Европска унија, Америка и политика: Мађарски премијер Виктор Орбан усамљен у Европи, али међу пријатељима у Тексасу

Мађарски премијер Виктор Орбан можда је отуђио суседе из Европске уније, који га оптужују за подривање демократије, али је зато ове недеље топло дочекан хиљадама километара од куће на конзервативној конференцији у Тексасу.

Како се развила ова неочекивана љубавна прича?

„Он је истински гладан знања", каже Жужа Хегедиш за пријатеља Виктора Орбана.

„Дакле, поред чињенице да смо се много смејали… Није га само занимало оно што имам да кажем, већ је и заиста желео да разуме."

Било је то 2002, кад су се њих двоје први пут срели у њеној бујној башти у будимпештанској луксузној стамбеној четврти Пашарет - Пашина ливада, названој по последњем турском владару града.

Та страст према учењу прати Орбана до данашњих дана - он чита све, украшава сваки говор мислима и цитатима из светске књижевности, и обожава да прима славне писце и интелектуалце у кабинету у бившем самостану који се надвија над Дунав.

У скорије време говорио је страствено о „пропасти Запада", што је став који дели са руским председником Владимиром Путином, између осталих.

Једини је међу лидерима Европске уније који је 2016. подржао улазак Доналда Трампа у Белу кућу.

Једини је међу лидерима ЕУ који упорно критикује украјинског председника Владимира Зеленског.

И једини је међу лидерима ЕУ који критикује санкције за руски гас и нафту као нешто што чини више штете ЕУ него Русији.

Иако је Мађарска чланица НАТО од 1999, његова влада одбија да шаље оружје у Украјину или да дозволи да пошиљка оружја из других земаља прелази преко њене територије.

Али његова најновија контроверза тиче се једног много старијег аргумента - расе.

„Постоји свет у ком се европски народи мешају са онима који стижу изван Европе. То је свет мешаних раса", рекао је он у јулу на годишњем скупу десетине хиљада поклоника у Бајиле Тушнаду у Румунији.

„А онда постоји и наш свет, где се људи из Европе мешају једни са другима… а у Панонској низији ми нисмо мешаних раса: ми смо просто мешавина народа који живе у нашој властитој европској домовини."

Два дана касније, Жужа Хегедиш је јавно осудила Орбанове опаске као „чисти нацистички текст, достојан Јозефа Гебелса" - шефа Хитлерове пропаганде.

Она је дала оставку на место његове саветнице за социјалну инклузију и уследила је размена оштрих писама.

Он је тврдио да су његове изјаве погрешно протумачене.

Прича о двадесетогодишњем пријатељству између мршаве, јеврејске, левичарске социолошкиње која пали цигарету за цигаретом и десничарског лидера Мађарске који обожава свињетину открива доста тога о Орбановом начину размишљања, његовом успеху и чинима које баца на поклонике - од Тексаса до Торина.

А то би могло да садржи и клице његовог пада.

Кључ за разумевање Орбана и његове странке Фидес, објашњава Хегедиш, „јесте да су они дошли са дна".

Орбан је одрастао у типичној руралној породици из комунистичког доба у селима Фелчут и Алчутдобоз, јужно од мађарске престонице.

Одгојили су га углавном деда и бака, а његов наставник фискултуре био је први који је препознао његов фудбалски таленат и одвео га до оближњег Секешфехервара да му купи прве копачке.

Политичара Орбана и социолошкињу Хегедиш спојило је заједничко занимање за сиромашне и обесправљене у Мађарској.

Његова амбиција била је да се врати на власт и задржи се тамо, а за то су му били потребни гласови из руралних области, где још живи огромна већина Мађара.

Она је била запрепашћена кад је сазнала да четвртина мађарског становништва живи у дубоком сиромаштву и била је спремна да подржи лидера који није само јак на речима већ и на делима.

Какав само тим они могли да буду, схватили су.

Откако се он вратио на власт 2010, стопа незапослености у Мађарској пала је са 11 на четири одсто.

Бракови су се удвостручили, а разводи и абортуси су пали на рекордно низак ниво.

Стопа наталитета је скочила за четвртину.

У априлу ове године, Орбан је освојио четврти узастопни мандат.

Свако насеље са становништвом које броји мање од 10.000 људи гласало је за Фидес.

Изборе су критичари доживели као слободне, али не и фер - његова странка и његове поруке доминирале су медијима.

Он је одбио да учествује у дебати са опозиционим кандидатом који је добио само пет минута простора на државној телевизији.

„Поседује невероватан таленат да препозна политички вакуум и да га заузме", каже Хегедиш.

Прва мађарска пост-комунистичка странка, Мађарски демократски форум, распала се 1994.

А Виктор Орбан је преобратио малу, изразито либералну странку, у главну мађарску конзервативну силу, таман на време да победи на изборима 1998.

Изгубио је изборе, на своје велико запрепашћење, 2002. године, а онда је минуциозно обновио странку, са кореном у селима и провинцијским градовима, и поново тријумфовао 2010.

Орбан од тада влада Мађарском, готово очинском руком.

Шта она, дакле, мисли, где је он тачно застранио - питам његову бивши колегиницу.

„Што су дуже остајали на власти, то су се више удаљавали од обичних људи", каже она.

Последњих четири-пет година, он није залазио толико међу народ.

Главно обележје његових година на власти био је трајни сукоб са Европском унијом, којој се Мађарска придружила 2004.

Он обожава да држи говоре против „бриселских бирократа", баш као што Доналд Трамп ужива да провоцира америчке либерале.

Али Хегедиш сматра да је њега занела његова властита реторика.

Она за то криви бившег америчког саветника за изборне кампање Артура Финкелстина, који је некада био републикански аналитичар.

„Праву штету у Мађарској направило је Финкелистиново резоновање."

Он би нашао тему око које је земља подељена у две зараћена табора, каже Хегедиш, а онда би већина становништва морала да гласа за најтежи став.

Према њеном мишљењу, овај поларизујући начин владавине и даље је од кључне важности за Органов начин размишљања, упркос Финкелстиновој смрти 2017.

Она пореди његов говор о мешовитој раси са држањем упаљене шибице на буретом барута.

И док предстојећа економска криза почиње све више да се осећа у Мађарској, она се плаши да ће, надахнути премијеровим речима, „очајни људи почети да линчују друге - и сасвим је свеједно кога. Јер тада ће бити касно да се то заустави."

А да ли она мисли да је Виктор Орбан разумео њено упозорење?

Њен одговор је веома тих, једно не сувише убедљиво: „Да".

Она га описује као човека који преузима пуну одговорност за све његове одлуке, али кога лако могу да заведу они у његовом најужем кругу - из ког се она сада повукла.

„Ко год да га је саветовао у вези са тим говором имао је на уму да ми сада треба да пробудимо велику мржњу. А то, наравно, нису рекли Орбану.

„А из мог властитог искуства, и мојих родитеља током Холокауста, могу ово да кажем: ако пустимо духа из боце, нећемо више моћи да га вратимо."

Амерички републиканци „открили" су Орбана тек 2021, упркос ранијим контактима са Трамповом Белом кућом и сарадњом са бившим Трамповим саветником Стивом Беноном 2019.

Водитељ са Фокс Њуза Такер Карлсон посетио је Будимпешту пре годину дана и сваке ноћи водио емисију са крова хотела који се надвија над градом.

„Од скоро 200 различитих земаља на планети Земљи", рекао је он гледаоцима, „у само једној од њих изабрани лидер се јавно декларише као западњачки конзервативац. Његово име је Виктор Орбан."

Наредног дана, Карлсонов интервју са Орбаном био је пригодно илустрован снимцима са њиховог заједничког лета хеликоптером дуж анти-мигрантске ограде коју је Орбан подигао дуж мађарске јужне границе са Србијом.

Орбанове анти-имигрантске, про-породичне, про-суверенитетске поруке омилиле су га америчким конзервативцима.

За Орбана, путовање до Тексаса пружа му прилику да обнови пријатељство са Доналдом Трампом и другим водећим америчким републиканцима и, изнад свега, да се представи на светској сцени као заговорник националног суверенитета, државник кога треба схватити озбиљно.

Он се очигледно нада да ће ојачати позицију у Европи у којој се осећа све изолованије од почетка руске инвазије Украјине.

Шта је ЦПАЦ?

Али он ће морати и да хода по дипломатској жици.

У говору у Бајиле Тушнаду, упозорио је публику да је разлог због ког америчка влада толико жели да прекине снабдевање Европе руским гасом тај што жели да Европи прода властити гас из шкриљаца.

„Американци могу да наметну њихову вољу зато што не зависе од туђих енергената; они могу да врше непријатељски притисак зато што контролишу финансијске мреже… … ради спровођења политике санкција; а могу и да врше пријатељски притисак, што значи да могу да наговоре савезнике да купују од њих."

Неколико дана пошто је избио рат речима између Хегедиш и Орбана, највећи мађарски фудбалски тим Ференцварош убедљиво је потукао старог ривала Слован Братиславу 4:1 у квалификацијама за Лигу шампиона.

Усред националне еуфорије која прати Орбанов омиљени спорт, мало њих је застало да размисли о упадљивој контрадикторности између његовог говора и победника те утакмице.

Од 12 играча на терену те летње вечери, шесторица су били Африканци, један Холанђанин, један муслиман из Босне и Херцеговине, два Норвежанина и два Мађара.

Три гола дала су афрички играчи.

Необична реалност Орбанове Мађарске је да се у њој настањује све више људи из Кине, Африке, Русије и Украјине, баш као и Европске Уније.

Као ватрени фудбалски навијач, Орбан то врло добро зна.

Између 2013. и 2017, 18.000 кинеских грађана платило је по 300.000 долара за мађарско држављанство - у програму издавања боравишне дозволе који је увела влада.

Постоје и великодушни програми стипендија за стране студенте, које користе особе из свих крајева света.

Многи од тих студената остају ту да живе, ако су у прилици.

Али то није порука коју он дели са својим присталицама.

Испред његовог шатора, Мађари се „мешају" више него икад.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]