Русија и Украјина: Шта је истина у вези са нападом на тржни центар у Кременчуку

Неколико сати после напада на тржни центар у централном украјинском граду Кременчуку, лажне и недоказане тврдње почеле су да круже интернетом.

Приче су преносили руски Телеграм канали и Дмитриј Пољански, заменик амбасадора Русије при Уједињеним нацијама.

Део прича биле су и гласине да је напад био „лажан" или „инсцениран" - и поновљене су на руској телевизији.

У уторак је руско Министарство одбране објавило саопштење у којем се тврди да тржни центар „не функционише" и да је бомбардовање оближње депоније муниције изазвало секундарни пожар у центру.

Те тврдње су демантовали украјински званичници.

Шта је истина?

Тврдња: „Тржни центар не функционише"

Ова тврдња је лажна.

Репортери ББЦ-ја на терену су разговарали са купцима и запосленима који су били у згради у време напада.

Неколико постова, у којима се наводе подаци о несталим људима који су тог дана или радили у тржном центру или су ишли у куповину, објављено је на локалном Телеграм каналу неколико сати након напада.

Један проруски канал за „проверу чињеница" сугерисао је да ниједна фотографија из тржног центра није постављена на Инстаграм од марта.

Међутим, жена, која живи у оближњем селу и редовно иде у куповину у Кременчук, рекла је за ББЦ да је тржни центар био „стално отворен" и да га је њена породица посећивала најмање једном недељно.

Такође је поделила видео који је снимила у тржном центру 25. јуна, на коме се виде отворене продавнице и људи који шетају у згради.

Други, слични снимци постављени на мрежи изгледају чак и новији, међу којима и видео на каналу Јутјуб видео који је очигледно снимљен само дан пре напада, који такође приказује купце и продавнице којe су нормално отворенe.

Тврдња: Бомбардовање складишта оружја проширило је ватру на тржни центар

Руско Министарство одбране саопштило је да је у нападу на складиште оружја детонирана муниција која је запалила тржни центар.

„Оружје и муниција западне производње који се налазе у складишту за слање украјинској војној групацији у Донбасу погођени су високопрецизним ударом", саопштило је министарство.

Украјински званичници негирали су да је у близини било складиште оружја.

Снимци надзорне камере снимљени у близини језера, отприлике 600 метара северно од тржног центра, на другој страни фабрике, показују два ракетна удара у том подручју.

У складу са тачним местима где су две ракете пале на видео снимку ЦЦТВ-а са снимцима из ваздуха тог подручја, чини се да је једна ракета пала близу источног краја тржног центра, док је друга погодила северни крај фабрике, близу јужне ивице баре.

Фабрика коју помиње руско Министарство одбране налази се отприлике 300 метара северно од тржног центра.

Зграде су одвојене зидом, вегетацијом и шинама, па је мало вероватна тврдња да су „секундарне експлозије" изазвале велики пожар са више жртава у тржном центру.

Према украјинском онлајн издању Кијев Индипендента, службеник за штампу регионалне администрације потврдио је да је фабрика машина погођена, при чему је двоје људи рањено.

Свитлана Рибалко, из регионалне државне службе за ванредне ситуације, негирала је да је у објекту било складиштено оружје.

„То је место за прављење путне опреме, машина за изградњу путева", рекла је она за ББЦ.

„У близини је и стакленик где радници узгајају краставце."

Сателитски снимци тог подручја, заједно са видео снимком који је објавио украјински председник Владимир Зеленски, пружају додатне доказе да су то биле локације напада.

Овај видео такође подржава ранију украјинску процену да је ракета била ваздушно лансирано оружје Кх-22.

Ово је крстарећа ракета средњег домета развијена 1960-их, првобитно за напад на велике ратне бродове.

Постоји и варијанта за копнени напад.

Оружје је велико, на течно гориво и суперсонично, али непрецизно по данашњим стандардима.

Релативно плитак угао удара даље указује на његову природу крстарења.

Балистичка ракета прати много параболичнију путању.

Украјина каже да су ракете лансиране са бомбардера у региону Курск у Русији, удаљеном око 300 километара.

Тврдња: Напад је био „инсцениран" или „провокација"

Ова тврдња је у супротности са званичним саопштењем руског Министарства одбране, иако су високе дипломате попут Пољанског, заменика амбасадора УН, описали напад на Кременчук као „нову украјинску провокацију у стилу Буче" на Твитеру.

Једноставно нема доказа - нити је понуђен - да је Украјина бомбардовала тржни центар, или да је напад „инсцениран".

То је најновији пример уобичајене тактике коју користе присталице руске владе - избацивање вишеструких, супротстављених наратива, без доказа непосредно после напада.

Тврдња је одјек других, оповргнутих лажних тврдњи Русије и њених присталица, на пример, да су напад на породилиште у Маријупољу и убиства цивила у Бучи у Кијевској области на неки начин лажирани или инсценирани.

У објави на Твитеру, Пољански је рекао да ће напад „користити Украјина да привуче што је могуће више пажње кроз промовисање лажне верзије онога што се догодило" и да „твит није у супротности са објашњењем које је дало руско (Министарство одбране)".

Извештавају: Олга Робинсон, Шајан Сардаризаде, Данијеле Палумбо, Крис Партриџ, Џошуа Читам и Ник Бик.

Можда ће вас занимати и ова прича

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]