Русија, Украјина и санкције: Зашто Европа не забрањује руско нуклеарно гориво

Еколог Владимир Сливјак морао је да побегне из Русије пошто је 2014. године његова организација Екодифенс проглашена страном агентуром, али је после тога његова борба за ембарго на руско нуклеарно гориво постала само још енергичнија.

„Нико у Европи не воли да гледа у том правцу", каже Сливјак, који из Немачке води кампању против руске државне нуклеарне агенције Росатом.

За Сливјака је невероватно да, иако је зависност од руског фосилног горива главни узрок забринутости западних политичара и медија, слична зависност од руског нуклеарног горива и технологије пролази потпуно незапажено.

Зашто, пита се он, руско нуклеарно гориво није предмет исте врсте санкције као нафта и угаљ?

Нуклеарна зависност

Један од последњих протеста којима је присуствовао Сливјак био је у граду Лингену, испред фабрике елемената нуклеарног горива, где је требало да стигне испорука руског уранијума.

Демонстранти су захтевали да немачка влада сместа оконча све нуклеарне споразуме са Русијом.

Али њихови позиви нису били услишени.

„Овај увоз је могућ зашто што - као и у случају руског гаса - увожење нуклеарног горива из Русије није предмет санкција ЕУ", рекао је за ББЦ портпарол немачког федералног Министарства за животну средину, очување природе и нуклеарну безбедност.

ЕУ се обавезала да ће постати независна од руског фосилног горива до 2030. године, почев од гаса, али до сада су њене санкције против Русије у вези са енергентима биле усмерена само на угаљ и нафту, не и на гас и нуклеарно гориво.

Сливјак није једини који покушава то да промени.

Неких 1.800 километара даље, у Кијеву, Наталија Литвин, координаторка Коалиције за енергетску транзицију, групе организација посвећених заштити животне средине, покушава да утиче на највише званичнике ЕУ и САД, Међународну агенцију за атомску енергију и приватне компаније које сарађују са Росатомом.

„Знамо да лидери раде на обустављању увоза руских фосилних горива, али исто не можемо да кажемо за нуклеарно гориво", каже Литвин.

Колико се Европа ослања на руско нуклеарно гориво?

Западне земље покушавају да смање зависност од руске нафте и гаса откако је Русија извршила инвазију на Украјину у фебруару 2022. године.

ЕУ је саопштила да ће смањити увоз гаса из Русије за две трећине у року од годину дана, али није увела потпуну забрану.

Русија је велики играч на светском тржишту гаса - током 2021. године 45 одсто гаса у Европи стигло је управо из Русије.

Међутим, њена улога у производњи уранијума много је мања - 2019. године произвела је свега осам одсто светског уранијума.

Али ископавање уранијума само је први корак у производњи нуклеарног горива.

„У наредна два корака у производњи нуклеарног горива Русија има веома и те како изражено присуство на међународном тржишту", каже доктор Мет Боуен, научни истраживач са Универзитета Колумбија у САД.

Да би се направило нуклеарно гориво, из земље мора да се ископа сирови уранијум и претопи у уранијум оксид.

После тога се претвара у уранијум хексафлуорид (погодан за обогаћивање) и тада коначно настају шипке горива.

„У Русији се 2020. године вршило скоро 40 одсто свих светских услуга конверзије и 46 одсто свих светских услуга обогаћивања 2018. године", каже Боуен, позивајући се на коментар Центра за политику глобалне енергије Универзитета Колумбија чији је он коаутор.

Али Русија не извози само нуклеарно гориво.

Росатом је и највећи светски произвођач нуклеарних реактора.

Руска државна нуклеарна агенција је 2021. године планирала изградњу више од десетине реактора, у земљама од Бангладеша до Турске.

„Запад би требало да предузме кораке за смањење учешћа Русије, али имајући у виду њено огромно присуство, биће потребне велике инвестиције и много времена", каже Боуен.

Реактори совјетског типа у Европи

Смањење руског учешћа на тржишту нуклеарног горива на западу такође ће представљати изазов, зато што многи реактори који су или оперативни или у изградњи користе руску технологију.

Само је у Европи 2021. године било више од 30 ВВЕР реактора које су направили Руси.

ВВЕР је ознака за енергетски реактор вода-вода, што је првобитно био совјетски дизајн.

Данас већина њих ради на гориво које стиже из Русије.

Нуклеарна електрана Запорожје у Украјини која се налази под руском контролом, близу прве линије фронта, дом је за шест од бројних ВВЕР реактора у овој земљи.

Украјина добија скоро половину своје енергије из нуклеарних извора, баш као и Словачка и Мађарска.

Коалиција за енергетску транзицију Наталије Литвин покушава да упозори европске власти да многе земље немају другу опцију него да наставе да купују руско гориво.

„Земље као што су Бугарска и Мађарска не могу да се пребаце на другу врсту горива зато што је то прекомпликовано", каже Литвин.

„Ако имате електрану на гас или на угаљ, ви само убацујете угаљ или гас.

„Али кад је у питању нуклеарна електрана, не можете само да убаците уранијум у реактор, потребна вам је технологија за прављење шипки нуклеарног горива за ваш тип реактора", објашњава Сливјак.

Чак и кад би руско нуклеарно гориво могло да се замени, земље са ВВЕР реакторима би и даље зависиле од Русије због резервних делова и сервиса, каже доктор Боуен.

Он каже да смањење зависности од Русије није немогуће, али је тешко знати колико је тачно времена за то потребно.

Геополитички утицај

Два месеца након што је Русија извршила инвазију на Украјину, Финска је саопштила да се повлачи из уговора са Росатомом за изградњу треће нуклеарне електране у овој земљи.

Као разлоге за то она је навела опасности у вези са ратом у Украјини.

Али рат није спречио Мађарску, још једну земљу чланицу ЕУ, да настави са споразумом постигнутим са Русијом 2014. године.

Њен министар спољних послова саопштио је у августу да ће Росатом отпочети рад на пројекту вредном 12,4 милијарде долара, који углавном финансира Русија, изградње два нова нуклеарна реактора.

Сливјак описује Росатом као „једну од најважнијих руку Путиновог режима, коришћену за ширење руског геополитичког утицаја широм света" и обећава да његова организација неће престати са протестима.

„Ако не говоримо о томе, ако не вршимо истински притисак на политичаре, они ништа неће предузети", каже Сливјак.

Након што је Сливјаков Екодифенс одржао протест у Лингену, немачко федерално Министарство за животну средину, очување природе и нуклеарну безбедност рекло је за ББЦ да „такве транспорте уранијума посматра веома критички због руске агресије на Украјину".

„Русија не држи монопол на испоруке уранијума - куповина ће бити могућа и из других земаља", рекао је портпарол за ББЦ.

Али је министарство додало да мало тога може да уради, „јер је одлука о куповини уранијума од Русије искључиво на управљачу фабриком уранијума у Лингену" и не постоји законски механизам да се он заустави ако се одлучи за руско гориво.

Што се тиче санкција, у случају земаља чланица ЕУ, моћ да их уведе има Европска комисија.

Нове санкције

Након што је Путин издао наређење за делимичну мобилизацију, ЕУ је предложила нову, осму рунду санкција.

Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен изнела је предлог који садржи строжа ограничења трговине, додавање још појединаца на црну листу и ограничење цене нафте за треће земље, али се не помињу санкције против Росатома.

Предлог се сада прослеђује блоку од 27 земаља чланица, које ће одлучивати о примени нових санкција.

„Никад не коментаришемо процес увођења нових санкција јер је он поверљив и потпуно у рукама Земаља чланица, које морају да се сложе једногласно у Савету, али ништа није искључено", рекао је за ББЦ портпарол Европске комисије пре него што је представљен предлог.

Доктор Боуен каже да ће европске земље са реакторима руског стила морати „да доносе веома сложене одлуке" ако одаберу да обуставе увоз руског нуклеарног горива, што је сектор који ће највероватније постати још важнији имајући у виду долазак зиме и могуће енергетске кризе.

Немачка је, на пример, одлучила да поништи одлуку да се потпуно повуче из нуклеарне енергије (коју је донела после катастрофе у Фукушими, у Јапану, 2011. године) и сада ће наставити са радом у три преостале нуклеарне електране.

Изгледа очигледно да се пред европским земљама налазе неке веома тешке одлуке, али Литвин инсистира на томе да запад мора нешто брзо да предузме и уведе санкције на руско нуклеарно гориво.

„Они су започели велики рат у Европи, какав још нисмо видели од Другог светског рата. Нема места за селективне санкције", каже она.

Мобилизација у Русији и долазак у Србију: „Шта да радим тамо, ни не умем да пуцам"

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]