Наука и пол: Зашто су жене оштећене због необјективности у истраживањима

Науку сматрамо објективном - чињеничним закључцима заснованим на истраживању, експериментима и статистикама.

Али научне експерименте осмишљавају људи, који су субјективни.

То је довело до „трајне пристрасности" у науци, са последицама у стварном животу за људе, према докторки Лилијан Хант која је водећа стручњакиња за једнакост, разноликост и инклузију у глобалној добротворној организацији Wellcome Trust.

Овде ћемо погледати како пристрасност у науци може да утиче на вас - у зависности од вашег пола, расе или места где живите.

Лутке за симулирање судара засноване само на мушкарцима

Истраживања сугеришу да, ако сте мушкарац, већа је вероватноћа да ћете доживети саобраћајну несрећу него жена.

Али ако је жена умешана, већа је вероватноћа да ће бити заробљена, према недавној студији у Великој Британији.

Лекари Универзитетске болнице Плимут анализирали су податке за више од 70.000 преживелих у саобраћајним несрећама примљених у трауматске центре у Великој Британији између 2012. и 2019. године.

Иако су мушкарци чешће били укључени у несреће, открили су да су жене заробљене у 16 одсто случајева у поређењу са 9 одсто међу мушкарцима.

Докторка Лорен Викс, једна од коауторки студије, рекла је да је део проблема у томе што су лутке које се користе у симулирању безбедности аутомобила и даље направљене по димензијама мушкараца и не узимају у обзир женска тела.

„На пример, жене имају много већу стопу повреда карлице и теже је извући се из аутомобила ако сте сломили карлицу", рекла је Виксова.

„Знамо да су карлице жена, чак и с обзиром на висину и тежину, много шире од мушких, тако да су лутке за симулирање судара које се користе за симулацију несреће више налик дванаестогодишњој претпубертетској девојчици, него одраслој жени."

Уџбеници и технологија мозга игноришу обојене људе

Уџбеници који се користе за подучавање студената медицине о кожним болестима широм света дуго су игнорисали обојене људе.

Малон Муквенде је био толико фрустриран овим да је припремио приручник клиничких знакова за црне и смеђе људе под називом Mind The Gap 2020.

У то време, црни британски студент медицине је твитовао: „Тренутно постоји пристрасност беле коже у медицинском подучавању, остављајући мене и друге отуђене. Од виталног је значаја да, као будући медицински професионалци, будемо свесни ових разлика тако да брига о пацијентима не буде угрожена".

Исто тако, технологија која се широко користи за истраживање мозга не функционише добро са плетеницама, увојцима и грубом косом, што учинковито дискриминише људе афричког порекла.

Научници из лабораторије Гровер на Универзитету Калифорније (као што је приказано у горњем твиту) су сада развили нову технику за борбу против овог проблема.

Али ови примери су се појавили тек у последњих неколико година.

Промена стварањем првог женског 3Д анатомског модела

Студенти анатомије настављају да уче о женским телима гледајући 3Д компјутерске моделе засноване на белом мушком телу.

Елсевје, компанија за истраживање здравља, покушава то да промени и зато је објавила први женски 3Д анатомски модел у априлу 2022.

„Раније је настава анатомије увек била заснована на мушкој форми, а затим су се додавале разлике код жена, као чудна врста додатка", рекла је Клер Смит, професорка анатомије на Медицинској школи у Брајтону и Сасексу, где се користи нови модел.

„Женски скелет је мало виткији по природи. Невероватно је видети све заиста замршене детаље женске карлице. То није само материца заглављена у мушкој карлици."

Студенткиња медицине Јасмин рекла је да нови модел „прави огромну разлику јер жене нису само она врста малих мушкараца каквим их уџбеници медицине обично представљају".

Здравље жена је 'недовољно финансирано и проучавано'

Докторка Хант тврди да је разлог за пристрасност у науци која неправедно утиче на жене то што је „женско здравље стално недовољно финансирано и проучавано".

„Постоје многа истраживања о здравственим проблемима жена, око мајчинства, менструалног здравља - ствари које су дуго занемарене", објашњава докторка Хант.

Она верује да разлози леже у моћи и новцу.

„У основи се ради о томе ко контролише истраживање и ко има новца да ради посао. Дакле, шта они мисле да су приоритети?"

И често зависи од тога где живите

Пандемија ковида била је пример како су научни подаци из неколико земаља утицали на одлуке свих, тврди докторка Хант.

Одлуке о политици су екстраполиране и примењене свуда, са различитим користима и трошковима.

ВЕИРД је акроним који се користи у дебати и односи се на западна, образована, индустријализована, богата и демократска друштва. Они чине мање од 12 одсто светске популације, али представљају чак 80 одсто учесника научних студија.

„То су земље које имају новца да улажу у истраживања и често воде истраживачке програме, одлучују шта је важно и шта треба проучити и шта је на врху листе", каже Хантова.

„Одлуке о политици су се доносиле на основу идеје да сте одређени тип особе. Ако имате одређену врсту здравља, можда је у реду држати се подаље једно од другог или је само ношење маске у реду. Али онима који су имали друга здравствена стања то није било у реду."

„Идеја да сте управо остали у свом домаћинству је за неке људе у реду, али они који су имали нездрава домаћинства или су имали проблеме код куће или су живели у скученим условима, то ће вероватно погоршати ситуацију."

„Дакле, све ове политичке препоруке, ове одлуке, ове идеје морају произаћи из истраживања које укључује све. У супротном, они ће помоћи веома малој групи људи и повредити много више."

Поврх тога, захтеви за транспорт и складиштење за неке од напреднијих иРНК вакцина, које се морају држати на веома ниским температурама, оголиле су даље изазове покушаја да се наука учини универзалном.

„Тада смо видели проблеме око тога да ли се сама вакцина довољно дуго одржава на одговарајућој температури, како би могла да стигне до заједница. Да сте урадили истраживање вакцине у тој заједници, на тој географији, већ бисте се позабавили тим проблемима", каже докторка Хант.

Потреба за 'демократизацијом науке'

На крају, докторка Хант каже да проблем пристрасности у науци, било да се ради о родној, расној или класној пристрасности, захтева да се више бавимо „демократизацијом науке", како она то кажe.

Један од начина је да се пружи подршка и могућност амбициозним истраживачима из различитих средина да постану научници.

„Увек доносите своја искуства, дајете приоритет ономе што мислите да је важно, то (утиче) на то како доживљавате ствари", каже Хантова.

„Не можете форсирати ове природне ствари, тако да морате имати различите људе укључене у истраживање јер тако добијате нове идеје."

Други начин за „демократизацију науке" је условљавање финансирања испуњавањем одређених захтева за разноврсност. Национална научна тела у неколико земаља то већ раде, али је резултат „јако мешовит", каже Хантова.

„Глобално постоји веома мало доследности у погледу исправног начина да се ово уради. Почињемо да увиђамо да се то све више примећује", каже докторка Хант.

Она верује да индустрија треба да направи корак уназад како би се изборила са проблемом пристрасности у науци.

„Радили смо ствари деценијама, чак и стотинама година, али да ли то функционише за све? Ако не, морамо сви заједно да то променимо."

Погледајте причу о Милеви Ајнштајн, жени која је на посебан начин утицала на развој науке

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]