Украјина, Русија и Турска: Дронови Бајрактар симбол украјинског отпора

Беспилотне летелице Бајрактар постале су својеврстан симбол украјинског отпора у рату Русије против Украјине, а сама реч „Бајрактар" постала је саставни део популарне културе.

Иза стварања тих беспилотних летелица данас стоје два брата Халук и Селчук Бајрактар.

Браћа ретко дају интервјуе, али су се сложили да разговарају са ББЦ дописницима Џафером Умеровим и Татјаном Јануцевич.

С браћом Бајрактар смо се срели у њиховој канцеларији у области Истанбула.

Површина и сама зграда више подсећају на кампус западног универзитета него на компанију где се производе војне беспилотне летелице које су промениле ток рата у разним деловима света.

На улазу је за запослене постављен велики избор бесплатних књига о историји Османске империје, а поред њих - књиге о томе како правилно извести намаз.

Има мало канцеларија и много отвореног простора.

На осећај да се налазимо на универзитету утиче и само особље, које је средњих година, по речима браће, око 29,30 година.

На првом спрату се налазе три канцеларије заредом, по једна за сваког брата.

Ми смо се сложили око интервјуа са двојицом старије браће, док се млађи брат не показује у јавности и по речима прес службе, не бави се дроновима.

Врата његове канцеларије су била отворена и у облаку дима цигарете успели смо да видимо велику турску заставу и грб Османске империје на зиду.

Канцеларије су поређане по старешинству и подсећају да се налазимо у конзервативној Турској где се породици придаје велики значај.

Прва је канцеларија старијег брата Халука - он заузима место извршног директора у компанији.

Канцеларија му је осветљена, на зиду виси слика украјинске колибе израђене од ћилибара, а на сточићу мека играчка - дрон Бајрактар TB2 са трозупцем.

Прво што је урадио је да је с поносом показао државни орден „За заслуге" који му је 2020. у Кијеву уручио Владимира Зеленског, украјински председник.

У разговору Халук често помиње оца Оздемира Бајрактара који је преминуо прошле године.

Током интервјуа се оца присећао и средњи брат Селчук који ради као технички директор компаније и сматра се „архитектом дронова Бајрактар".

Постати Ердоганов зет

Халук каже да му је љубав према авијацији улио отац који је био аматерски пилот.

Оздемир Бајрактар је 1984. основао компанију за производњу аутомобилских делова.

Осим производњом, он се активно бавио политиком, захваљујући чему се упознао са Реџепом Тајипом Ердоганом, садашњим председником Турске, премда он у то време није био на функцији.

Обојица су били чланови исламистичке Партије благостања, која је 1998. била забрањена.

Власти су сматрале да та партија подрива секуларне вредности на којима је савремену Турску засновао први председник републике Кемал Ататурк.

Странка се после тога поново регистровала као Партија правде и развоја и тренутно је владајућа партија у Турској.

Два политичара са сродним погледима ородили су и званично 2016.

Селчук се оженио Ердогановом ћерком Сумејом, што су многи у Турској критиковали, будући да је веза са председником постала основа за цветање породичног бизниса.

Селчук се не слаже са том критиком.

„Ми смо покренули производњу беспилотних летелица још 2000-тих година и у одређеном смислу су томе посветили живот мој отац, брат, мама, и ја сам", каже он.

Венчање са Ердогановом ћерком је било 2016, присећа се Селчук, и у то време су први дронови, Mини и Бајрактар TБ1, већ били развијени.

Селчук примећује да је после брака све више било политичке критике, али се његов живот мало изменио.

По речима браће, породица Бајрактар је одувек живела „од производње" и они су се од детињства навикли на рад у фабрици: помагали су са програмирањем машина и то комбиновали са образовањем у школи.

Селчук је у то време студирао у једном од најпрестижнијих лицеја у Турској, на америчком колеџу Роберт у Истанбулу.

Оба брата су стекла више образовање у Турској и САД, где се Селчук специјализовао за производњу дронова.

Када су завршили студирање, вратили су се у отаџбину како би „развили технолошке способности сопствене земље" и почели са радом у очевој компанији оца Бајкар.

„Заставоноше авијације" и „равноправног света"

Браћа кажу да су производњу дронова започели са врло малим тимом инжењера и уложили у компанију само сопствена средства.

Једним од главних чинилаца њиховог успеха сматрају сталну комуникацију са туским војницима, реалним учесницима борбених дејстава, што, према њиховим речима, помаже да унапређују дронове у складу са потребама војске.

На питање зашто су војне дронове назвали сопственим презименом, браћа одговарају да Бајрактар у преводу са турског значи „заставоноша" и то су сматрали идеалним називом за дронове.

„Хтели смо да будемо заставници у области авијације", каже Селчук.

Халук на питање шта за њих лично значи „Бајрактар" одговара да би хтео да дронови допринесу у изградњи праведнијег и равноправног света.

Овде смо глатко прешли на разговор о рату у Украјини, где се дронови Bayraktar ТВ2 активно користе у украјинској војсци против руске.

Снимци на којима се види како ти дронови уништавају руска оклопна возила су се раширили по целом свету.

За Украјинце су турске летелице постале својеврсни симбол отпора руској агресији.

О њима су почели да пишу песме, по њима често називају децу и кућне љубимце и полако реч „Бајрактар" заузима место у популарној култури земље и украјинске дијаспоре по целом свету.

Браћа отворено подржавају Украјину и већ су неколико пута бесплатно предали дронове украјинским војницима, а новац који су прикупили волонтери усмерили на потребе украјинских избеглица.

На питање шта осећа када види да су „Бајрактари" постали својеврсни симбол слободе за Украјинце, Халук примећује да се поноси тиме што је развио технологију која подржава Украјину у борби за независност.

Додаје да се Украјина бори за слободни свет, а Селчук назива руску инвазију на Украјину „неправедним и незаконитим ратом", а украјински народ „племенитим".

Како браћа Бајрактар помажу Украјини

Сарадња између компаније Бајкар и Украјине је почела пре Руске инвазије у пуном обиму.

После тога, будући да је Русија анексирала украјински Крим и започела војну подршку такозваних „ДНР" и „ЛНР", Кијев је почео да тражи разне облике заштите.

Халук каже да се украјинска власт обраћала многим земљама тражећи беспилотне летелице, но, по његовим речима, само Турска је пристала на тај трансфер.

„Системи Бајрактар се користе у Украјини од 2018. године.

„У то време су са Украјином били потписани врло важни пројекти у области војне индустрије који ће допринети нашој сарадњи у различитим технолошким областима", напомиње он.

По речима Халука, стручњаци њихове компаније су обучили многе украјинске војнике да управљају дроном Бајрактар ТБ2, а недавно је као резултат руског напада погинуо официр украјинске војске, оператер беспилотних летелица, који је био у пријатељским односима са браћом - умро је од последица повреда.

Представници компаније Бајкар су присуствовали његовој сахрани и браћа желе да помогну његовој породици.

„Када је рат почео, послали смо десет камиона хуманитарне помоћи, сачињену од прехрамбене помоћи, дечје хране и хигијенских средстава.

„Украјина је земља с којом смо у присним односима, осећамо бол Украјинаца и ценимо њихову успешну одбрану земље и њихову херојску борбу", каже Халук.

Све то звучи племенито, али има и критика које истичу да је Украјина само тржиште на којем Baykar пласира сопствено оружје.

Какав је одговор браће Бајрактар на ову критику?

Халук не скрива да постоје комерцијални интереси.

Али од почетка рата његова компанија је уложила много напора како би се развила сарадња са Украјином, приоритет нам је успостављање чврстих односа и развој сарадње које доноси корист обема странама", уверен је он.

Да, потврђује Халук, од почетка руског рата у Украјини интересовање за дронове „Бајрактар" је расло, а расла је и продаја.

Пре рата у Украјини, дронове је успешно користио Азербејџан у рату с Јерменијом у Нагорно-Карабаху, а такође и у Сирији и Либији.

Русија је често била противник у тим конфликтима.

„Новац није приоритет"

Намеће се питање да ли било реакције са руске стране?

„Ми смо компанија која развија технологије.

„Имамо сопствене циљеве, трудимо се да допринесемо развоју државе, а такође и држава с којима имамо стратешку сарадњу, ми не користимо те технологије.

„Ми их развијамо и предајемо на коришћење другима", каже он.

Он напомиње да, на пример, у Украјини дронове користе украјински војници и управо они одлучују када ће их користити.

„Све је исто као и са другим производима. Наравно, на жалост, у руским медијима наилазимо на клевету да наши системи уништавају њихове ПВО и оклопна возила.

„Али, напослетку, ми смо компанија која снабдева технологијом", каже он, а како се те технологије користе, о томе одлучују неки други људи.

Притом он не скрива да беспилотне летелице „Бајрактар" „доприносе украјинској борби за независност и ми радимо на томе да допринесемо на најбољи могући начин."

„А шта ако вам Моска понуди велику новчану суму, да ли ћете и њима продати?", питамо ми.

„За нас новац није приоритет. Новац и материјални ресурси никад нису били циљ нашег пословања.

Наводи да њихово пријатељство и сарадња са Украјином траје годинама.

„Зато, искрено говорећи, без обзира колико новца да нам понуде, у овој ситуацији не може се ни говорити о снабдевању [Москве дроновима].

У овом периоду снажно подржавају Украјину.

„Зато што смо тесно повезани и Украјина је жртва врло неправедног, агресивног и неоснованог напада.

„И зато ништа неће бацити сенку на нашу сарадњу са Украјином, независно од тога која се сума нуди, наше становишта је јасно у овој ситуацији", уверава Халук Бајрактар.

Интервју смо водили истог дана када је турски председник Ердоган на састанку партије изјавио да Владимир Путин наводно жели сарадњу са браћом Бајрактар.

Прес служба је посаветовала Халука да не користи Путиново презиме у интервјуу, већ да говори само „Русија".

А Селчук је у потпуности одбио да коментарише, указујући да је то проблем на државном нивоу.

Но свакако је јасно из речи Халука да сарадње браће Бајрактар са Русијом неће бити, макар док траје инвазија на Украјину у пуној размери.

На питање ко одлучује ко ће се снабдети војним дроновима, Халук одговара да је то решење и компаније и турске власти.

Међутим, чини се да Анкара има последњу реч, будући да узима у обзир и сопствене спољнополитичке интересе.

Познато је да је Москва изразила занимање за иранским дроновима Шадед 129.

Селчук каже да не зна какве су техничке карактеристике иранских летелица, али додаје да је „Бајрактар" најбољи у властитој класи.

„У свету постоји друга беспилотна летелица која се показала тако добром током борбе", истиче он.

Улога „Бајрактара" у рату

Павел Аксенов, војни коментатор ББЦ-ја

Бајкар Бајрактар TБ2 - права медијска звезда на војном тржишту средњевисинских беспилотних летелица с продуженим периодом лета, иако на том тржишту постоји много дронова с високим тактичко-техничким карактеристикама.

Ради се о томе да је његова биографија крајње успешна.

Та беспилотна летелица је примењена одједном у неколико конфликата где је деловао готово не сусревши се са отпором.

Још пре Украјине, „Бајрактар" је крајње успешно примењивала азербејџанска војска у Нагорно-Карабаху, Турска у Сирији за време операције „Пролећни штит" у фебруару 2020, а пре тога у Либији, где су ови дронови деловали против Хафтарове војске.

Пре Украјине „Бајрактари" нису наступали само као обавештајни системи, већ су и наносили ударе по циљевима у скоро лабораторијским условима - без добро постављених система противваздушне одбране.

Удари беспилотних летелица које су се налазиле довољно високо су често били запањујући.

На кадровима скинутим са њихових камера се видело како навођене бомбе падају на објекте у којима су се налазили противнички војници који то нису очекивали.

Међутим, способност погађања земаљских циљева је престала да буде актуелна кад је „Бајрактар" почео да се примењује у условима у којима је ПВО активно радила у Украјини.

После тога су дронови почели да испуњавају функције које су традиционалније за ту класу - осматрање, навођење, прикупљање информација.

Те активности остављају слабији утисак, али нису мање корисне.

Машине такве класе се не могу користити као замена за ударну авијацију, не треба их примењивати као, на пример, бомбардере, јуришне авионе или хеликоптере.

Њихова корисна носивост је мања него код пилотираних летелица, спорији су и рањивији.

То није развој некакве авијационе класе која би заменила људе.

MALE су се појавили крајем 1990-их година сачињавали су нову класу летелица, када је развијена и тактика њихове примене.

Њихова способност да се дуго одржавају у ваздуху и раде на осматрању и оперативно-тактичкој ваздушној обавештајној активности се тешко може преценити.

Бајрактар ТБ2 није једини дрон у тој класи.

Кина, на пример, производи сопствену беспилотну летелицу Wing Loong и извози их у Египат, Казахстан, УАЕ и друге земље.

Један од најпознатијих дронова из те класе је такође израелски IAI Heron који су продали многим државама, укључујући и Турску.

Напослетку, постоји и амерички MQ-9 Reaper који је сам по себи познат као један од најефективнијих машина у својој класи и наследник је легендарног MQ-1 Predator-а који је летео од 1990-их.

„Бајрактар" није неки нарочито успешни изузетак, већ се овај крајње успешни дрон нашао у право време на правом месту.

Анализа

Роб Ли, виши сарадник на Институту за спољну политику у Вашингтону

„Бајрактари" су у Украјини одиграли пре свега помоћну улогу.

Иако смо првих недеља рата видели ударе по руској војној техници када су се колоне руске војске непромишљено кретале украјинским путевима без подршке снага ПВО, а то је било важно.

Али после тога, када су Руси почели, коначно, да ратују како треба, почетком марта смо престали да виђамо ударе украјинских дронова по руској војној техници, изузев Змијског острва.

У Донбасу се „Бајрактари" не користе активно.

Тамо Руси имају моћније системе ПВО, па ови дронови испуњавају задатке навођења, што могу да раде с великог растојања захваљујући оптици високе резолуције.

Ако ћемо да судимо на основу снимака, оборено је око десет „Бајрактара", али се то не може тврдити са сигурношћу.

Беспилотне летелице нису одлучујуће оружје.

Они се могу користити под одређеним условима, на пример, када противник нема снаге противваздушне одбране или средства за електронску борбу, који чине дронове рањивим.

У рату у Нагорно-Карабаху су одиграли одлучујућу улогу зато што је Азербејџан имао превласт у ваздуху.

Али у Украјини ствари стоје другачије, овде нема очигледне превласти.

Оно што је важно у једном рату може бити безначајно у другом.

И други дронови…

Компанија Бајкар се бави и развојем другог дрона, „Акинџи".

У њему се користе турбине украјинске производње.

Селчук потврђује да су они у вишој класи - већи и бржи.

Међутим, без обзира на то што су у њему употребљене украјинске турбине, њих у тој земљи и даље нема, а на питање да ли ће бити испоручени Украјини, обојица браће су одговорили да се украјинска страна још увек није обратила са таквим захтевом.

Браћа тренутно развијају и први турски суперсонични беспилотни ловци „Кизилелма" и раде на новом бојном дрону „Бајрактар ТВ3".

Обе летелице ће моћи да узлећу и слећу са платформи које носе хеликоптери.

За „Кизилелму" се такође користе украјинске турбине.

Сарадња се неће зауставити на томе.

Халук примећује да имају планове да започну потпуну производњу беспилотних ловаца на територији Украјине и отворе научне центре за украјинску омладину.

Браћа додају да су купила простор за изградњу центра за развој и производњу дронова, али је због рата рад на томе морао да се одложи.

Можда вам ова прича буде занимљива

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]