Украјина и Русија: Шест месеци рата - шта се све десило

Прошло је шест месеци од почетка рата у Украјини.

У говору емитованом на телевизији, председник Русије Владимир Путин је 24. фебруара прогласио почетак „специјалне војне операције" у источном украјинском региону Донбас - док га је, истовремено, Савез безбедности Уједињених нација позивао да то не чини.

Сирене за ваздушну опасност огласиле су се у свим деловима украјинског главног града Кијева, а председник земље Владимир Зеленски упозорио је да „ако неко покуша да одузме нашу земљу, нашу слободу, наше животе… ми ћемо се бранити."

Био је то тренутак кад су се заувек променили животи многих.

На Дан независности Украјине и док се крај рата ни не назире, бавимо се његовим последицама у шест графикона, шест месеци касније - од руског продора до броја погинулих и расељених.

Погледајте видео о шест месеци рата у Украјини

1. Украјина пре инвазије

Пре инвазије, проруски сепаратисти држали су под контролом значајни део територије у Донбасу, на југу Украјине.

Путин је 21. фебруара саопштио је да је признао независност два отцепљена региона, као самопроглашену Доњецку Народну Републику и Луганску Народну Републику.

Био је то потез који су осудили Украјина, НАТО и западне земље, а касније омогућио Путину да пошаље трупе у Украјину.

У том тренутку, Русија је већ била анкетирала Крим 2014. године, мада је већина земаља и даље званично сматрала полуострво делом Украјине.

Погледајте видео: Историјат неслагања Русије и Украјине

2. Украјина шест месеци касније

Шест месеци после инвазије, Русија је напредовала, заузевши територије на истоку.

Али Москва је потиснута из огромних делова земље око Кијева и из других великих украјинских градова на северу који су били заузети у раним данима рата.

Руске снаге сада контролишу читав регион Луганска и настављају да остварују мали напредак у региону Доњецка.

Град Харков био је жестоко гранатиран месецима.

Евакуација украјинских трупа из маријупољске железаре Азовстал, после дуге и крваве опсаде, омогућила је Русији да добије копнени мост до Крима и потпуну контролу над Азовским морем, међу којима и читаву украјинску југоисточну обалу.

Русија и даље има војну контролу над Кримом, мада се он у августу нашао на мети напада, се експлозијама које су се осетиле близу ваздухопловне базе Белбек надомак Севастопоља, коришћеној за нападе на Украјину.

На југу, Херсон је био први град у Украјини који су руске снаге заузеле после покретања инвазије, али Украјина сада покушава да поврати ту територију користећи нову артиљерију дугог домета за нападе на мостове преко реке Дњепар.

3. Број погинулих

Вођење евиденције броја погинулих је у сваком ратном сукобу тешко.

ББЦ Њузова анализа података из Пројекта података локација оружаног сукоба и догађаја (АЦЛЕД), америчке непрофитне групе која бележи политичко насиље, израчунала је да број смрти од почетка рата закључно са 10. августом премашује 13.000.

Али експерти кажу да је укупан број забележених смрти вероватно у огромној мери потцењен.

Украјина и Русија тврде да та бројка прелази у више десетине хиљада, али њихове тврдње се не поклапају и не могу независно да се потврде.

Уједињене нације (УН) су саопштиле да не сматрају бројке које објављују учеснице у сукобу поузданим.

4. Број људи који су избегли

Од почетка инвазије на Украјину домове је напустило 12 милиона људи, тврде УН.

Више од пет милиона завршило је у суседним земљама, док се сматра да је седам милиона још увек расељено у границама саме Украјине.

Међутим, стотине хиљада избеглица вратиле су се у домовину, нарочито у градове као што је Кијев.

Процењује се да је од почетка инвазије све до 17. августа из Украјине за Европу побегло више од 6,4 милиона избеглица, према Агенцији Уједињених нација за избеглице (УНХЦР).

Неки Украјинци отпутовали су из Луганска и Доњецка за Русију.

Председник Путин саопштио је да су његове снаге евакуисале 140.000 цивила из Маријупоља и инсистирао да нико од њих није силом одведен у Русију.

Међутим, волонтерске групе тврде да су помогле хиљадама Украјинаца да напусте Русију.

Многе избеглице су из Украјине прешле у суседну Пољску или Немачку.

Погледајте видео о Украјинки која се породила у избеглиштву у Котору

5. Досадашња штета

Шест месеци касније, могу јасно да се виде физичка разарања која је изазвао рат у Украјини.

Тамо где су се некада налазили домови људи и велелепне зграде данас стоје само рушевине уништених читавих стамбених блокова.

Процењује се да од почетка рата материјална штета на стамбеним објектима, закључно са 8. јуном, износи 38 милијарди долара, према процени Кијевске економске школе.

Она процењује да укупна материјална штета на свој инфраструктури настала током рата износи 104 милијарде долара, а та бројка ће само још расти.

6. Глобалне последице по храну

Рат је допринео кризи хране у свету.

Многе земље зависе од извоза житарица из Украјине, али Русија држи украјинске луке под блокадом од фебруара.

Шест месеци касније, постигнут је споразум који омогућује Украјини да настави са извозом.

Према условима тог споразума, Русија се сложила да не напада луке док је товар у транзиту, а Украјина је пристала да њени бродови воде теретна пловила кроз миниране воде.

Одређени број бродова са житарицама напустио је црноморске луке Украјине, али критичари се брину да многи од њих неће моћи да добију гаранције неопходне за повратак.

УН и Турска посредовале су у постизању овог споразума - једна од малобројних успешних дипломатских иницијатива током рата.

Антонио Гутереш, генерални секретар Уједињених нација, који је лично учествовао у преговорима, позвао је све стране да наставе да сарађују „у доброј намери" како би се споразум одржао.

Турски председник Ердоган изјавио је да би споразум око житарица могао да представља основ за мировне преговоре између Украјине и Русије.

Али мало ко дели његов ентузијазам.

Председник Украјине Зеленски изјавио је да преговори могу да отпочну тек кад Русија напусти територију коју је заузела.

Погледајте видео: После 100 дана рата у Украјини

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]