Филм и Холивуд: Да ли је „План 9 из свемира" најгори филм свих времена

У књизи Педесет најгорих филмова свих времена, објављеној 1978. године, обрађени су и такви злочини против филма као што су Долина лутака или Робот монструм (такође и Предсказање, што делује претерано), али њени аутори, Хари Медвед и Ренди Драјфус, знали су да на тој гомили из које су стигли поменути филмови има још смећа.

На задњим корицама књиге они су ставили и поруку којом су читаоци били позвани да дају предлоге и да их пошаљу.

Један наслов је био исписан на више од 400 приспелих предлога: План 9 из свемира.

Сценариста, редитељ и продуцент филма је био Едвард Д. Вуд Јуниор, познат и као Ед Вуд.

Био је то јефтини научно-фантастични/хорор хибрид о ванземаљцима који надлећу Америку у летећим тањирима и оживљавају лешеве на гробљу једног малог града.

После премијере у Лос Анђелесу 1957. године, филм није лако могао да се пронађе у биоскопима.

Али када је једном приликом био приказан касно увече на телевизији, 1961. године, бесани гледаоци су уочили да се не ради о обичном Б, Ц, Д или Е филму.

Аутори књиге су истражили овај случај и сложили се око његове оцене.

Kада су Медвед и његов брат објавили наставак књиге 1980, Награда Златна ћурка, План 9 је избио директно на прво место.

Било је објављено како је то најгори филм свих времена.

Овакво признање није било заборављено.

Међу филмофилима који воле да гледају и лоше филмове, баш као и добре, План 9 из свемира је постао познат као филм који мора да се гледа, и то више пута, и који мора да се препоручи и пријатељима (или непријатељима).

Завије Мандик, један од уредника магазина Калт Филм Ридер, каже да он „остаје главни образац по којем ће се одређивати култни статус".

Фанови су писали незваничне наставке и припремали позоришне представе.

Џери и његови пријатељи га гледају у једној епизоди Сајнфелда из 1991. године.

А онда као климакс стиже и Биографија Еда Вуда из 1994, Тима Бартона.

„То је то", ликовао је Вуд (Џони Деп) на премијери филма.

„Ово је дело по којем ће ме памтити".

Без обзира на то да ли је Ед Вуд заиста изјавио тако нешто, План 9 из свемира је дефинитивно постао филм по којем ће он бити упамћен.

Више од 60 година од премијере и више од 40 од када га је листа у књизи Награда Златна ћурка вратила из анонимности, овај филм је и даље симбол филмске грозоте.

Управо је то разлог због којег га толики број људи воли.

Али по чему се то овај филм разликује од осталих целулоидних катастрофа?

„Није лако означити есенцију онога што један филм чини лошим и досадним, док други проглашавамо лошим, али забавним", каже Џејми Секстон, један од уредника књиге Раутлиџев водич кроз култне филмове за ББЦ Културу.

„Али 'лоши, а забавни' филмови као да на заиста спектакуларан начин успевају да промаше многе филмске конвенције.

Тај процеп између амбиције и остварења је у ствари толико урнебесан".

План 9 из свемира није само једноставно лош филм, он је и упутство о томе шта не сме да се ради када се снима филм.

Већи део филма се састоји од дугачких, намештених сцена у којима има много приче и у којем се дијалози или понављају или су ненамерно уренебесно смешни.

На пример: „Једно је сигурно - инспектор Kлеј је мртав. Убијен. А неко је за то одговоран".

Делује као да је буџет за сценографију износио 8 и по долара, али да су и они погрешно утрошени.

Већ су и као обланда танки гробови од картона и аматерски сачињене позоришне кулисе довољно јадне, али зашто ванземаљци имају лепе дрвене столове на свом свемирском броду?

Зашто њихов предводник носи капутић са симболима секире, мача и штита на њему, као неки стражар у филму о Робину Худу?

Глума иде даље и од пародије.

Узмимо, на пример, Тора Џонсона, шведског рвача који игра америчког полицијског инспектора без обзира на озбиљне проблеме које има са енглеским језиком:

„Узећу један од батерију из патролног возила". Срећом, ово је једна од његових ретких реплика у филму.

Најшокантнији аспект филма је вероватно Вудово тотално занемаривање континуитета.

Он баш воли да прави резове између његових јефтиних кадрова и сцена града и војске извучених из професионалних филмских база, без обзира што се они никако не уклапају.

Али чак и у оквиру његових сцена, такође се ништа не уклапа.

План 9 из свемира почиње са натписом „Kрисвел предвиђа", након чега се Чудесни Kрисвел, ТВ маг са лептир машном, обраћа публици:

„Сви смо ми заинтересовани за будућност", рецитује он, „јер је то место на којем ћемо ви и ја провести остатак наших живота".

Звучи разумно, зар не?

Али потом Kрисвел успева да нас одува следећом бесмислицом:

„И запамтите, пријатељи моји, овакви призори из будућности ће у будућности утицати на вас".

Међутим, ни то није најгоре од свега. Kрисвел разметљиво закључује свој увод:

„Доносимо вам комплетну причу о оном што се дешавало тог кобног дана".

Дакле…прича се не дешава у будућности? Смештена је у прошлост?

Шта онда значи сва она прича о будућности?

И све тако.

Неколико минута после Kрисвелове уводне речи, он наставља да мумла о „сумраку", само да би онда пилот авиона објавио да се ради о „јутарњем периоду".

Затим исти тај пилот угледа расклиматан летећи тањир који је, како се може и очекивати, у облику чинела.

Нешто касније, он објашњава својој супрузи: „Имао је облик џиновске цигаре".

Најозлоглашенија неконзистентност је она која се одвија у неколико кратких, немих сцена када се појављује један од живих мртваца којег игра Бела Лугоши, легенда из хорор филмова о Дракули.

У другим сценама које следе, истог мртваца игра неко ко је много виши и ћелавији од Лугошија - ради се о киропрактору Вудове жене који својим плаштом крије лице у нади да гледаоци неће приметити разлику.

Зашто?

Зато што је Вуд снимио неке кратке сцене са Лугошијем мало пре његове смрти 1956, али је одлучио да цео филм изгради баш на тим сценама.

Све нас то доводи до другог разлога због којег је План 9 толико вољен филм.

Kолико год да је збуњујућа ова папазјанија на платну, догађаји који су се одвијали иза сцене су били скоро пођеднако фасцинантни.

Сам Вуд је био ветеран из Другог светског рата који је волео да носи женску одећу, а нарочито вунене ангора џемпере.

То је био и заплет његовог следећег филма, Глен или Гленда.

Пошто није успео да наговори ниједан велики студио да га упосли, он је окупио тим аутсајдера који је пристао да ради за ситниш.

„Његови филмови су били производ герилске продукције финансиране ван система холивудске мејнстрим машине", каже Мендик, „што је било нарочито драго љубитељима култних филмова".

Један од његових одметничких сарадника је био Лугоши, некадашња мађарско-америчка филмска звезда.

Он је већ педесетих година био потрошен и поражен, депресиван и навучен на метадон и морфијум.

Чак и после смрти, његово учешће је помогло да филм ипак осигура финансије, али оскудан буџет је дошао од баптистичке цркве под условом да сви глумци и учесници у филму морају да буду крштени.

Митологизација виђена у Бартоновом Еду Вуду говори нам да то није био никакав аљкави и брзоплети филм, већ заиста ексцентричан производ љубави.

Сходно томе, каже Секстон, имамо слику „романтичне привлачности" аутора/редитеља/продуцента који је „стекао статус неке врсте анти-аутора".

План 9 из свемира је можда представљао неуспех, али је то био херојски неуспех.

Искупљујући тренуци

А ево и трећег кључа који открива сав шарм филма: он није био неуспешан у сваком погледу.

Али немојте да ме погрешно схватите - План 9 из свемира је ужасан филм.

Грозан. Одвратан.

Али он има и неке полупристојне делове и тешко да би и без њих стекао овакав култни статус.

За почетак, ту је назив филма.

Kажу да је оригинални, промењени наслов био Пљачкаши гробова из свемира и ако је то био један од услова баптистичке цркве, онда је то била добра услуга за овај филм.

Сам концепт по којем су ванземаљци ту да би мртве Земљане дизали из гробова, такође је обећавао.

А и неке сцене су упечатљиве, чак и легендарне: толико да су завршиле на плакатима или оживеле у костимима који се користе за Ноћ вештица.

Тако је, рецимо, узани струк Маиле 'Вампире' Нурми постао архетипски готски симбол много пре него што су Мортиша Адамс или Елвира постале то стиснуте у грациозне црне хаљине.

Такође, ако је гломазни Џонсон можда и био катастрофа од полицајца, он је ипак био сјајан као гротескни зомби.

Све су ово фактори који су филм ипак учинили гледљивим.

Постоје стручњаци који иду чак и даље.

Ернест Матијс, коаутор Водича кроз 100 култних филмова Британског института за филм, тврди да План 9 из свемира „преиспитује укус који смо изградили".

Родни Хил у магазину СФ Дабл Фичерс верује да је ово „кемп и култно ремек-дело" са „минималистичком авангардном естетиком".

Он за ББЦ Културу појашњава да филм „категорички одбацује све конвенције логичног, веродостојног и јединственог које карактеришу класични холивудски период у корист опуштеније, кривудавије структуре.

„Ту су и намерно занемаривање правила континуитета, па чак и модернистичка или чак и брехтовска самосвесност сопствене површности".

Нисам сигуран да сам убеђен у то, али можда, можда након свега План 9 из свемира ипак није најгори филм у историји.

„Мој кандидат за ту титулу је филм Соба Томија Висоа", каже Матијс, док је Секстонов избор Manos: The Hand of Fate из 1966.

„У поређењу са редитељем овог филма", каже он, „Ед Вуд представља врло компетентног аутора".

Погледајте видео о филму о Битлсима

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]