Избори у Немачкој и политика: Седам ствари које смо сазнали

Знамо главни закључак ових немачких избора - социјалдемократе левог центра (СПД) биће највећа странка, а за петама су им хришћанске демократе десног центра (ЦДУ/ЦСУ).

Зелени и либерални ФДП забележили су раст броја гласова, док су крајња десница и крајња левица пали у односу на прошле изборе.

Али мимо тога, постоји велики број мањих прича.

Ево неких закључака са маргина које је ББЦ приметио.

1. Генерацијска подела

Традиционалне странке левог и десног центра укупно гледано избиле су у вођство, али ако погледате податке у вези са годиштем гласача, приметићете занимљиви тренд.

Гласачи млађи од 30 година преферирали су Зелене на левици (22 одсто) и либертаријански ФДП на десници (20 одсто), према анкетама о излазности које је урадио Форшунгсгрупе Вален.

За разлику од њих, старији од 60 година гласали су за леви центар (35 одсто) и десни центар (34 одсто).

Само девет одсто њих гласало је за Зелене, а осам одсто за ФДП.

Али зато што је већина гласачког тела у Немачкој старија, велике странке левице и деснице избиле су на чело.

2. Крпар, кројач, солдат... губитник?

Бивши шеф обавештајне службе који је постао десничарски контроверзни политичар није успео у покушају да уђе у парламент.

Ханс-Георг Масен кандидовао се испред хришћанских демократа (ЦДУ), али на екстремно десном делу странке.

До 2018. године он је водио домаћу обавештајну службу, али је био приморан да да оставку кад је изразио сумње у ултрадесничарско насиље у Кемницу.

На овим изборима он је био кандидат у Тирингији, једној од држава у источној Немачкој у којима је ултрадесничарска Алтернатива за Немачку (АфД) посебно јака.

Масен се залагао за то да се хришћанске демократе помере још више удесно, удаљујући се од центристичке политике одлазеће канцеларке Ангеле Меркел - посебно по питању миграната.

Али није придобио бираче - завршио је на трећем месту у његовој изборној јединици, иза Социјалдемократа и АфД-а.

Погледајте видео: Избори као поптрага за идеалним партнером

3. Шлезвиг-холштајнско питање

Студенти историје 19. века би могли да се сете - кроз измаглицу - Шлезвиг-холштајнског питања*.

То је у међувремену постао израз за немогуће компликовану дипломатску дилему.

Сада се Шлезвиг, макар, вратио у игру на немачким изборима.

Странка која представља данску и фризијску мањину у Немачкој успела је да уђе у парламент први пут после седамдесетак година.

ССВ (њено немачко име значи „Уједињени гласачи јужног Шлезвига") имаће једно посланичко место.

Странка је освојила 0,1 одсто гласова, али је изузета од уобичајеног цензуса од пет одсто за Бундестаг зато што представља националну мањину.

* Лорд Палмерстон је изјавио: „Само троје људи га разумеју: краљичин супруг, који је мртав; један немачки професор, који је полудео; и ја, који сам га заборавио."

Тако ћете се и ви осећати кад прочитате потенцијалан број коалиција које би могле да владају Немачком.

4. Дилема око експропријације

У исто време кад и федерални избори, у Берлину се одржавао референдум о експропријацији да би се дошло до већег броја социјалних станова.

Око 56 одсто људи гласало је за одузимање имовине великим поседницима (више од 3.000 стамбених јединица) и њен прелазак у јавно власништво, док је 39 одсто гласача било против тога.

Скок цена станарине је горуће питање у Берлину: један онлајн портал за некретнине израчунао је да је цена станарине у последњих пет година у овом граду скочила за 42 одсто.

Новоизабрана градоначелница Франциска Гифи изјавила је да је она против експропријације, али да резултати референдума морају да се поштују.

5. Плагијати и политика

Оптужбе за плагијат умањиле су шансе кандидаткиње Зелених Аналене Бербок да постане канцеларка.

Али једна друга политичарка која је такође била оптужена за плагијат остварила је изненађујућу победу.

Франциска Гифи, из редова социјалдемократа, доживела је да јој докторат буде повучен зато што је утврђено да је плагирала део докторске тезе.

Она је, међутим, упркос томе постала новоизабрана градоначелница Берлина - прва жена у историји која ће управљати главним градом Немачке.

Њена странка је поразила Зелене, под вођством Бетине Јараш, са 21,4 напрема 18,9 одсто гласова.

6. Хоће ли бити довољно посланичких места - буквално - у Бундестагу?

Са 735 посланичких места, изгледа да ће овај немачки парламент бити највећи свих времена.

Али због немачког изборног система, нико - чак ни изборна комисија - не зна колико ће он тачно износити.

Кандидат који је освојио прво место у свакој изборној јединици добија једно место: има их 299.

Још 299 места резервисано је за изборне листе у 16 федералних држава, илити Бундесландеру.

Гласачи рангирају кандидате према властитим приоритетима.

Али то је само 598, одакле онда долази још 137 места?

Ту на сцену ступају гласови другоизабраних, засновани на броју становника у свакој држави и томе колико гласова иде другопласираној странци у свакој од њих.

Збуњени сте?

И треба да будете.

Странке морају да пређу праг од 5 одсто гласова или да освоје три изборне јединице да би ушле у парламент.

На тај начин је партија Левице, за длаку успела да уђе у Бундестаг.

Њен проценат гласова опао је скоро за половину од последњих избора, одржаних 2017. године, са 9,2 на 4,9 одсто гласова.

Међутим, три изборне јединице које је освојила, у Берлину и Лајпцигу, спасле су је политичког заборава на федералном нивоу.

7. Црвена плима на истоку и Лашетов пораз код куће

Као знак колико су добро прошле социјалдемократе довољно је да вам кажемо да су освојиле чак и стару изборну јединицу Ангеле Меркел.

Она је држала посланичко место у Мекленгбургу-Западној Померанији од 1990. и првих федералних избора после уједињења Немачке.

А симболични пораз доживео је и њен наследник као кандидат десног центра за канцелара Армин Лашет.

После предизборне кампање препуне гафова, није успео да освоји посланичко место у држави Северна Рајна-Вестфалија у којој је рођен.

То не значи да није успео да уђе у парламент - наћи ће се у Бундестагу преко изборне листе - али то само показује колико је дубоко неповерења гласача у њега.

И за крај - зашто су избори одржани исти дан кад и Берлински маратон?

Исто се десило и 2017. године.

Жао нам је, али на то не умемо да вам одговоримо.

Ваше одговоре шаљите на поштанским дописницама, bitte.

Погледајте видео: По чему ће Немци памтити Ангелу Меркел?

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]