Кина, Русија и Украјина: Путин захвалан Пекингу на „уравнотеженом ставу" о рату

Председник Русије Владимир Путин захвалио се кинеском колеги Сију Ђинпингу због „уравнотеженог става" Пекинга о рату у Украјини, током првог сусрета од почетка руске инвазије.

Путин и Си су се састали на самиту у узбекистанском Самарканду, а руски председник је критиковао „покушаје стварања централизованог света".

Кина је спремна да сарађује са Русијом, рекао је Си, који је те две земље описао као „велике силе".

Ова земља није подржала инвазију на Украјину, али константно повећава трговинску размену са Русијом, а оснажује и друге врсте сарадње са суседном државом.

Двојица лидера састала су се током самита Шангајске организације за сарадњу (СЦО), који се одржава у кључном моменту рата у Украјини, где руске трупе трпе губитке и морале су да се повуке са одређених територија.

Претходно су се састали у фебруару, када је Путин посетио Пекинг на Сијев позив због отварања Зимских олимпијских игара.

Тада су двојица лидера саопштила и показали су блиске везе пошто су свечано саопштили да их веже „безгранично пријатељство".

Неколико дана касније, Москва је отпочела инвазију у Украјини, што је довело до осуде и санкција западних земаља, а односе Русије и Кине ставило под лупу светске јавности.

Пекинг је више пута позивао на обуставу сукоба и подсећао на важност суверенитета.

Али кинески званичници су упорно одбијали да рат окарактеришу као инвазију Русије, чији политичари сукоб називају „специјалном војном операцијом".

Кина је претходних недеља слала војнике у Русију како би учествовали у заједничким вежбама, а високи званичници су се састајали са колегама из Москве, чиме су потврђене чврсте везе две државе.

Пекинг је упутио Русији и економску помоћ у тренутку кад се та земља нашла под оштрим санкцијама Запада.

Била је то ситуација у којој обе стране добијају.

Док Европа смањује зависност од руске нафте и гаса, Кина купује више енергената из Русије, наводно по повлашћеним ценама.

Претходног месеца у Пекингу су пристали да гас плаћају у руским рубљама и кинеским јуанима - на тај начин Москва добија преко потребну алтернативу долару као резерви у страној валути, а интерес Кине огледа се у јачању јуана на међународном тржишту.

Али, делује да је Кина повукла јасну границу.

Према америчким обавештајним извештајима, Москви је толико очајнички потребно оружје, да се чак окреће Ирану и Северној Кореји, а обратила се и Кини, али још нема назнака да је Пекинг пристао.

Неки стручњаци верују да Си жели да одржи извесну дистанцу у односима са Путином из више разлога, без обзира на ружичасту слику каква се представља и у Кини и у Русији.

„Било би спектакуларно непогодно изабрати овај тренутак максималног руског повлачења у Украјини за још јаче ослањање на Москву него што је Пекинг то досад чинио", сматра Еван Фајгенбаум, стручњак за међународне односе из задужбине Carnegie Endowment.

Си се суочава са још једном дилемом - „он жели да подржи Москву генерално и Путина лично... Ако претера са тим, створиће раздор са другим суседним земљама, где Пекинг жели да има утицај", попут бивших совјетских земаља у Централној Азији, додаје овај стручњак.

Многе од тих држава, које су биле део СССР-а, нису подржале руску инвазију на Украјину, због чега Си Ђинпинг „мора да буде свестан да је Централна Азија незадовољна и нервозна због онога што ради", каже Розмери Фут, професорка и виша истраживачица међународних односа са Универзитета Оксфорд.

„Он покушава да размишља о тренутном окружењу и ситуацији", додаје.

Кина жели да одржи блиске везе које је изградила у том делу Азије, превасходно кроз велике инфраструктурне инвестиције, као и да се побрине да ове државе не критикују превише контроверзну политику Пекинга у провинцији Синђијанг, објашњава Фут за ББЦ.

ББЦ мониторинг учествовао у извештавању.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]