Белорусија, Олимпијске игре и политика: Зашто се атлетичарка Кристина Тимановскаја плаши повратка у домовину

Тренери Кристине Тимановске закуцали су на врата њене собе у олимпијском селу у Токију и рекли јој да спакује ствари.

Била је толико изненађена да није стигла ни да им се супротстави.

Кроз неколико минута, белоруска атлетичарка је била на путу ка аеродрому, где јој је речено да мора да се укрца на лет за Белорусију.

У том тренутку је схватила да мора да побегне.

Раније тог дана, двадесетчетворогодишња спринтерка је пријављена за такмичења у трци штафета на 4x400 метара, иако је требало да наступи прво у трци на 200 метара.

Због тога се пожалила у објави на друштвеним мрежама.

Белоруски државни медији су је критиковали због тога, а једна телевизија објавила је да Тимановској „недостаје тимски дух".

Олимпијски комитет Белорусије саопштио је да је Тимановскаја „емотивно нестабилна".

„Прво што сам одлучила да урадим кад су ме одвели на аеродром било је да позовем полицију", рекла је Тимановскаја за ББЦ.

„Друга мисао ми је била да мој муж мора што пре да напусти земљу, пошто сам схватила да ће бити у опасности ако остане у Белорусији."

Белоруска атлетичарка није критиковала владу, већ надлежне спортске органе, али Тимановскаја се и даље плаши прогона у случају повратка кући.

Не без разлога.

Шта се дешава у Белорусији?

Белорусија је ауторитарна држава, а често је називају и „последњом диктатуром у Европи".

То је и једина држава у Европи у којој и даље постоји смртна казна.

Белорусија је бивша република Совјетског савеза, на истоку се граничи са Русијом, а на југу са Украјином.

На северу и западу, ова земља граничи се са Летонијом, Литванијом и Пољском, чланицама НАТО алијансе и Европске уније.

Председник Белорусије Александар Лукашенко на власти је већ 27 година.

Званично, избори се одржавају сваких пет година, али само политичке партије и групе лојалне влади имају дозволу за рад.

Свако кога државни органи виде као претњу, нађе се на мети прогона.

Кандидати и кандидаткиње које представљају претњу за председника Лукашенка, заврше у затвору или морају да напусте земљу.

У Белорусији не посоје чак ни независна истраживања јавног мњења.

Америка и ЕУ не признају резултате избора у Белорусији још од почетка 21. века.

Недавни протести и репресија

У августу прошле године, Светлана Тихановскаја, опозициона кандидаткиња на председничким изборима покушала је да победи Лукашенка.

По завршетку изборног процеса, избили су највећи протести откако је Белорусија стекла независност.

Према званичним подацима, Лукашенко је победио у првом кругу избора са више од 80 одсто освојених гласова.

Ове резултате опозиција није признала, а оспорили су их и западни посматрачи.

Према тврдњама представника опозиције, Лукашенко је наводно освојио 30 одсто гласова, а Тихановскаја 57.

Уследили су месеци масовних протеста, па чак и генералних штрајк.

Полиција је на сваком митингу хапсила на стотине људи, а неки од њих су дуго задржавани у притвору.

Многи од ухапшених су били мучени - ББЦ је разговарао са бившим затвореницима који су детаљно описали каквој су тортури били подвргнути иза решетака.

Међу ухапшенима је било и доста тинејџера који су задобили тешке телесне повреде - сломљене вилице, ребра и удове, као и мождана оштећења.

Ухапшени, прогнани и нестали

Многи Лукашенкови противници, па и неки бивши сарадници за које се сматрало да знају превише, завршили су у затвору или су умрли под сумњивим околностима.

Овакви случајеви први пут су се појавили током деведесетих година прошлог века, чим је Лукашенко дошао на власт.

Јуриј Закаренко, бивши министар полиције, водио са као нестао од 1999.

Прошле године ухапшена су двојица главних Лукашенкових противника, банкар Виктор Бабарико и блогер Сергеј Тихановски.

Супруга Тихановског, Светлана, кандидовала се на изборима после његовог хапшења иако није имала искуство бављења политиком.

Она је била принуђена да напусти Белорусију неколико дана после председничких избора који су одржани 9. августа прошле године.

Ипак, наставила је са политичком активношћу из Литваније.

Марија Колесникова, њена блиска сарадница, такође је ухапшена, а слична судбина задесила је и већину осталих чланова Савета за координацију опозиције.

Протести су угушени

До краја 2020, власт је успела да угуши протесте.

Више од 2.500 људи је проглашеном кривима за разна кривична дела због учешћа у демонстрацијама.

Хиљаде њих још чека да буде изведено пред суд.

Од почетка протеста у лето прошле године, према званичним подацима, око 12.500 људи је напустило Белорусију.

Али власти у суседној Литванији тврде да је у ту земљу стигло најмање 70.000 људи из Белорусије.

Кристина Тимановскаја и њен супруг, који је побегао у Украјину, само су последњи у низу Белоруса које је задесила оваква судбина.

Белоруска атлетичарка, међутим, тврди да никада није била политички активна и да није учествовала у прошлогодишњим протестима.

„Никада нисам говорила о политици. Чак ни ово што се десило у Токију нема везе са политиком, већ са грешком наших тренера.

Нисам очекивала да ће ово да прерасте у политички скандал".

Погледајте видео о белоруском блогеру Роману Проташевичу

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]