Кина и Тибет: Историјска посета Си Ђинпинга - прва једног председника после 30 година

Председник Си Ђинпинг посетио је политички проблематични регион Тибета у првој званичној посети кинеског лидера у последњих 30 година.

Кинески председник је боравио на Тибету од среде до петка, али су државни медији известили о посети после њеног завршетка.

Кина је оптужена за сузбијање културних и верских слобода у удаљеном и углавном будистичком региону.

Влада негира оптужбе и каже да се Тибет знатно развио под његовом влашћу.

На снимцима које је објавила државна телевизија ССТВ, Си Ђинпинг је виђен како излази из авиона и поздравља масу људи у етничким ношњама који су махали кинеским заставицама.

Потом се железницом пребацио у главни град Ласу.

Док је био у Ласи, кинески председник је обишао палату Потала, традиционални дом прогнаног тибетанског духовног вође Далај Ламе.

Такође је посетио модерно пољопривредно предузеће на реци Њанг Чу, где су предочени подаци о раду на побољшању плодности тла и заштити животне средине, и Музеј урбаног планирања у Линчжију.

Међународна кампања за Тибет, организација за људска права, рекла је да је уочи и током посете Си Ђинпинга провинцији успостављен појачани режим безбедности са затварањем путева и контролама свих људи који су се снагама безбедности учиниле сумњивим.

Си Ђинпинг је последњи пут посетио регион пре 10 година али као потпредседник.

Последњи кинески лидер који је службено посетио Тибет био је Ђанг Цемин 1990.

Многи прогнани Тибетанци оптужују Пекинг за верску репресију и угрожавање њихове културе.

Било је многих протеста, па чак и самоспаљивања, што је тему Тибета учинило веома осетљивом за Пекинг.

Тибет: од Британског царства до кинеске провинције

Тибет се налази на високој висоравни на Хималајима.

Његови становници исповедају будизам, имају свој језик и препознатљиву културу.

Тибет је имао бурну историју, током које је нека раздобља провео као независни ентитет, док су у неким другим периодима њиме владале моћне кинеске и монголске династије.

Покушаји Кине да успостави контролу над Тибетом имају дугу историју.

У 17. и 18. веку династија Ћинг је више пута доводила трупе и свргавала далај ламе које им нису биле по вољи.

У другој половини 19. века Тибет је био незванично, али заправо под протекторатом Британског царства.

Интересовање за Тибет показала је и Русија, која је тамо почетком 20. века послала емисаре, који су знали тибетански језик и обичаје и понудили локалним лидерима покровитељство руског цара.

Убрзо после револуције у Кини 1913. године, Тибет је прогласио независност.

Била је то теократска држава којом је владао духовни вођа будиста Далај Лама.

Годину дана пошто је Мао Цедунг дошао на власт, Кина је окупирала Тибет 1950. године, а годину дана касније прогласила је аутономном регијом.

У Кини се овај догађај назива „мирном анексијом".

Четрнаести Далај Лама је емигрирао и од тада живи у индијском граду Дарамсала.

Под њим делује влада Тибета у егзилу, на чијем је челу Лобсанг Сенге од 2011. године.

Тибет дели границу са Индијом.

У јуну 2020. године, због спора око границе, овде се догодио сукоб између кинеских и индијских војника, у којем је убијено 20 Индијаца, иако није било коришћења ватреног оружја.

Индијска војска тврди да су их Кинези тукли палицама.

Неке области постале су Тибетанска аутономна регија, а друге су укључене у суседне кинеске провинције.

Многе активистичке групе оптужују Кину за политичку и верску репресију и кажу да она и даље крши људска права.

Погледајте видео: 100 година Комунистичке партије Кине

Далај лама и отети панчен лама

Захваљујући његовим позивима на искључиво мирне методе борбе, 14. Далај Лама стекао је велико поштовање у свету.

Пекинг га назива „страственим сепаратистом" и нема контакт с њим.

Ако се неки страни политичар сретне са Далај Ламом, одмах следи званични протест Пекинга, а познати, било музичари или глумци, рецимо, аутоматски постаје персоне нон грата у Кини.

Далај Лама сада има 86 година.

Друга особа у хијерархији будизма је панчен лама, који се, попут Далај Ламе, сматра реинкарнацијом једног од Буда.

Далај Лама игра одлучујућу улогу у именовању панчен ламе, који заузврат има велики утицај на одабир новог Далај Ламе.

Тибетанац Гедун Чоекји Нијим сада има 31 годину, а 17. маја навршило се тачно 25 година откако су он и његова породица нестали у Кини, три дана пошто је проглашен за реинкарнираног панчен-ламу, другу најважнију фигуру у тибетанском будизму.

Откако је отет, није било информације из независног извора о његовој судбини.

Пекинг само наводи да је дипломирао, ради у професији и жели приватност.

Кина је именовала свог панчен лама ког Далај Лама не признаје.

Критичари не сумњају да кинески владари неће пропустити прилику да интервенишу у избору новог далај ламе, што је, по њиховом мишљењу, посебно непримерено јер су атеисти.

Од 2011. године у Ласи делује Институт за будизам, који обучава и образује нову генерацију монаха лојалних Пекингу.

Његов директор је локални верски лидер, а заменик је службеник упућен из Пекинга.

У разговору са руским новинаром који је посетио институт пре неколико година, службеник је рекао да је на ту функцију именован јер су тибетански језик и култура његова специјалност, али он није будиста, већ члан странке.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]