Фејсбук, Инстаграм и Воцап: Пад је „златна прилика“ да се преиспита зависност од друштвених мрежа

    • Аутор, Витор Тавареш
    • Функција, ББЦ Њуз Бразил
  • Време читања: 3 мин

У понедељак су Фејсбук, Инстаграм и Воцап пали широм света и остали недоступни око шест сати.

Али тих свега неколико сати претворили су се у читаву вечност и патњу за неке.

„Добила сам напад анксзиозности.

„Не могу да радим ништа друго сем да чекам да се врати", написала је ова млада жена на Твитеру.

А било је и практичних проблема како се повезати са сродним душама.

„Не могу да поделим сјајне садржаје са својим Месинџер групама за Фантази лигу, а то код мене изазива озбиљну анксиозност;", написао је овај љубитељ фудбала.

За оне који су се тако осећали, можда је крајње време да преиспитају однос према друштвеним мрежама, предлаже професорка Лилијана Карваљо.

Она је координаторка студија дигиталног маркетинга при бразилском институту за истраживања Фондација Жетулио Варгас (ФГВ).

Карваљо проучава односе између неурохемијских супстанци и нашег присуства на друштвеним мрежама.

„Ово је златна прилика за промену", каже ова стручњакиња.

„Баш као што људи доносе одлуку да вежбају или престану да пуше након што осете да се задишу кад се пењу уз степенице, ако сте приметили анксиозност током овог квара, време је да увидите све негативне последице ове зависности по вас."

Објашњава да друштвене мреже код корисника изазивају „антиципацију задовољства" - што ће рећи, очекивање да ће се десити нешто добро.

А то је такође вид зависности.

„Ми то поредимо за казином. Кад се коцкамо, то очекивање кад не знате да ли ћете добити или изгубити доноси тренутни осећај задовољства.

Друштвене мреже функционишу на тај начин, зато што добијамо лајкове, нотификације, пажњу. А то утиче на мозак - допаминергијски систем, систем задовољства."

Допамин је неуротрансмитер.

Његова активност повезана је са мотивацијом са којом морамо да радимо ствари.

Може да је покрене низ спољних стимуланса, од звука до нотификације.

Друго поређење које прави професорка Карваљо јесте са дресираним псом: кад му кажемо „седи", он је већ условљен и срећан - не зато што мора да седи, већ зато што зна да следи награда.

Ради се о истом емотивном систему антиципације кад поставимо видео снимак.

Ишчекујемо лајкове и коментаре.

Али шта је решење?

Ако сте били узнемирени нестанком Инстаграма, Воцапа и Фејсбука, професорка Карваљо предлаже да је крајње време да се „раздресирате".

„Неки људи су можда заиста зависни, нарочито на пандемију. У зависности од вашег степена коришћења, то би могао да буде ваш једини прозор који гледа напоље.

Особа закључана скоро две године, којој је то једино место за социјализацију, стварно почиње да паничи, мислећи: 'Остаћу сама'."

И сама истраживачица каже да користи апликације које ограничавају њено време на друштвеним мрежама, пошто је себе проценила као „зависну" током пандемије.

Постоје бесплатне и плаћене опције, у којима корисник одређује колико времена жели да проведе дневно на платформама.

Апликација блокира нотификације и спречава приступ ако је тај период прекорачен.

„Ако имате проблема са дијабетесом, не смете да једете шећер. Да не бисте упадали у искушење, одузмите себи ту могућност.

„Не купујте производ, зато што је веома тешко контролисати самог себе."

Према професорки Карваљо, ако испарцелишете употребу друштвених мрежа, од тога можете да имате само користи и може да вам помогне да поправите своје ментално стање.

Дакле, Фејсбуков бурни дан могао је да буде и грубо буђење које је зависнима од друштвених мрежа било преко потребно.

Погледајте видео о тинејџерки која жели да постане популарна на интернету

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]