Књижевност: Између свемира и високе политике - ко је био Херберт Џорџ Велс, отац научне фантастике

Песимизам духа, оптимизам воље - тако би се могао описати начин на који је свет посматрао отац научне фантастике, британски писац Херберт Џорџ Велс.

Велсова дела, настала у првој половини 20. века, доносе визију развоја човечанства и технологије - на њиховим страницама бесне технолошки ратови деценијама пре него што су се заиста и догодили, пролазе справе налик тенковима и севају зраци који подсећају на ласере.

Писац је имао песимистична очекивања од људи, па је стално упозоравао на опасност од злоупотребе технологије, поручујући да судбина човечанства зависи од тога хоће ли појединци снагом воље успети да зауздају егоистичне пориве.

Посебно су га занимале етика и улога човека у свету, а многи сматрају да су његова размишљања актуелна и данас.

„Ако успете да оставите по страни специфичности везане за његову епоху, заборавићете да су његове књиге настајале пре више од једног века", каже Горан Скробоња, писац и преводилац, за ББЦ на српском.

Мање је познато да се Велс, поред фантастичних светова, итекако интересовао за политичку реалност, о чему сведоче десетине филозофских радова у којима се бавио социјализмом, национализмом и ратовима.

О његовом утицају као политичког филозофа вероватно најбоље говори што је на почетку историјских тензија између Истока и Запада саветовао генералног секретара Комунистичке партије СССР Јосифа Стаљина и америчког председника Теодора Рузвелта.

Радио је и као ББЦ новинар - између 1930. и 1940. водио је радијске емисије из Лондона.

'Отац научне фантастике'

Многи сматрају да је Велс први говорио о идејама као што су путовање кроз време и паралелни светови, због чега се често назива оцем научне фантастике.

Уз Жила Верна и Мери Шели, на прелазу између 19. и 20. века био је један од покретача овог жанра.

Епитет који Велс носи је апсолутно оправдан, сматра Скробоња.

„Као викторијански џентлмен који је познавао многе великане свог времена, он је неспутано размишљао не само о будућности, већ и о могућој претњи од ванземаљских цивилизација и ономе што данас зовемо генетским инжењерингом и био-експериментима", каже.

Код Велса појављује и један мотив, који ће постати „омиљен међу писцима свих наступајућих генерација".

„У Невидљивом човеку пише о друштвеној улози усамљеног појединца, који је другачији од свих који га окружују", објашњава Скробоња.

У роману из 1897, главни јунак почиње да губи разум због тога што је невидљив, па покушава да људима у окружењу на разне начине стави до знања да је постоји.

Скробоња наводи да су Велсова дела и за њега била „важан степеник на путу према упознавању, а онда и писању научне фантастике".

Са Велсом се први пут срео када му је било „десетак година".

„Тада сам већ био страствени читалац пустоловне књижевности и научне фантастике, па сам прошао кроз опусе Жила Верна, Карла Маја, Емилија Салгарија и других писаца чије су се књиге могле наћи у школској библиотеци", присећа се.

Тамо је једног дана случајно открио збирку кратких прича Украдени бацил, која га је подстакла да прочита и друге књиге.

„Његова дела су ме на неки начин припремила за цунами савремене научне фантастике који ће запљуснути ондашњу Југославију", каже Скробоња.

Велсова дела имају култни статус, а међу најпознатијима су Рат светова, Невидљиви човек, Времеплов, Лик ствари које долазе и Острво др Мороа.

Да ли је Рат светова заиста изазвао масовну панику у Америци

Драматизација Рата светова, дела о инвазији ванземаљаца, емитована је на америчком радију за Ноћ вештица 1938. године и остала упамћена по наводном изазивању масовне панике.

Често се наводи да су многи амерички слушатељи помислили да Марсовци заиста долазе, па су кренули у бекство по околним брдима.

Међутим, није било баш тако, пише професор Џозеф Кембел са Америчког универзитета у Вашингтону за ББЦ.

„Паника и ужас који се често доводе у вези са Ратом светова нису имали ни приближно те размере у ноћи пре 82 године", пише Кембел.

„Сигурно су неки Американци били уплашени или узнемирени оним што су чули. Али већина слушалаца, ипак, није. Препознали су да је реч о паметној и забавној радио драми", додаје.

На идеју да се уради драматизација Рата светова дошао је Орсон Велс, редитељ и звезда тадашњег радијског Меркјури театра, једносатног програма који је емитован недељом увече на радију ЦБС.

Рођење научне фантастике: Како су се среле наука и машта

Велс је рођен 1866. године у енглеској грофовији Кент.

Одрастао је у сиромашној породици, а његов отац је држао бакалницу и играо крикет за новац, све док једног дана није сломио ногу.

Велс је имао само 14 година када су га родитељи услед тешких финансијских услова послали да учи занат прављења завеса, наводи се у енциклопедији Британика.

Међутим, коло среће се окренуло у његову корист и добио је прилику да студира.

Као осамнаестогодишњак, Велс је постао стипендиста Нормалне школе науке (Normal School of Science) на одсеку за биологију.

На овој престижној образовној институцији предавао му је Томас Хаксли, гласни подржавалац теорије еволуције познат по надимку Дарвинов булдог.

Велс је био посвећен биологији, о чему говори и чињеница да прво дело које је 1893. објавио није била фикција, него двотомни Уџбеник из биологије (Textbook of Biology).

Када су се наука и Велсова машта спојиле, родила се научна фантастика.

Његово прво књижевно дело била је новела Времепловиз1895. године, која му је донела популарност.

Стручњаци сматрају да је ово прво дело западне књижевности у којем се говори о путовању кроз време.

Стваралаштво су обележили и његови политички ставови - Велс је по опредељењу био социјалиста.

У Лондону се 1903. учланио у социјалистичку организацију Фабијан, чији је члан био још један светски познати британски књижевник, Џорџ Бернард Шо.

После свађе са Шоом, изашао је из организације, а о том искуству писао је у политичком роману Нови Макијавели, објављеном 1911.

Стаљин, Рузвелт и руска љубавница

Живот писца научне фантастике је двадесетих и тридесетих година прошлог века текао динамиком достојном крими-романа.

Велс је био пријатељ чувеног руског и совјетског књижевног ствараоца Максима Горког.

Горки је био режимски аутор, близак комунистима који су дошли на власт после Октобарске револуције.

Упознали су се 1906. године, када су обојица била у посети Сједињеним Државама.

Ово познанство Британцу је донело сусрете са комунистичким лидерима Владимиром Лењином и Јосифом Стаљином, али и руску љубавницу - секретарицу Горког, за коју се сумњало да шпијунира Совјете у корист Британаца.

На позив Горког, Велс је у Русију први пут отпутовао 1920. - само годину дана након смене монархије.

Као познати аутор и политички мислилац, дочекан је уз почасти и срео се са Лењином, а о тој посети објавио је збирку репортажа Русија у магли (1921).

Тада је упознао секретарицу Горког, Марију Игњатјевну Зекревску Бенкендорф-Будберг, коју су пријатељи звали једноставно Мура.

Пошто су Совјети крајем двадесетих посумњали да је Мура британска шпијунка, побегла је код Велса у Лондон, отприлике у време када је писцу умрла супруга.

Њихова љубавна веза потрајала је неколико година.

Велс је 1934. године још једном отишао на Исток, тада већ у Совјетски Савез, како би се срео са Стаљином.

Писац је претходно путовао у САД, где се састао са америчким председником Теодором Рузвелтом.

Записник са састанка са Стаљином наводи на помисао да је Велс у годинама које су претходиле Другом светском рату био нека врста дипломатског посредника између Вашингтона и Москве.

„Ви и господин Рузвелт имате различита полазишта, али зар не постоји повезаност у идејама Вашингтона и Москве", рекао је Велс Стаљину, стоји у записнику.

Велс истиче да обе државе имају исте проблеме - раде на изградњи новог државног апарата, боре се са економском кризом.

Стаљин одговара да су циљеви Америке и СССР „различити".

„Американци хоће да изађу из кризе на леђима приватног капитала, а ми желимо да изградимо потпуно нове економске темеље", каже он Велсу.

Одакле почети ако до сада нисте читали Велса

Онима који се до сада нису окушали са Велсовим делима Скробоња предлаже да почну са Ратом светова.

„То је дело о којем многи макар нешто знају - било о ујдурми Орсона Велса, филму са Томом Крузом или недавној ТВ серији из 2019. године", каже.

Он предлаже да прочитате и Времеплов, новелу која је Велса устоличила као писца.

Скробоња каже да се управо у овом делу налази једна од, за њега, „најдражих и најупечатљивијих сцена из Велсових дела".

То је „тренутак када протагониста Времеплова у будућности схвата стварну природу поделе на Морлоке и Елоје".

Морлоци су у роману приказани као длакава и незграпна створења која живе у мрачним тунелима где напорно раде.

Насупрот њима, Елоји су мали попут деце, станују у футуристичким зградама окружени зеленилом и немају много елана за рад.

Тако је Велс илустровао поделу на радничку класу и аристократе.

„Ни данас, после толико времена, тај тренутак ужаснуте спознаје о томе да ће човечанство бити подељено на кротке, култивисане и љупке становнике површине и грозне, канибалске житеље подземља који се првима периодично хране, не губи нимало од своје снаге", објашњава Скробоња.

„У том драматичном моменту врло лако може да се препозна и алегорија за незавидну будућност којој човечанство, чини се, заиста стреми", наводи.

А новајлије у Велсовом свету не морају да прихвате савете, додаје.

„Којом год да започнете, нећете погрешити", поручује Скробоња.

Шта доноси извештај Пентагона о НЛО

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]