурно нас чека катастрофа", каже Васонга.

У време кад су кола хитне помоћи стигла до другог краја кампа Ладан, на источном ободу града, маса се окупила испред шатора породице.

Налети ветра подигли су ковитлаце густе прашине.

Донесени су канистери воде да се опере дететово тело.

Неко је већ купио специјално парче белог платна за сахрану.

Потом су се двојица комшија, са лопатама ослоњеним о кошчата рамена, упутили ка пустопољини са друге стране ограде да ископају гроб.

Изабрали су место између друга две мале хумке величине детета.

Сат касније, на гробље је стигла Хава.

Према традицији, жене не присуствују сахранама.

Али, она и њена мајка јасно су ставиле до знања да их нико неће одвратити и тако су седеле, са још неколико других жена, на двадесетак метара од гробног места.

„Дала си све од себе."

„Имаш другу децу."

Жене су тихо нудиле речи саосећања и охрабрења, док је Абдивалијев отац на смену са другим људима ударао пијуком по тврдој, сувој земљи.

Уследила је кратка молитва, а затим и сам укоп.

Потом су се Абдивалијеви родитељи вратили пешке ка новом дому, док је ветар дувао са равнице, а крпе и комади отпада су се вијорили на хиљаду бодљикавих жбунова сувих као кост.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]