Иран и политика: Како изгледа уређење у држави Исламске револуције

Компликовани и необични политички систем у Ирану представља комбинацију модерне исламске теократије и демократије.

Постоји низ институција чији се представници ни не бирају, а контролише их Врховни вођа.

На изборима се бирају председник државе и посланици у скупштини.

Ево како функционише политички систем Ирана и у чијим рукама је моћ.

Врховни вођа

Он је најмоћнија личност у Ирану, а од 1979. године и Исламске револуције била су само двојица.

Ајаталох Рухолах Хомеини (оснивач републике) и његов наследник, садашњи ајатолах Али Хамнеи.

Хомеини је позиционирао ту функцију на врху иранске политичке структуре после свргавања режима шаха Мохамеда Резе Пахлавија.

Он је врховни командант иранских оружаних снага и контролише службе безбедности.

Такође именује првог човека правосуђа, половину чланова утицајног Савета чувара револуције, вође молитве у петак и шефове државних телевизијских и радио станица.

Добротворне фондације врховног вође располажу имовином и капиталом чија се вредност процењује на више милијарди долара.

Ајатолах Хамнеи постао је врховни вођа после Хомеинијеве смрти 1989.

Од тада чврсто држи власт и сузбија све покушаје и захтеве за промену система.

Председник

Председник се бира на сваке четири године и не може да буде на власти дуже од два мандата.

Према Уставу, он је други најмоћнији функционер у држави.

Он је на челу извршне власти и одговоран је за спровођење устава.

Председник има значајан утицај на унутрашњу политику и дипломатију.

Али врховни вођа је тај који има последњу реч о свим најважнијим државним питањима.

Овог месеца Иранци ће изабрати наследника Хасана Руханија, умереног свештеника.

Он је на прошлим и претпрошлим председничким изборима извојевао убедљиве победе.

Оба пута је освојио више од 50 одсто гласова у првом кругу.

Све председничке кандидате прво мора да одобри Савет чувара, тело од 12 теолога и правних стручњака.

Одобрили су само седам од 590 људи који су поднели кандидатуру за ове изборе.

Ниједна жена није смела да се кандидује.

Парламент

Парламент, Меџлис има 290 чланова и бирачи их гласају сваке четири године.

Парламент је овлашћен да доноси законе и одбија годишњи буџет, као и да бира и разрешава министре у влади и премијера.

Међутим, све законе које доноси парламент мора одобрити Савет чувара.

Конзервативци су остварила велику победу на парламентарним изборима 2020, пошто је Савет дисквалификовао више од 7.000 потенцијалних кандидата, од којих су већина били реформисти и умерени.

Савет чувара

То је најутицајније политичко тело у Ирану које одобрава све законе усвојене у парламенту и има могућност вета.

Такође може да забрани кандидатима да учествују на изборима за парламент, председништво и Скупштину стручњака.

Савет се састоји од шест теолога које је именовао врховни вођа и шест правника које је именовало правосуђе, а одобрио парламент.

Чланови се бирају на шест година поступно, тако да се половина мења сваке три године.

Саветом доминирају тврдолинијаши, међу којима и председник ајатолах Ахмада Џанати.

Скупштина стручњака

То је Скупштина сачињена од 88 исламских учењака или свештеника и одговорна је за именовање врховног вође и надгледање његових резултата.

Ако се сматра неспособним да испуњава дужности, има моћ да га уклони.

Иако никада није било познато да се оспоравају одлуке врховног вође, ово тело се сматра све значајнијим због здравље осамдесетдвогодишњег ајатолаха Хамнеија.

Ако Врховни вођа умре или постане неспособан, ово тело ће организовати тајно гласање на којем ће његов наследник бити изабран простом већином.

Директни избори за чланове скупштине одржавају се на сваких осам година.

Последњи пут су одржани 2016, када су умерени и реформисти освојили скоро 60 одсто места пошто су у претходној скупштини имали мање од 25 одсто.

Тренутни председавајући је конзервативац Ахмад Џанати.

Савет за расуђивање о сврсисходности

Чланови овог тела саветују врховног вођу и има коначну реч у одлучивања у споровима око закона између парламента и Савета чувара.

Врховни вођа именује 45 чланова, који су истакнуте верске, друштвене и политичке личности.

Тренутно је председавајући ајатолах Садек Амоли Ларијани, конзервативац и шеф правосуђа.

Врховни судија

Врховног судију именује Врховни вођа.

Врховни судија на челу је система, чији судови и судије обезбеђују спровођење исламских закона.

Врховни судија - тренутно конзервативни свештеник, Ебрахим Раиси - такође предлаже шест лаичких чланова Савета чувара револуције.

Судови и обавештајне службе оштро се обрачунавају са активистима за људска права и дисидентима.

Често се ове институције суочавају са оптужбама за неправедна суђења и нејасно дефинисане оптужбе за угрожавање националне безбедности.

Бирачко тело

Иран има 83 милиона становника, а сви пунолетни, њих око 58 милиона, имају право гласа.

Млади чине велики део бирачког тела - готово половина становништва млађа је од 30 година.

Од Исламске револуције 1979. године, одзив бирача је стално био изнад 50 одсто, осим парламентарних избора 2020, када су се људи били незадовољни због привредне кризе.

Оружане снаге

Оружане снаге чине Исламска револуционарна гарда (ИРГЦ) и редовна војска.

ИРГЦ је успостављен после револуције да би бранио исламски систем и пружио противтежу војсци.

Од тада је постала главна оружана, политичка и привредна сила у Ирану, уско повезана са врховним вођом.

ИРГЦ има копнене снаге, морнарицу и ваздухопловство и надгледа иранско стратешко оружје.

Такође контролише паравојне снаге отпора Басиј, које су помогле у сузбијању „домаћих непријатеља".

Све више војне и команданте гарде именује врховни вођа и они одговарају само њему.

Кабинет

Чланове кабинета или Савета министара бира председник.

Њих мора одобрити парламент, који такође може опозивати министре.

Кабинетом председава председник или први потпредседник, који је одговоран за послове кабинета.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]