Климатске промене и животиње: Новозеландски фармери ће плаћати порез на подригивање крава и оваца

На Новом Зеланду је представљен план да се уведе порез на подригивање оваца и говеда, што је један од најчешћих извора емисија гасова стаклене баште у тој земљи.

Уколико се усвоји овај план, Нови Зеланд ће постати прва земља на свету која ће опорезивати пољопривреднике због емисија гасова њихових домаћих животиња.

У овој држави живи нешто више од пет милиона људи, али и око 10 милиона грла говеда и 26 милиона оваца.

Готово половина укупне емисије гасова који узрокују ефекат стаклене баште у тој земљи настаје у пољопривреди, а углавном је реч о метану.

Међутим, емисије гасова које настају у пољопривреди у прошлости нису биле део плана новозеландске владе, што је наишло на критике оних који позивају државу да учини више на пољу спречавања глобалног загревања.

„Неупитно је да морамо смањити емисије метана и ефикасан систем опорезивања пољопривредника би могао да буде кључан у постизању овог циља", рекао је Џејмс Шо, министар за климатске промене Новог Зеланда.

Предложено је да наплата пореза почне од 2025.

Планирани су и подстицаји за фармере који смање емисије додацима у исхрани животиња, а могу посегнути и за садњом дрвећа на њиховим фармама како би умањили загађење.

Ендру Хогард, млекар и национални председник Удружења фармера Новог Зеланда, рекао је за ББЦ да је начелно сагласан са предлогом.

„Годинама радимо са владом и другим организацијама на томе како да нађемо приступ који неће угасити пољопривреду на Новом Зеланду, па смо пристали на многе одредбе којима смо задовољни.

„Али знате, као и у свим преговорима где има много заинтересованих страна, увек има неколико жаба које морате да прогутате", објаснио је он.

Хогард је нагласио да детаљи озваничења плана још увек нису договорени.

„Још треба утаначити неке ствари, попут тога ко ће бити одговоран за спровођење плана, па нас чека још посла са представницима владе", истиче овај фармер.

Новац који се прикупи од овог пореза биће уложен у истраживања, развој и саветодавне сервисе за пољопривреднике, објавили су из Министарства за заштиту животне средине.

Прошлог месеца је министар финансија Новог Зеланда саопштио да ће земља уложити 2,9 милијарди новозеландских долара (1,9 милијарди америчких долара) у иницијативе за борбу против климатских промена.

Новац су обезбедили кроз шему за опорезивање загађивача, додао је.

Инвеститори, који управљају компанијама и акцијама вредним 14 билиона долара, позвали су Уједињене нације да израде глобални план одрживог раста пољопривредног сектора.

Ова организација је у најбољем положају да покрене иницијативу и усвоји смернице како би се смањио један од највећих извора штетних емисија, поручили су из иницијативе ФАИРР у писму генералном директору Организације за храну и пољопривреду УН, преноси агенција Ројтерс.

Метан је најзаступљенији гас који изазива ефекат стаклене баште у атмосфери, одмах иза угљен-диоксида.

Овај гас је најштетнији и људске активности којима се стварају његове емисије одговорне су за трећину тренутног глобалног загревања.

Један молекул метана ствара моћнији ефекат загревања од једног молекула угљен-диоксида.

На прошлогодишњем самиту ЦОП26 у Глазгову, Америка и Европска унија су се договориле да смање емисије метана за 30 одсто до 2030, а више од 100 земаља, међу којима је и Нови Зеланд, придружило се иницијативи.

Како се емитује метан?

Око 40 одсто овог гаса долази из природних извора попут мочвара, али већи део ствара човек кроз пољопривредне активности, као што је гајење говеда и пиринча, или стварање депонија смећа.

Један од најзаступљенијих извора емисија је производња, транспорт и употреба природног гаса, а од 2008. забележен је велики раст метанских емисија.

Истраживачи верују да је ова појава повезана са порастом експлоатације гаса у деловима Сједињених Америчких Држава.

Ниво метана у атмосфери је 2019. достигао рекорд и био је два и по пута већи од заступљености у прединдустријском периоду.

Научници су забринути зато што метан има велики утицај на пораст температуре.

Показало се у претходних 100 година да је његова моћ загревања 28 до 34 пута већа од угљен-диоксида.

На узорку од 20 година утврђено је да је метан чак 84 пута моћнији у загревању планете од угљен-диоксида.

Ипак, далеко је више угљен-диоксида него метана у атмосфери, а засебни молекули тог гаса би могли да се задрже ту стотинама година.

Можда ће вас занимати и ова прича:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]