Русија и Украјина: Хоће ли губитак територија имати политичке последице по Путина

Обично можете да очекујете да ће се у главним недељним вестима на руској државној телевизији похвалити успеси Кремља.

Али издање у недељу отворено је ретким признањем.

„На фронтовима специјалне операције, ово је била најтежа недеља до сада", саопштио је водитељ Дмитриј Кисељев изгледајући озбиљно.

„Било је посебно тешко на Харковском фронту, где су после напада непријатељских снага које су биле бројчано надмоћније од наших, руске трупе биле приморане да напусте градове које су претходно ослободиле."

Уместо „ослободиле", читајте „заузеле".

Москва је окупирала те области пре више месеци, али после муњевите контраофанзиве украјинске војске, руска војска је изгубила значајан део територије у североисточној Украјини.

Ипак, руски државни медији и даље све представљају у лепшем светлу.

Званично, оно што се десило у Харковској области не назива се „повлачењем".

„Руски министар одбране одбацио је гласине да су руске трупе побегле осрамоћене из Балаклије, Купјанска и Изјума.

„Они нису побегли. То је било унапред планирано прегруписавање", тврдило је последње издање владиног листа Росискаја газета.

У таблоиду Московски Комсомолец, војни аналитичар имао је другачији поглед на ствар.

„Већ је јасно да смо потценили непријатеља. Руским снагама требало је превише времена да реагују и дошло је до колапса…

„Као последица тога, претрпели смо пораз и покушали да умањимо губитке повлачењем трупа да не би биле опкољене", написао је он.

Овај „пораз" изазвао је бес на проруским каналима на друштвеним мрежама и међу „патриотским" руским блогерима, који су оптужили властиту војску за грешке.

Баш као и моћни чеченски лидер Рамзан Кадиров.

„Ако се данас или сутра не уведу промене у стратегији", упозорио је Кадиров, „бићу приморан да разговарам са лидерима министарства одбране и лидерством земље како бих им објаснио право стање ствари на терену. Ово је веома занимљива ситуација. Запањујућа је."

Прошло је више од шест месеци откако је Владимир Путин издао наређење за потпуну инвазију на Украјину.

У данима који су уследили, сећам се да су руски политичари, коментатори и аналитичари на телевизији предвиђали да ће се оно што Кремљ назива „специјалном војном операцијом" окончати у року од неколико дана; да ће украјински народ дочекати руске трупе као ослободиоце и да ће се украјинска влада срушити као кула од карата.

То се није десило.

Уместо тога, више од шест месеци касније, руска војска је почела да губи положаје.

И зато ево кључног питања: хоће ли ово оставити политичке последице по Владимира Путина?

На крају крајева, више од 20 година Путин је међу руском елитом уживао репутацију победника; да увек успева да се извуче из најтешњих шкрипаца; укратко, да је непобедив.

Често сам га доживљавао као руску верзију славног Харија Худинија, који је успевао да се искобеља из немогућих ситуација.

У какве год да су га чворове или ланце везали, Путин је увек успевао да се избави.

То се променило 24. фебруара.

Последњих шест месеци указују на то да је одлука Путина да изврши инвазију на Украјину била стравична погрешна процена.

У немогућности да обезбеди брзу победу, Русија је увучена у дугу, крваву офанзиву, претрпевши низ понижавајућих пораза.

Кад аура непобедивости ауторитарног лидера почне да бледи, то може да му створи одређене проблеме.

Владимир Путин познаје историју Русије.

Није се добро завршило по оне руске лидере који су водили ратове и нису их добијали.

Руски пораз од Јапана довео је до прве Руске револуције 1905. године.

Војни порази у Првом светском рату довели су до Револуције 1917. године и пада цара.

У јавности, међутим, Путин нема намеру да заврши као губитник.

„Руска специјална војна операција се наставља и ми ћемо наставити даље све док сви унапред постављени циљеви не буду били испуњени", рекао је Дмитириј Песков, његов портпарол новинарима у понедељак.

Што нас доводи до наредног кључног питања: шта ће Путин урадити следеће?

Помучили бисте се да овде пронађете било кога ко зна шта Владимир Путин мисли и планира.

Много би могло да зависи од тога колико тачне информације он добија од војних и обавештајних шефова.

Али две ствари знамо: руски председник ретко признаје да је погрешио и ретко прави потпуно заокрете.

На основу онога што говоре државни медији, већ видимо знакове да се за његове неуспехе на фронту окривљује западна подршка Украјини.

„Кијев, уз подршку НАТО, покренуо је контраофанзиву", објавила је руска државна телевизија.

Постоји још једно непријатно питање које виси у ваздуху месецима: ако не може да оствари победу конвенционалним оружјем, да ли би Путин употребио нуклеарно?

„Постоји директна претња употребом, у одређеним околностима, тактичког нуклеарног оружја од руских оружаних снага", упозорио је пре само неколико дана, Валериј Жалузњи, шеф генералштаба украјинске војске.

За сада, нема отворених знакова панике у Кремљу.

Руска државна телевизија звучи позитивније.

Она описује руске ракетне нападе на украјинску енергетску инфраструктуру као „прекретницу у специјалној операцији".

Што се тиче вође Кремља, прошле суботе - док су из Украјине пристизали извештаји да Русија губи територије - опуштени Владимир Путин је у Москви отварао нови Панорамски точак, највиши у Европи.

Чини се да руски председник и даље верује да ће се као московски нови велики точак његова „специјална операција" окренути у његову корист.

Можда вам ова прича буде занимљива

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]