Животна средина и животиње: Птице се гнезде у кабловима, а бачене заштитне маске их гуше

    • Аутор, Викторија Гил
    • Функција, Дописница ББЦ Њуза из области науке

Птице са свих континената осим Антарктика гнезде се и гуше у смећу које су оставили људи.

Фотографије су послали људи из читавог света у оквиру пројекта Птице и депоније.

Научници који воде пројекат кажу да су видели птице које су заробљене или се гнезде у свему и свачему - од конопаца и рибарских мрежа до одбачених украсних трака и папуча.

Готово четвртина фотографа усликало је птице док праве гнездо или како су се запетљале у једнократним заштитним маскама.

Циљ пројекта је да се прикаже штетан утицај смећа, а посебно пластике, на птице.

„Генерално, ако птица изгради гнезго користећи дуга влакна, попут морске траве, грања или трске, велика је шанса да ће се негде у гнезду наћи део људског отпада", каже доктор Алекс Бонд из Музеја историје природе у Лондону, који је и један од истраживача који је укључен у пројекат.

Он заједно са колегама води овај пројекат већ четири године, а желе да укажу на широк спектар проблема који настају због пластичног отпада у природи.

„Ако кренете да трагате за таквим примерима, можете их видети свуда", каже он.

„Показало се колико је та појава раширена по целој планети - добили смо извештаје из Јапана, Аустралије, Шри Ланке, Велике Британије и Северне Америке, што доказује да је ово глобални проблем", додаје.

Тим је у недавно спроведеној студији покушао да утврди колико пристиглих фотографија приказује заштитну опрему повезану са пандемијом корона вируса.

Открили су да је у питању готово четвртина.

„Готово свуда су маске", прича доктор Бонд.

„Замислите различите материјале од којих су маске направљене - растегљиви ластиш се упетља око ногу птица или можемо да видимо повређене птице које су покушале да прогутају део чврсте пластике која помаже да се маска причврсти изнад носа", објашњава он.

Научници користе израз „обухвати све" за предмете који садрже „читав спектар различитих полимера", а маске су добар пример за то, додаје доктор.

Истраживачи, како кажу, желе да укажу на „системски проблем" због којег се ствара толико ђубрета које завршава у природи.

Посматрање ширине утицаја на животињске врсте широм света било је „депримирајуће", каже главни истраживач Џастин Амендолија са канадског Универзитета Далхуси за ББЦ Њуз.

„У априлу 2020. стигла је прва слика птице која виси са дрвета закачена на заштитну маску у Канади и тај призор је касније обишао свет", прича он.

„То стварно показује колико штета коју људи наносе природи може бити осетна врло брзо широм планете."

„Прелазак на четкице за зубе од бамбуса или папирне кесе за куповину неће спасити свет, јер већина великих количина пластике долази из комерцијалних и индустријских извора", каже доктор Бонд.

„Дакле, потребна је комбинација стратегија са врха и притиска на све нас одоздо како бисмо рекли 'доста је било'", додаје.

Амендолија сматра да је „у реду да се они који први пут виде ове слике осећају тужно".

„Али морамо да учимо из беспотребне и често невидљиве патње коју је дивљи свет искусио током пандемије.

„Надам се да ће тај осећај туге послужити као позив на акцију", каже овај стручњак.

Доктору Бонду се допада глобална акција у борби против пластичног отпада која је преточена у Монтреалски протокол, а тим документом се забрањује употреба хемикалија које штете озонском омотачу.

Многи овај протокол сматрају једним од најуспешнијих глобалних уговора у овој сфери.

„Исто нам је потребно када је реч о пластичном отпаду и идемо у том правцу, само врло, врло споро", каже Бонд.

Погледајте видео:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]