Хрватска, Украјина, Русија: Да ли је мистериозна летелица у Загребу била наоружана - шта до сада знамо

Чак шест тона тешка и 13 метара дугачка, совјетска беспилотна летелица војног типа пала је у 11. марта увече у ширем центру Загреба, у парку Јарун.

После опсежне операције летелица је четири дана касније извучена из великог кратера који је при паду настао.

У њој су пронађени остаци авио-бомбе, саопштио је хрватски министар одбране Марио Баножић, што показује да није била извиђачка.

Нико није повређен, иако је пала близу студентског дома.

„Није то била експлозија, већ више гласан прасак. Невероватна је срећа да нико није страдао", каже Невен Барковић из Загреба за ББЦ на српском.

Иако се зна да летелицу типа ТУ 141 користи и даље украјинска војска, званичници у Кијеву негирају одговорност за овај инцидент, преноси ББЦ.

Премијер Хрватске Андреј Пленковић изјавио је 18. марта да је беспилотна летелица била наоружана и да је дошло до експолозије, највероватније авиобомбе која се експлодирала у тлу.

„Пронађени су упаљач, гелери и недвосмислено је утврђено да је, иначе, беспилотна летелица која је намењена за извиђње, била прилагођена да на себи носи оружје", рекао је Пленковић.

Он је додао да је потребно да се утврди да је ли дрон совјетске производње до Загреба „дошао грешком, саботажом или намером".

Генерални секретара НАТО Јенс Столтенберг изјавио је три дана раније да је, према њиховим информацијама, беспилотна летелица била ненаоружана и да се срушила пошто је остала без горива.

Шта је показала истрага?

Подручје око кратера је обезбеђено, а студенти су евакуисани.

„Пронађени су трагови експлозива и трагови да ово није била извидничка летелица. Нашли смо делове авио-бомбе.

„Након анализе ћемо моћи рећи која је сврха. Бомба се користила на авионима", изјавио је Баножић.

Рекао је да је истрага ушла у завршну фазу, преноси Индекс.хр.

Иако је црна кутија оштећена, преко ње би требало да утврде куда је тачно летела, али и даље остаје „питање са чије стране је стигла, да ли руске или украјинске".

Летелица је стигла из мађарског ваздушног простора и вероватно је пала јер је остала без горива.

„Објекат је летео изнад Мађарске више од 40 минута, летео је у Хрватској мање од седам минута и срушио се на подручју Јаруна", рекао је председник Хрватске Зоран Милановић.

„Како је могуће да несофистицирана летелица проведе више од сат времена изнад чланице НАТО, а да то нико не примети?", рекао је он.

Догађај је описао као „озбиљан инцидент", али је позвао грађане да „буду мирни".

„Овакве се ствари у ратном сукобу могу догодити", додао је он, алудирајући на руску инвазију Украјине.

Дрон је летелица без пилота, којом се управља на даљину, а све је чешћи део војног арсенала многих земаља - користи се и у борбама, али и за прикупљање информација.

Хрватски премијер Андреј Пленковић рекао је да „у овом тренутку не знамо тачно је ли била у поседу руске или украјинске војске."

Маркијан Лубкјивски, саветник украјинског министар обране, за хрватски портал Јутарњи изјавио је да летелица, која је пала у Загребу, „није украјинска".

„Интегрисана ваздушна и противракетна одбрана НАТО-а пратила је путању лета објекта који се потом срушио у Загребу", рекли су из НАТО-а за Вечерњи лист.

Из амбасаде Русије у Хрватској су за Индекс рекли да су о обореном дрону сазнали из хрватских медија и да је направа произведена на територији Украјине.

„Руске снаге немају у наоружању такве дронове од 1991, односно од распада Совјетског Савеза".

Челници Европске уније још нису званично реаговали.

Шта знамо о летелици

Велики дрон типа Тупољев 141 тежак је шест тона, што је тежина просечног борбеног авиона.

Летелица се кретала брзином од 700 километара на час, на висини од 1.300 метара, кажу из хрватске владе.

Полицијска управа Загреба примила је више дојава људи да су на Јаруну осетили детонацију.

На месту пада летелице пронађена су и два падобрана, кажу из полиције.

Оштећено је неколико паркираних возила, а на терену су специјализовани полицијски тимови.

'Летелица од шест тона пала на град од скоро милион људи'

„Зашто се то догодило, да ли је грешка, изгубљена контрола, у овом тренутку не можемо са сигурношћу рећи, али знамо да је неколико минута прелетео Хрватску и срушио се у Загребу", каже хрватски премијер Пленковић.

Додаје да је добро што нема повређених и што летелица није пала на стамбене објекте, наводећи да надлежне службе истражују случај.

„Контактирали смо и украјинску страну да видимо да ли имају информације како је та летелица дошла до Загреба", рекао је он.

„Сви ће се потрудити да се што пре утврде разлози доласка и рушења летелице."

Председник Хрватске Зоран Милановић рекао да, иако знају какав је објекат улетео, нису добили никакав извештај о томе.

„Процењујемо да то није уперено против Хрватске, то је први и други утисак", рекао је Милановић.

Потребно је размотрити „како је летелица тешка шест тона пала у шири центар града од скоро милион људи", каже Милановић.

„Морамо утврдити како је до овог дошло и зашто ова летелица величине авиона није срушена".

Додао је да су у истрагу укључене војне службе.

Како су реаговали Загрепчани: „Људи нису у паници, али страх постоји"

„Није то била експлозија, већ више гласан прасак" - овако Невен Барковић, уредник вести портала Индекс из Хрватске описује за ББЦ тренутак када је у четвртак увече пао дрон у велики загребачки парк.

„Невероватна је срећа да нико није страдао, јер се испоставило да то није дрон какви данас постоје", каже Барковић.

„Пала је велика летелица, која је величине борбеног авиона мига."

Људи су, каже он, одмах почели да објављују снимке на друштвене мреже.

„Направљен је приличан кратер, а виђена су и два падобрана", додаје он.

Треба знати, додаје уредник Индекса, да то нису падобрани за људе, већ мањи падобрани.

„И даље није јасно која је њихова сврха", каже Барковић.

Каже и да „не би рекао да је у Хрватској завладала паника, али је страха сигурно било".

,„Ионако смо сви на рубу живаца због руске инвазије Украјине", додаје.

„Испоставило се да рат уопште није толико далеко. Између Хрватске и Украјине је само Мађарска."

Хрватска ваздухоловна служба (ХКЗП) саопштила је да дрон, који се срушио у Загребу, није имао одређени систем - транспондер, па га зато нису детектовали секундарним радарима за праћење летелице.

„Како би се осигурала контрола ваздушног простора, постоји обавеза коришћења активног система детекције (транспондера) за све летелице које улазе у хрватски ваздушни простор", рекли су из ове службе.

Бивша премијерка Хрватске Јадранка Косор прокоментарисала је на Твитеру изјаве државног врха о паду авиона у Загребу.

„После конференције за новинаре оних који би требало да нас чувају осећамо се веома несигурно, узнемирено и јадно", написала је Косор.

Хрватски војни пилот Иван Селак рекао је да пад летелице у Хрватској „благо речено, показује несавршеност НАТО контроле заштите ваздушног простора, а ако говоримо реално, онда је то нечија неспособност".

„Води се рат на источним границама НАТО-а, а летелица величине ловачког авиона и отприлике такве брзине им пролети кроз њихов ваздушни простор, и то у дужини од готово од 1.000 километара", рекао је он за хрватске медије.

Јосип Штимац, бивши заповедник Хрватског ратног ваздухопловства (ХРЗ) рекао је за Индекс да „у ХРЗ постоји оперативно дежурство" и да ако је летелица примећена на граници, „дежурни двојац који је интегрисан у НАТО би требало да пресретне тако нешто".

Шта кажу из Украјине

Маркијан Лубкјивски, саветник украјинског министра обране, рекао је да летелица која је пала у Хрватској није украјинска и замолио је „хрватске партнере да спроведу истрагу како би се открило коме летелица припада и како је могла да падне у Загребу".

„Очекује се службено саопштење украјинског министарства спољних послова у сарадњи с главним штабом украјинске војске", додао је он.

Шта каже НАТО, а шта ЕУ

Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг изјавио је да досадашње индиције показују да беспилотна летелица која се срушила у Загребу није била наоружана и да се није радило о оружаном нападу.

„Према сазнањима која имамо, није реч о намерном нападу, али и овакви случајеви су опасни па смо повећали надзор", рекао је Столтенберг.

Додао је да истрага још траје, али да индикације које тренутно имају не иду у прилог томе да је дрон носио авиобомбу или експлозив, него да је био извиђачке природе, а како је додао, летелица се срушила када је остала без горива.

Столтенгерг је заклучио да ће НАТО „реаговати ако то буде потребно".

За сада још нема коментара из Европске уније.

Премијер Хрватске Пленковић рекао је да је у петак, 12. марта, на почетку другог дана самита Европске уније у Француској известио челнике држава чланица о паду беспилотне летелице у Загребу.

Румунско министарство обране објавило је да је њихова „контрола лета ухватила у четвртак сигнал летелице, највероватније дрона, који је прешао национални ваздушни простор за врло кратко време, за мање од три минута".

„Летелица је ушла у румунски ваздушни простор око 23:23, долазећи из Украјине, а напустила национални ваздушни простор око 23:26 у смеру Мађарске", саопштили су из Министарства одбране Румуније.

Недовољно времена, „велика брзина и мала висина, као и тадашњи теренски и временски услови, нису омогућили коришћење других процедуралних средстава за даљу идентификацију", речено је у Букурешту.

Погледајте видео - зашто у Украјини нема зоне забране летења:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]