Авганистан и жене: Упознајте Сањарке - младе научнице које су морале да оду због талибана

На „авганистанске сањарке" се некада гледало као на светионик наде за жене у њиховој земљи.

Оне су група од око двадесетак тинејџерки између 13 и 18 година које су образовале први женски тим за роботику у земљи у којој развој науке никада није био општи приоритет (а још мање за жене).

Међутим, брз повратак талибана на власт 15. августа довео је у опасност сва њихова достигнућа.

Група је у великој мери ограничила права жена на рад и учење последњи пут када су били у влади деведесетих.

Од тада су хиљаде људи попут „авганистанских сањарки" донеле тешку одлуку да напусте земљу и потраже уточиште у иностранству, плашећи се талибанске репресије и одмазде.

Тако су, после преласка шест земаља и проласка кроз море бирократије, пет младих жена које су првобитно основале тим за роботику (Фатма Кадеријан, Лида Азизи, Кавсар Рошан, Мариам Рошан и Сахар Салехи) добиле привремени азил у Мексику прошлог уторка.

„Свет са родном равноправношћу"

Девојке су биле део велике групе авганистанских избеглица које ће наредних дана стићи у Мексико и друге латиноамеричке земље.

„Оне су део тима за роботику у Авганистану и залажу се за сан: свет са родном равноправношћу. Добро дошли", написао је мексички министар иностраних послова Марсело Ебрард на Твитеру.

Према наводима мексичке владе, девојчице су добиле хуманитарну визу, која ће им омогућити да остану у земљи најмање шест месеци, са могућношћу продужења.

Такође ће добити бесплатан смештај и храну захваљујући подршци различитих организација.

Хвалећи иницијативу, групе за људска права критиковале су владу због тога што је топла добродошлица авганистанским девојкама у супротности са третманом који се пружа мигрантима на мексичко-америчкој граници.

Мигранти се често враћају у земље порекла, а многи пријављују да су жртве злостављања, неправде и насиља.

Ко су ове девојке?

„Авганистанке сањарке" саставио је пре четири године Роја Махбуб, технолошки предузетник који води Дигитални грађански фонд.

То је невладина организација са седиштем у САД која помаже девојчицама и женама у земљама у развоју да стекну приступ технологији и нуди лекције из предмета као што су наука, инжењеринг, математика и роботика.

У Авганистану, пројекат је био усредсређен на Херат, у западном Авганистану, ради промовисања науке и оснаживања авганистанских девојака у земљи у којој је улога жена била ограничена на дом током претходног мандата талибана на власти (1996-2001).

Убрзо после стварања групе, године 2017, тинејџерке су почеле да привлаче међународну пажњу када су освојиле Специјалну награду на Међународном првенству у роботици одржаном у Вашингтону.

Њихова награда била је изненађујућа не само зато што су тинејџерке дошле из земље у којој жене и девојке немају основна права, већ и зато што су морале да савладају многе препреке да би дошле до Сједињених Држава.

Након што су примљене на такмичење - први пут да је то успело некоме из Авганистана - путовале су више од 800 километара друмом од својих домова у Херату до америчке амбасаде у Кабулу.

Међутим, када су стигле тамо, одбијена им је виза.

Покушале су поново и поново су одбијене.

Путовање је омогућила само посебна интервенција тадашњег председника Доналда Трампа, иако издавање визе није био крај њихових авантура.

Непосредно пре пута у Вашингтон, авганистанска влада запленила је материјале које су планирале да употребе на такмичењу.

Када су девојке коначно успеле да стигну до Вашингтона, привукле су пажњу америчке штампе после свих препрека које су доживеле на путовању.

Борба против Ковида-19

После тога, тинејџерке су такође стекле популарност у Авганистану.

Када је прошле године почела пандемија Ковида-19, сазване су заједно са групом лекара, инжењера и академика како би покушали да пронађу решења за изазов.

Херат се борио са недостатком вештачких респиратора.

„Авганистанске сањарке" предложиле су пројекат изградње респиратора према дизајну инжењера Технолошког института у Масачусетсу (МИТ) и резервних делова за аутомобиле.

Пошто су од америчких стручњака добиле дозволу за употребу прототипа, засукле су рукаве.

Многе девојке су радиле док су постиле, јер је тада био месец рамазан, у коме муслимани који практикују веру не једу до заласка сунца.

Мере физичког дистанцирања такође су их приморале да раде индивидуално.

Неке су се чак среле само у време састављања комада на којима је свака радила - а неколико „сањарки" се разболело од Ковида-19.

Бекство

Како су „авганистанске сањарке" постале признате на међународном и домаћем плану, група се повећала, међу којима и многе девојке рођене после 2001, када су талибани свргнути у инвазији коју су предводиле САД после напада 11. септембра.

Повратком тврдокорне исламске групе на власт, девојке су се плашиле одмазде.

Након неколико неуспелих покушаја напуштања земље, девет чланица је успело да одлети у Катар уз помоћ Дигиталног грађанског фонда.

„Када смо чули да ће Кабул пасти, успели смо да ступимо у конакт (са катарским министарством спољних послова) и они су одмах почели да издају визе како би их извукли оданде", рекла је за ББЦ чланица одбора Дигиталног грађанског фонда Елизабета Шефер Браун.

Тамо су сазнале да је Мексико одобрио њихов захтев за азил.

„Нису нам спасили само животе, већ и снове, снове које покушавамо да остваримо", рекла је девојка на конференцији за новинаре по доласку у Мексико Сити.

„Наша прича неће имати тужан крај"

Објасниле су да, откако су талибани повратили власт, ситуација „више није у њихову корист".

„У овом режиму, ми, девојке, имамо потешкоћа... зато смо захвалне што смо овде."

„Сањарке" су такође рекле да би им према талибанском тумачењу исламског права било веома тешко да наставе да се посвећују науци.

„Наша прича неће имати тужан крај због талибана", рекла је девојка.

Према извештајима медија, девојке су већ добиле стипендије са неколико америчких универзитета.

Погледајте видео о Долини удовица у Авганистану

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]