Украјина и Русија: Поново креће фудбалска лига у Украјини, неки играчи су забринути

    • Аутор, Софи Вилијамс
    • Функција, ББЦ Њуз, Кијев

„Срце ме боли када помислим на Харков", каже фудбалски голман Денис Сидоренко.

„Пројектил је погодио наш стадион - ништа није остало од места где смо играли", додаје.

Сидоренков тим, Металист 1925 Харков, имао је 22. фебруара редовни тренинг током зимске паузе украјинске Премијер лиге.

Два дана касније све је стало. Русија је започела инвазију.

Сада, шест месеци од почетка рата, Украјина се спрема да настави домаћа фудбалска такмичења упркос сталној опасности од текућег сукоба.

Одлука о прекиду фудбалске сезоне 2021/22. донета је у априлу.

Шахтјор из Доњецка водио је на табели са два бода више од другопласираног, уз нешто више од половине одиграних мечева.

У јулу је стигла вест да ће нова сезона почети од 23. августа - Дана државне заставе Украјине - по налогу председника Владимира Зеленског.

„Поновно играње фудбалских лига је велики корак за земљу", каже Андреј Павелко, председник Фудбалског савеза Украјине.

„То је знак свету да Украјина може и да ће победити. То је уједно и знак друштву да смо уверени у то".

Од руске инвазије, многи тимови су се преселили у градове као што је Лавов на западу земље, који се сматрају безбеднијим од других региона који трпе стална гранатирања.

Динамо Кијев је међу онима који планирају да играју у престоници или околини.

Сидоренкова екипа тренира у Ужгороду, на граници са Словачком, око 1.300 километара од града који зову домом.

Делови Харкова су потпуно разорени ратом, а становници га упоређују са Чернобиљом, нуклеарном електраном у Припјату у којој се догодила највећа нуклеарна катастрофа у историји.

„Када су се играчи поново састали, разговарали смо о свему - где су сви били када је почео рат, шта смо радили", каже Сидоренко, 33, који је у фебруару са девојком побегао у западну Украјину.

Убрзо су се венчали.

„Сада вредно радимо на тренинзима. Желимо да обрадујемо наше навијаче и да победимо у сваком мечу."

Председник украјинског фудбалског савеза Павелко каже да се настављају разговори са Министарством одбране о томе како најбоље одржавати утакмице ове сезоне.

За сада се очекује да гледаоци неће моћи да присуствују.

Стадиони који су добили дозволу да се на њима игра, биће опремљени сиренама за ваздушну опасност и склоништима од бомби.

„Добро је што ће играти све лиге. Ово ће свима подићи расположење", каже он.

„Одржавање фудбалских такмичења током рата није само спорт", рекао је раније новинарима Павелко.

„Ради се о демонстрацији неустрашивости нашег народа, несаломивог духа и жеље за неизбежном победом. Ово је јединствена иницијатива у светској историји - фудбал против рата у условима рата, фудбал за мир".

Ана Мирончук, која игра за женску екипу Динама из Кијева, каже да је њен тим одушевљен повратком фудбала.

Она каже да им то помаже да одврате мисли од рата - макар на кратко.

„За сваког играча је велика радост да се врати на терен, да игра, да постигне гол, да победи", каже она.

„А онда, узимамо телефоне, читамо и гледамо вести да видимо шта се најновије десило".

После руске инвазије, један број њених саиграчица је био приморан да две недеље живи у бункеру.

„Нико није знао шта ће бити са фудбалом", каже Владимир Петренко, тренер женског тима Динама.

„Али наш директор нас није напустио, дао нам је плате. Имали смо онлајн тренинге преко Зума и давали играчицама индивидуалне задатке.

„Ангажовали смо и учитеља јоге, али, наравно, то није исто као прави тренинг на терену."

Током месеци који су уследили, мушки тим кијевског Динама, као и Шахтјор и репрезентација, одиграли су серију пријатељских утакмица ван земље како би прикупили новац за помоћ у „Глобалној турнеји за мир".

„Током првих мечева неки од нас су плакали после химне", каже голман Шахтјора Анатој Трубин, који је два пута играо за Украјину.

„Шахтјор ме је васпитао. Увек сам срећан када обучем дрес Шахтјора", додаје.

Шахтјор је већ провео осам година у егзилу због сукоба, пошто је био приморан да напусти источни град Доњецк када су избиле борбе са проруским побуњеницима 2014.

Доњецк је сада прва линија фронта у украјинско-руском рату.

Како су били водећи на табели када је прошла сезона прекинута, Шахтјор је већ изборио пласман у групну фазу овогодишње Лиге шампиона, најјаче европско клупско такмичење, при чему се Динамо нада да ће им се придружити, док Дњепар има шансе за пласман у Лигу Европе.

Европска фудбалска унија (УЕФА) захтева да украјински клубови играју као домаћини у европским такмичења ван Украјине.

Динамо ће, тако, у среду играти прву утакмицу плеј-офа квалификација против Бенфике као домаћин у Пољској.

Међутим, неће сви учесници прошлосезонског такмичења играти у новој сезони Прве лиге.

Фудбалски клуб Десна Чернигов је био седми на табели када је почео рат.

Град на северу Украјине близу границе са Белорусијом, Чернигов је до марта био окружен руским трупама.

Чернигов је претрпео велика оштећења током интензивних борби.

Стадион Десне, раније познат као стадион Јурија Гагарина по чувеном совјетском космонауту, такође је тешко оштећен.

Чланови стручног штаба узели су оружје и укључили се у одбрану града, а клуб је помогао у прикупљању средстава за термовизијску опрему и дронове.

Руси су се повукли почетком априла, али има много посла на обнови.

Александар Драмбајев је играо за Фудбалски клуб Маријупољ.

После скоро три месеца великих борби, лучки град на југоистоку је остао у рушевинама и сада је у руским рукама.

„ФК Маријупољ сада не постоји", каже 21-годишњи дефанзивац, који је био на позајмици из Шахтјора.

Драмбајев је био у иностранству када су руски тенкови први пут прешли границу у фебруару.

Само 15 минута пре него што се укрцао на лет за Украјину, речено му је да је његова земља нападнута.

Други саиграчи су почели да шаљу поруке да су пројектили погодили зграде у близини њихових кућа.

Речено му је да пронађе нови клуб и сада је на позајмици у белгијском Варегему.

Али и даље с љубављу и сетом мисли о његовом бившем клубу.

„Маријупољ ми много недостаје", каже он.

„Заљубио сам се у град. Имали смо прелеп стадион, тек недавно је стављена и нова трава. Понео сам дрес Маријупоља и носим га.

„Храброст је поново покренути фудбал у Украјини. Срећан сам због тога, али сам у исто време веома забринут", каже доскорашњи играч Маријупоља.

Додатно извештавање Светлана Либет

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]