Белорусија, новац и политика: Шта се дешава у Белорускалију - Лукашенковом главном извору девиза

Тамница, тровање хлором, застрашивања и отпуштања радника - већ осам месеци у Белорусији не јењава прича о Белорускалију, главном финансијеру државног буџета.

У августу прошле године је у штрајк ступило скоро шест и по хиљада људи, а сада их има тек нешто више од стотинак.

Белоруска опозиција и Штрајкачки комитет позивају главног партнера фирме, норвешку компанију Јара, да раскине уговор са Белорускалијем како би зауставили диктатуру.

Јара, међутим, одговара да се само бави стварањем „позитивног притиска" на белоруског партнера.

Калијум и хлор

„Свако јутро су у ћелију просипали кофу воде са високом концентрацијом хлора. Бетонски под постајао је све бељи, као плафон. Трећег дана почео сам да слепим и тешко сам дисао", прича Валериј.

Валериј (име промењено - саговорник је напустио Белорусију и страхује за рођаке који су тамо остали) је 20 година радио као рудар у предузећу Белорускалиј у Солигорску.

Овај градић основан је пре нешто више од 60 година, пошто су ту почели да копају калијумове соли.

Данас је компанија један од водећих светских добављача ђубрива, покрива око 20 одсто светског тржишта; овде ради готово 15 одсто градског становништва.

У 2020. години представљала је 8.3 одсто целокупног белоруског извоза, а приходи су износили 2,4 милијарде долара.

Извозне дажбине и порези Белорускалија чине осам до 10 одсто државног буџета Белорусије.

После председничких избора, пратећи вести о насиљу над противницима Александра Лукашенка, Валериј је постао свестан озбиљности ситуације и придружио се штрајку у Белорускалију.

Средином августа многа белоруска предузећа ступила су у штрајк, а само из Белорускалија подршку је пружило око 6,5 хиљада радника - више од трећине запослених.

Захтевали су одржавање нових председничких избора, ослобађање политичких затвореника и обуставу насиља.

Масовни штрајк трајао је само два дана, а у његовом јеку, генерални директор Белорускалија Иван Головати позвао је раднике да сачувају предузеће.

Према речима представника Штрајкачког комитета, који је основан од почетка побуне, руководство предузећа снаге безбедности вршили су репресију на све који су се успротивили Лукашенку.

Мучили су их, тукли, водили у притвор и претили одузимањем деце.

Валериј је добио 15 дана затвора, званично због хулиганства, али уверен је да се то десило због политике.

„Десет дана провео сам у ћелији. Соба је била минијатурна, без грејања. Душек је изгледао и осетио се као да је на њему претходно умрло сто људи, присећа се.

„Терали су ме да дам интервју и кажем да је штрајк био грешка и да га неко финансира. Обезбеђење ми је све време говорило да само треба да назовем, односно пристанем на интервју, и да ће све бити у реду".

Због политичких уверења више од 120 радника Белорускалија отпуштено је од августа месеца, поручују из Штрајкачког комитета предузећа.

Укупно су штрајкачи добили више од 900 дана затвора и више од 15 хиљада долара новчане казне.

Прекршајни и кривични поступци покренути су против осамдесеторо запослених у предузећу.

Неколико чланова Штрајкачког комитета било је принуђено да напусти Белорусију управо због покренутих кривичних поступака против њих.

Сестре Хачатуријан - случај који је шокирао Русију

Борац за правду

„Потера за нама трајала је више од сат времена. Везали су ме и стрпали у гепек.

Они [снаге безбедности] су били крајње љути што су морали да трче. Један се чак распертлао", присећа се лидер Штрајкачког комитета Белорускалија Виталиј Дјадјук у разговору за ББЦ.

Како је почео штрајк, живот Дјадјука, који је отпуштен 26. августа, променио се из корена.

После неколико хапшења пар месеци није спавао код куће (сумњао је да га прате), мењао је бројеве телефона, а на интернет је улазио путем ВПН-а.

Према његовим речима, против њега је покренуто три административна поступка према члану 23.34 (нарушавање реда организације или одржавања масовних догађаја).

Упозорили су га да се ови чланови могу лако претворити у 45 затворских дана уколико га поново виде.

Активиста додаје да су га у неколико наврата надређени и представници снага безбедности контактирали са циљем да га врате на посао.

„Усред ноћи су ме звали, говорили да ће све заборавити и изостајања и штрајк, те да ћемо почети испочетка", наводи.

Када је сазнао да планирају да га ухапсе, био је принуђен да напусти Белорусију.

Одмах је отпутовао у Украјину, а недуго затим у Пољску. До последњег момента није желео да оде.

„Јављено ми је да нас оптужују за организовање незаконитог штрајка, малтене за свргавање власти и економске губитке", прича.

Месец дана након његовог одласка белоруски државни ТВ канал пустио је прилог у којем мушкарац, измењеног гласа и затамљеног лица, говори да се Дјадјук терети за кривично дело преваре.

Самог радника назвао је чланом такозваног Штрајкачког комитета и преварантом.

„Избегавају нас чак и у поликлиници"

Од 6400 радника Белорускалија који су подржали августовски штрајк сада је у Комитету остало 139-оро људи.

Виталиј Дјадјук овакво драстично смањење броја незадовољних види у репресијама и добро координираном раду идеолога.

„Одмах по почетку штрајка десетине припадника полиције и војске стигло је у Солигорск", објашњава Дјадјук.

„Даноноћно су радили: људе су наговарали, обмањивали, притискали и претили да се врате на своја радна места".

Августовском штрајку придао је пажњу и Александар Лукашенко који је запретио да ће штрајкаче заменити рударима из Украјине.

Регионални суд у Минску је 12. септембра утврдио да је штрајк у Белорускалију био незаконит.

„Добити други посао [у Солигорску] немогућа је мисија", прича Виталиј Дјадјук.

„Црне смо овце, нигде неће да нас приме. Колеге говоре да нас избегавају чак и у поликлиници. Поред наших презимена стоје звездице, тако да ни преквалификација није могућа".

„Често се притисак врши преко деце, - наставља он. Нашег колегу су безбедносне снаге уходиле у близини вртића када је дошао да доведе дете: морао је да утекне преко ограде и то све пред децом и васпитачима".

Они који су наставили да штрајкују, као и они отпуштени радници, живе од донација.

„Многи су продали аутомобиле, драгоцености су однели у залагаонице, просто троше све оно што су целог живота скупљали", додаје Валериј који сада живи у Пољској.

„Људи су толико застрашени да се чак ни у јавним пушаонама не усуђују дискутовати о политичким темама", казао је за ББЦ учесник штрајка, Олег Куделко.

„Они разумеју шта се догађа и подржавају нас, али су веома уплашени. Имају децу, кредите."

За разлику од других који су штрајковали, Олег Куделко остао је у Белорусији.

Након што је одрадио пет ноћних смена спустио се у рудник дубок више од 300 метара и није желео да изађе све док захтеви Комитета не буду испуњени (захтеве је изнео у писму које је затражио да се преда надређенима).

„Када су почели да гуше штрајкачки покрет, одлучио сам да ћу се спустити у рудник и да ћу како-тако утицати на људе који су се уплашили", објашњава Олег.

„Убрзо су дошли сви из руководства, као и спасиоци - мислили су да сам се оковао и да ће морати на силу да ме ваде одатле".

Питали су ме зашто сам то урадио, шта сам тиме хтео да покажем, присећа се Олег.

После три сата избавили су га одатле, а после месец дана безуспешних убеђивања да се предомисли - отпустили су га.

„Велики новац за режим"

„Хоћете ли моћи живети са сазнањем да сте баш ви ти који су помогли убицама и насилницима да спроводе своја недела?".

Овим питањем су се чланови Штрајкачког комитета Белорускалија, у свом писму, обратили генералном директору норвешке компаније Јара Свејну Тoреу Холсетеру.

Јара је главни западни партнер Белорускалија и један од највећих светских добављача ђубрива.

Трећина акција компаније припада Министарству трговине, индустрије и риболова Норвешке.

Влада Норвешке осудила је насиље у Белорусији и није признала легитимитет Александра Лукашенка.

Више од 80 хиљада људи потписало је петицију да Јара поништи уговор са белоруским предузећем.

„Уговор са Јаром представља велики новац за режим", објашњава Валериј став Комитета.

„Сам рад Белорускалија при пуном оптерећењу довољан је да издржава читав сектор безбедности. Зато је притисак на Јару од изузетне важности".

У аргументима штрајкачи се ослањају на Кодекс понашања пословних партнера Јаре у којем су прописани критеријуми за пословање.

Међу критиријумима су поштовање људских права и обезбеђивање адекватних радних услова које, према њиховим мишљењу, руководство Белорускалија крши.

Чланове Штрајкачког комитета подржавају и лидери белоруске опозиције.

„Иако су челници Белорускалија уверавали норвешку компанију да су урадили доста за отпуштене раднике, чула сам од чланова Комитета да не планирају да се врате на своја радна места", казала је за ББЦ лидерка белоруске опозиције Светлана Тихановскаја. -

На све учеснике штрајка врши се невиђени притисак. Веома је важно да руководство Јаре чује шта се заиста дешава, истиче она.

„Не само Јара, него и друге стране компаније дужне су да преиспитају услове сарадње са белоруским предузећима који спроводе тиранију над својим запосленима због њихових уверења", сматра Тихановскаја.

Позитиван утицај

Од почетка масовних протеста, који су утихнули августа прошле године, представници компаније Јара били су у Белорусији неколико пута.

У децембру је Белорускалиј посетио директор компаније Свејн Торе Холсетер.

Убрзо се на сајту Јаре појавила изјава у којој је Холсетер гушење људских и права радника назвао недопустивим.

Такође је изразио забринутост због бројних порука о отпуштању радника, те је изјавио да је потребно прекинути са репресијама и побољшати услове заштите на раду у предузећу.

Као одговор, Белорускалиј је пристао да врати на посао отпуштене штрајкаче, о чему сведочи саопштење за медије:

„Руководство предузећа донело је о одлуку о укидању дисциплинских казни радника, а претходно отпуштени радници могу бити поново враћени на посао у Белорускалиј уколико предају потребне пријаве".

Међутим, ово није било довољно члановима Комитета који су категорички одбили да се врате.

„Из страха да ће уговор бити раскинут и плашећи се међународног одјека они [руководство Белорускалија] били су принуђени да објаве ово саопштење за медије, иако нам је свима кристално јасно да је у питању још једна лаж у низу", сматра Олег Куделко.

„Јари су на првом месту здравље, безбедност и добробит радника Белорускалија", изјавио је за ББЦ потпредседник Јаре Пабло Барера Лопес.

„Јара сматра да наставком сарадње са Белорускалијем можемо позитивно утицати на свог пословног партнера и његове запослене".

Он је додао да је у јануару Белорускалиј најавио спровођење корака за унапређивање ситуације у којој се налазе радници предузећа, а такође је потврдио да жели да сарађује са Јаром и по питању унапређивања заштите на раду и безбедности запослених.

„Ове кораке сматрамо позитивним, али свакако настављамо пажљиво да пратимо развој ситуације", - говори Барера и наглашава да ће се дијалог наставити.

Ипак, према мишљењу чланова Штрајкачког комитета, представници Јаре су на прво место ставили економски интерес који добијају од Белорускалија, а људска права на друго.

„Људска права се једноставно не поштују, и не само радника Белорускалија, него уопште свих Белоруса", казао је за ББЦ руководилац Народне антикризне управе (НАУ) Павел Латушко.

„То што Јара већ дуже време затвара очи пред оваквим дешавањима говори о томе да је за њих бизнис важнији од репутације.

Знају они са киме имају посла, са киме иду на састанке и знају и виде како пролазе такозване ревизије, али све то и даље није утицало на њихову одлуку".

Владимир Путин као икона поп културе

Назад на посао

У Белорусији став норвешке компаније подржавају и независни синдикати.

„Изненађује ме са каквом упорношћу Комитет захтева одлазак Јаре. Тамо постоје људи који схватају да је штрајк пропао и да је време да се врате на посао", казао је за ББЦ председник Белоруског независног синдиката (БНС) Максим Познјаков.

Независни синдикати, Белоруски конгрес демократских синдиката (БКДС) и њему придружени Белоруски независни синдикат (БНС), подржали су Јару и заложили су се за очување уговора.

Они сматрају да би прекид сарадње са Белорускалијем само појачао репресије којима су изложени радници и чланови Комитета.

„Јара служи као гаранција за безбедност радника", сматра Максим Познјаков.

„Узмимо пример Белоруске металуршке фабрике (која не поседује таквог партнера на Западу) где је троје људи осуђено на стварне затворске казне због покушаја заустављања рада пећи, чија је штета била 500 долара.

„Око 2500 запослених Белорускалија има чланство у БНС-у: у случају да Јара оде, то ће пре свега утицати на њих.

„Могуће је погоршање радних услова, штедња на резервним деловима и превентивним безбедносним обукама, повећаће се ризик од повреда", наводи.

Председник БКДС-а Александар Јарошук оценио је да је Јара, у свету позната по високим стандардима друштвено-одговорног пословања, прва западна компанија која је извршила притисак на партнера и у средиште активности ставила права радника у Белорусији.

„Решавање проблема побољшања услова и безбедности рада захтева доста времена.

Натерати ауторитарну белоруску власт, која је кренула путем безакоња, да врати на посао оне који су ступили у штрајк је крајње тежак задатак који захтева време, стрпљење и упорност", каже Јарошук.

„Ми (БКДС - напомена уредника) и руководство Јаре сматрамо да до раскида уговора треба да дође када будемо сигурни да су сви начини притиска искоришћени и да нису уродили плодом", објашњава.

„Према нашем мишљењу, до тога још увек није дошло, ресурс притиска на администрацију Белорускалија није до краја исцрпљен, те и даље није време да Јара напусти Белорусију".

Ово не спречава чланове Штрајкачког комитета Белорускалија да одустану од борбе за раскид уговора - ако буде потребно одлучни су, како кажу, да отпутују у Норвешку како би их коначно саслушали.

„Ја сам своје одрадио, - говори Олег Куделко. - Не жалим што сам ступио у штрајк. Свима је јасно да је оно што се догађа погрешно. Али нису сви у стању да кажу шта мисле".

***

Из Министарства трговине Норвешке за ББЦ поручују да су детаљи Јариног пословања са Белорускалијем део одговорности управе компаније.

„Норвешка влада очекује да компаније, у чијим пословањима држава има удео, буду лидери у обезбеђивању одговорног пословног понашања, укључујући рад на заштити људских и радничких права како у сопственој компанији, тако и у раду са партнерима", наводи се у званичном одговору Министарства.

Управа Белорускалија није одговорила на питања ББЦ-ја.

Текст је припремљен уз помоћ Андреја Козенка.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]