Русија и Украјина: Мистерија погинулих руских генерала и на шта указује

    • Аутор, Олга Ившина и Катерина Кинкулова
    • Функција, ББЦ Њуз на руском

Кад је софистицирани руски ловац Су-25 оборен изнад региона Донбас у мају, то је покренуло низ питања о смрти његовог пилота.

Зашто је један шездесеттрогодишњак управљао тако напредним оружјем?

Шта је пензионисани војник који је отпуштен из руских оружаних снага читаву деценију раније уопште тражио у том авиону?

Зашто је још један руски генерал изгубио живот у борбеним редовима?

И колико је то онда укупно мртвих руских генерала?

Расветљавање ове мистерије говори нам много о стању руске ратне машинерије и људске цене рата, чак и по њене највише официре.

„Пилот са великим П"

Генерал мајор Канамат Боташев био је изузетно вешт и цењен руски пилот и, упркос чину, поодмаклој доби и статусу пензионера, тог судбоносног дана вратио се у кокпит.

ББЦ је разговарао са тројицом његових бивших потчињених који су рекли да он „није могао да остане по страни" од „специјалне војне операције" - што је израз који Русија користи за потпуну инвазију на Украјину.

„Он је био Пилот са великим П", каже нам један од бивших Боташевљевих колега.

„Мало је људи на Земљи који су толико опседнути небом као што је он био", додаје он.

„Увек ћу бити поносан што сам служио под њим", каже један други.

Али чињеница да је Боташев учествовао у борбама у Украјини не уклапа се у ширу слику - и не само због његових година.

Генерал мајор Канамат Боташев није био чак ни активни члан руске војске - он је отпуштен из ње читаву деценију раније…

Мртви генерали

Боташев је један од различитих руских генерала који су погинули у сукобу и, иако се њихов тачан број жестоко оспорава, изгубити чак и једног генерала изузетно је необично у савременом ратовању.

Поређења ради, кад је америчког генерала мајора Харолда Грина убио авганистански војник 2014, његова смрт била је први пут после више од 40 година да је неко тако високог чина убијен у борби.

Украјина је у једном тренутку тврдила да је до сада у сукобу погинулу чак 11 руских генерала, иако су се неки од извештаја касније показали нетачним.

Тројица од оних за које је Украјина тврдила да су мртви касније су се појавила на снимцима објављеним на интернету, поричући властиту смрт.

Тренутно се тврди да је у борбама погинуло осам руских генерала, од којих је смрт четворице потврђена, док је смрт још четворица непотврђена (али, с друге стране, њихова смрт није ни оповргнута).

Поред Боташева, друге три потврђене смрти су:

Генерал мајор Андреј Суховјецки, убијен 1. марта.

Један пензионисани руски војни официр твитовао је да је Суховјецког убио украјински снајпер у области Хостомела, недалеко од Кијева.

Генерал мајора Владимира Фролова убила је украјинска војска 16. априла, а то је потврђено кад се обавештење о његовој сахрани појавило у руском граду Санкт Петербургу.

Детаљи о његовој смрти нису наведени.

Најскорије, 5. јуна, новинар руског државног медија објавио је на апликацији Телеграм да је генерал мајор Роман Кутузов погинуо предводећи напад на украјинске снаге у Донбасу.

Зашто не знамо колико је руских генерала погинуло?

Најпростији одговор је: Украјинци не знају засигурно, а Руси неће да кажу.

За Русију, смрт војника се сматра државном тајном чак и у мирнодопска времена, а она није ажурирала званичне цифре жртава у Украјини још од 25. марта, кад је рекла да је у првом месецу рата погинуло 1.351 руских војника.

У сталном истраживачком пројекту, уз помоћ јавно доступних извора и разговора са породицама руских војника, ББЦ је саставио списак од више од 3.500 жртава, са њиховим именима и чиновима, што указује на то да је права цифра вероватно много виша.

Наше истраживање такође је показало да је сваки пети погинули руски војник официр средњег или вишег ранга.

Шта нам све то говори?

Пропорција жртава међу официрима високог ранга је запањујућа, али, с друге стране, руска војска има много виших официра - укупно 1.300 генералских чинова, мада се за многе од њих не би очекивало да се нађу ни близу ратних дешавања.

Други нису били те среће и значајан број генерала обрео се на погрешном месту у погрешно време.

То је можда зато што се од руских официра високог ранга очекује да извршавају задатке и доносе одлуке које би обављали официри нижег ранга у неким другим војскама, приближивши их фронту више него што би се иначе од њих очекивало да буду.

Западни званичници сугерисали су и да је низак морал међу руским трупама присилио војску да убаци „тешкаше" у акцију како би пружили подршку моралу.

За додатну опасност у којој се нађу ови официри окривљена је и несташица комуникационе опреме, наводно их присиљавајући да користе традиционалне телефоне који их приближавају борбама и компромитују оперативну безбедност.

И, коначно, амерички медијски извештаји тврде да официри украјинских снага безбедности намерно гађају више руске официре снајперима или артиљеријом, а да су САД проследиле Украјини информације о њиховом кретању.

Неодобрени летови

Али све ово би остало на нивоу теорије за Боташева да је остао у пензији.

Зашто се он, дакле, поново нашао у жаришту битке?

Боташевљева каријера није била узорна: он је 2012. отпуштен из војске пошто се срушио у авиону којим није ни смео да управља.

Он је сео за управљач драгуља у круни руске војне технологије - софистицираног ловца Су-27.

У руској војсци, одобрење да се полети неком посебном врстом авиона добија се тек после многих сати специјализоване обуке.

Боташев није имао одобрење да лети са Су-27, али је некако успео да дође до приступа авиону.

Изгубио је контролу над летелицом усред лета, али су се он и колега успешно катапултирали из авиона.

Он је преживео ову „незгоду", али је знао да ће морати да плати цену за њу.

Оно што је додатно погоршало читаву ствар је чињеница да то није било први пут да је узео авион без питања.

Он се, наиме, 2011. ушуњао у кокпит Су-34 - још једног напредног руског војног авиона за чије управљање није имао дозволу (овај пут бомбардера) - и „провозао" га без допуштења.

Отплаћивање дуга

Суд је 2012. донео одлуку да Боташев мора да плати држави око 75.000 долара за начињену штету - иако је сам авион вредео више милиона долара.

Кад је погинуо прошлог месеца, и даље је дуговао више од половине те суме, према јавно доступној бази података.

Боташев је смењен са положаја и наставио је да ради за ДОСААФ, државну добровољну организацију, која корене вуче још из педесетих.

Она има везе са руском армијом и морнарицом, а циљ јој је да појача интересовање младих за све што има везе са војском.

Његова војна пензија износила је око 360 долара, а његова плата није могла да буде много виша од тога.

Са његовим приходима он би имао проблема да отплати повећу суму коју је дуговао руској држави и претпоставља се да је у време смрти Боташев радио за приватну војну компанију.

Руске власти негирају да такве приватне компаније имају било какве везе са државом.

Погледајте видео: Руски војници снимљени како убијају украјинске цивиле

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]