Америка, Кина и политика: Први разговор Бајдена и Сија Ђинпинга после седам месеци - „да ривалство не оде у сукоб"

Кинески председник Си Ђинпинг и његов амерички колега Џо Бајден први пут су разговарали телефоном у последњих седам месеци.

У саопштењу Беле куће наводи се да су државници разговарали „о одговорности обе земље да обезбеде да ривалство не пређе у сукоб".

Ово је тек други разговор њих двојице откако је Бајден у јануару ове године преузео дужност председника САД.

Односи САД и Кине су напети, са сукобима око питања попут трговине, шпијунаже и пандемије корона вируса.

„Председник Бајден је подвукао трајно опредељење САД за мир, стабилност и просперитет у Индо-Пацифику и свуда свету.

„Двојица лидера разговарали су о одговорности обе стране за обезбеђивање да конкуренција која постоји између две државе, не пређе у сукоб", наводи се у саопштењу.

Кинеска државна телевизија ЦЦТВ навела је је да је телефонски разговор био „искрен [и] свеобухватан", додајући да је обухватио „опсежну стратешку комуникацију и... питања од заједничког интереса".

„Да ли Кина и САД могу правилно да реше своје односе ... кључно је за будућност и судбину света", рекао је Си, према извештају ЦЦТВ.

овремени састанци на високом нивоу од првог телефонског разговора Сија и Бајдена у фебруару донели су слаб напредак у низу питања, од климатских промена, до људских права и транспарентности истраге над пореклом корона вируса.

Од тада две државе су готово непрестано размењивале оптужбе, уз међусобно санкционисање званичника и критике да друга страна не испуњава своје међународне обавезе.

Високи званичник Беле куће рекао је да је до разговора дошло на иницијативу Бајдена, који је био „разочаран" неспремношћу кинеских званичника нижег нивоа да воде значајне разговоре са његовом администрацијом.

Људска права, трговина, Авганистан

Много је области у којима се два гиганта сукобљавају - људска права и демократија су главна тачка спора.

Америка оптужује Кину за геноцид над ујгурским становништвом у провинцији Синјанг.

Вашингтон каже да Пекинг гази демократска права у Хонгконгу недавно уведеним законом о безбедности за који критичари кажу да се користи како би се угушило опозиционо мишљење и активизам.

У међувремену, Кина је више пута поручивала Сједињеним Државама да престану да се мешају у оно што Пекинг сматра својим унутрашњим пословима и оптужује Вашингтон за „блаћење" владајуће Комунистичке партије.

Споре се и око трговине.

Обе земље су у трговинској борби која је почела 2018. године за време тадашњег председника Доналда Трампа.

САД су увеле царине на више од 360 милијарди долара кинеске робе, а Кина је узвратила царинама на више од 110 милијарди долара америчких производа.

Бајден није одступио од јаких порука свог претходника у вези са трговинским изазовима, што је наљутило Кину.

Затим, ту је и питање Јужног кинеског мора.

Последњих година постао је жариште између Кине и других нација у региону које претендују на суверенитет над два, углавном ненасељена, острвска ланца, Параселс и Спратлис.

Кина полаже право на већи део мора, али се са тим не слажу суседне земље и САД.

Постоје и напетости око Авганистана.

Кина је више пута критиковала САД због повлачења из Авганистана.

Раније ове недеље, портпарол кинеског министарства спољних послова Ванг Венбин поново је напао САД, рекавши да су њихове трупе „оставиле хаос".

Он је такође оптужио САД да су нанеле „озбиљну штету авганистанском народу".

Можда ће вас занимати видео: Сто година Комунистичке партије Кине

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]