Русија, Америка и политика: Први састанак Путина и Бајдена - мало помака, али било је поклона

Владимир Путин и Џо Бајден састали су се данас на Самиту у Женеви, а разговори председника дошли су у тренутку када су односи Америке и Русије малтене дотакли дно, како тврде обе стране.

Две суперсиле споре се око многих ствари, а после њиховог првог састанка, осим заједничке оцене да су разговори били конструктивни, разлике су остале.

Говорили смо о несугласицама, рекао је амерички председник Бајден, али не на хиперболичан начин и рекао је да Русија не жели нови Хладни рат.

Руски председник Владимир Путин рекао је да је Бајден искусни државник, да га је доживео другачије од претходника, али је био резервисан по питању побоњшања односа две суперсиле.

Разговори су трајали четири сата, мање времена него што је било предвиђено.

Бајден рекао је да им није потребно више времена да разговарају и да сада постоји истинска шанса за побољшање односа са Русијом.

Две стране договориле су се да започну дијалог о контроли нуклеарног наоружања.

Такође су рекли да ће вратити амбасадоре у Вашингтон, односно Москву - изасланици су повучени на консултације у марту када су САД оптужиле Русију за мешање у председничке изборе 2020. године.

Међутим, било је мало знакова сагласности око других питања, попут сајбер безбедност, односа Русије према Украјини и судбине руског опозиционог лидера Алексеја Наваљног, који тренутно служи две и по године затворске казне.

Ако сагласности није било о многим питањима - било је поклона.

Из Беле куће је саопштено да је Бајден поклонио Путину кристалну скулптура америчког бизона - „једног од највеличанственијих симбола наше државе и представника снаге, јединства, отпорности".

То није био једини поклон - Бајден је руском председнику уручио и наочари за сунце које иначе он воли да носи.

Шта је рекао Путин?

Председник Русије први се обратио новинарима после самита у Женеви, а одзвањале су његове критике на рачун Америке због свакодневног насиља на улицама градова и количине оружја.

„Све што се догађа у нашим земљама, на овај или онај начин, одговорност је самих лидера, погледајте улице Америке - сваког дана има убистава", рекао је он.

„Немате времена да отворите уста и већ неко пуца на вас и мртви сте."

Потом је наставио да говори о америчком односу према људским правима, тврдећи да постоје „тајни затвори ЦИА широм света у којима се муче људи".

„Да ли би се неко сложио да на овај начин штитите људска права?", запитао је Путин.

Руски председник се видно изнервирао, реагујући на питање новинарке АБЦ Њуз о поступању са политичким противницима.

„Ако су сви ваши политички противници мртви, у затвору, отровани... Зар то не шаље поруку да не желите политичку борбу?", упитал јеа.

Путин је узвратио ватру, указујући на нереде 6. јануара ове године када су присталице Доналда Трампа насилно упале у зграду америчког Конгреса у Вашингтону, али и протесте Црни животи су важни после убиства Афроамериканца Џорџа Флојда и наси1е које је из њих проистекло у неким градовима САД.

Он је рекао да Русија не жели такву врсту „хаоса" у земљи.

„Људи су се побунили и ушли у Конгрес са политичким захтевима", рекао је.

„Прећено им је затвором од 20 до 25 година... Не знамо на основу чега"

„Саосећамо са оним што се дешава у Америци, али не желимо да се то догоди у Русији", додао је руски председник.

О односима САД и Русије

Руски председник каже да је у разговорима са Џоом Бајденом видео „трачак наде" у обострано поверење Москве и Вашингтона.

Описао је Бајдена као „врло конструктивног, искусног партнера", међутим рекао је да је тешко рећи да ли ће се односи са САД побољшати.

Путин је наговестио „компромис" око размене затвореника, али није изнео детаље.

Амерички председник је покренуо питање америчких грађана који су затворени у Русији, рекао је Путин.

Један од њих је Пол Велан који је 2018. ухапшен и осуђен за шпијунажу, што је порекао.

Путин је рекао и да су неосноване забринутости Вашингтона због руске милитаризације Арктика.

Каже да Русија обнавља инфраструктуру совјетске ере у региону, алии да Москва жели да се у потпуности придржава међународних закона на северном морском путу.

Рекао је и да би САД и Русија требало да сарађују на Арктику.

Такође је навео и да је сајбер безбедност изузетно важно питање за обе земље и да би у будућности требало више да посвете пажњу томе.

О Наваљном

Путина су у Женеви дочекали билборди у знак подршке руском опозиционом политичару Алексеју Наваљном који важи за највећег критичара Кремља.

Наваљни је тренутно у затвору у Русији на основу ранијих оптужби за малверзације.

На билбордима на енглеском језику пише: „Наваљни је отрован новичоком (нервни гас)"„ Још нема истраге - зашто, председниче Путин?".

Западне земље траже ослобађање Наваљног, за кога се тврди и да је прошле године једва избегао смрт после тровања нервним гасом новичок.

Наваљни је потом оптужио Путина и његов режим да стоје иза покушаја убиства.

Путин је данас рекао да је „Наваљни је урадио оно што је желео" и затражио је непристрасно извештавање о целом случају.

„Ова особа је знала да је прекршила закон који постоји у Русији и он је вишеструки преступник", рекао је Путин.

„Он је добро знао да се за њим трага, али се ипак вратио у Русију и намерно је желео да буде ухапшен."

Мрежа политичких партија под вођством Наваљног и његов Фонд за борбу против корупције суд у Москви недавно је прогласио „екстремистичким" организацијама.

О Бајдену

На питање какав је Бајден у односу на ранијег америчког председника Доналда Трампа, Путин је одговорио: Потпуно другачији".

Бајден је искусни државник. Два сата смо детаљно разговарали, а то баш није нешто што бисте могли да урадите са већином политичара.

„Он се веома разликује од Трампа", додао је Путин.

Иако је рекао да су имали конструктиван састанак, па и плодоносан, Путин је рекао да га Бајден није позвао у Белу кућу.

А није ни он Бајдена у Москву.

„Верујем да би такви састанци и посете требало да се одржавају у правим условима", рекао је председник Русије.

Шта је рекао Бајден?

Да је испунио циљ и да је рекао Путину оно што је желео.

„Урадио сам оно због чега сам дошао.

„Пре свега, да утврдимо подручја где би две земље могле да сарађују у обостраном интересу и у корист целог света.

„Да разговарамо директно и да јасно чује да ће САД одговорити на акције које нарушавају наше виталне интересе или интересе наших савезника.

„И треће, да јасно изнесем приоритете наше земље и наше вредности, тако да је то чуо директно од мене", рекао је Бајден.

Амерички председник је нагласио да је тон целог састанка био врло добар и позитиван и да није било никаквих оштрих речи.

„Рекао сам му да моја политика није против Русије или било кога другог, већ за Америку", рекао је Бајден.

Одбацио је Путинове коментаре о насиљу у Америци и опаскама о људским правима као смешне.

На питање о гушењу политичких слобода у Русији, Путин је одговорио да је у Русији не желе насиље какво је виђено у Америци.

Бајден је то прокоментарисао као „смешно поређење".

У једном случају имате „креиминалце" који хоће да преузму Конгрес, а у Русији реч је о људима који мирно протестују, о људима који не смеју слободно да говоре, рекао је Бајден.

Људска права су у сржи наше нације и то ће увек бити на столу (кад разговарамо), додао је.

С тим у вези, Бајден је говорио и о затвореном руском опозиционару Наваљном.

Рекао је да би настале „разарајуће" последице ако Наваљни умре.

Бајдена су питали шта ће учинити да спречи мешање Русије у америчке изборе у будућности.

„Без обзира на то да ли сам зауставио [мешање у изборе], Путин зна да ће бити последица.

Русија „очајнички покушава да одржи положај" као светска сила, каже Бајден.

Губитак овог статуса биће „цена коју ће плаћати" за континуирано мешање.

„Они нису у стању да диктирају шта се дешава у свету", каже он.

„Исто важи и ако Алексеј Навални умре. Последице по Русију биле би разарајуће", каже Бајден.

На питање да ли може да верује Путину, Бајден је рекао да ће сачекати уз метафору: „Доказ да ли је пудинг добар јесте кад га пробате. Сазнаћемо ускоро".

Бајден је, попут Путина, говорио и о сајбер безбедности, наводећи да су САД идентификовале одређене сајбер инфраструктуре које су „забрањене".

САД су дефинисале 16 таквих локација.

Русија се начелно сложила, каже Бајден.

Али „принцип је једно, то мора бити поткрепљено у пракси".

Индицент на Женевском језеру

Током састанка у вили у Женеви, швајцарска антинуклеарна група Кампакс раширила је транспарент на површини Женевског језера позивајући америчке и руске лидере да смање нуклеарне арсенале.

Развили су огроман транспарент с натписом „Мир и сигурност кроз разоружање".

Бајдену је ово прва посета Европи откако је постао председник Америке, а пре Самита у Женеви учествовао је на скупу седам најразвијенијих земаља света Г7 и лидера НАТО алијансе у Великој Британији.

Уочи доласка у Швајцарску, амерички председник рекао је да има подршку западних партнера.

Самит у Женеви одржан је у једној од вила изнад језера.

Дмитриј Песков, шеф прес службе руског председника, рекао је да је прва рунда разговора двојице трајала пола сата више од планираних сат и 15 минута.

Потом је одржан нови састанак у проширеном саставу две делегације.

Избор града у којем ће се одржати Самит подсетио је познаваоце прилике на крај Хладног рата, пошто су се у 1985. у Женеви састали тадашњи амерички и совјетски лидери, Роналд Реган и Михаил Горбачов.

Шта све мучи односе две суперсиле?

Русија је недавно додала Сједињене Државе на званични списак „непријатељских држава".

Амерички амбасадор напустио је Москву, а руски Вашингтон.

Високи руски званичници су под америчким санкцијама из разних разлога, од анексије Крима до мешања у председничке изборе, а два бивша америчка маринца осуђена су за шпијунажу и у Русији служе затворске казне од по 16 година.

Поврх свега, у марту ове године Бајден се у телевизијском интервјуу сложио са оценом да је Путин „убица".

Откако је ступио на функцију у јануару, Бајден је појачао санкције Русији.

Његов први сет додатних санкција уведен је у марту као одговор на тровање и затварање Алексеја Наваљног.

То је укључивало блокирање имовине седморици високих функционера руске владе у САД, заједно са визним ограничењима.

Ограничен је и извоз материјала и технологија који се могу користити за производњу хемијског оружја.

У априлу је Бајден потписао даљу наредбу чији је циљ борба против онога што Бела кућа каже да „дестабилизује међународне акције" Русије, као што су сајбернапади и мешање у изборе.

Ове најновије санкције укључивале су финансијска ограничења за шест руских компанија за сајбер безбедност, као и 32 ентитета и појединца за које се сматра да су укључени мешање америчких председничких избора 2020. године.

Протерано је и 10 руских дипломата из САД, а Русија је одговорила реципрочном мером - протеривањем 10 америчких дипломата и увођењем ограничења за осам високих званичника америчке администрације, међу којима је и директор америчког Федералног истражног бироа (ФБИ) Кристофера Реја.

Нигде није тако хладно

Ентони Зарчер

ББЦ дописник из Северне Америке

Ако постоји једна ствар око које се Бајден и Путин могу лако сагласити то је да су америчко-руски односи на најнижем нивоу од распада Совјетског Савеза.

Последња два америчка председника преузела су функцију обећавајући да ће некако окренути страницу у односима са Москвом.

А 2009. године тадашња државна секретарка Хилари Клинтон поклонила је шефу руске дипломатије Сергеју Лаврову дугме за ресетовање (као што знамо, нетачно преведено).

Ово је требало да симболизује нову еру у односима САД-а и Русије.

Доналд Трамп је непрестано хвалио Путина током предизборне председничке кампање 2016. године.

Према мишљењу многих стручњака, његова администрација је одложила увођење санкција због могућих сајбернапада Русије на америчке политичаре и предузећа.

Сада све што Бајден обећава за руско-америчке односе је „предвидљивост и стабилност".

Ипак, постоје подручја у којима би се САД и Русија могле договорити.

То су питања климатских промена, контроле нуклеарног наоружања и пандемије Ковида-19.

Међутим, било какав дипломатски пробој - ове недеље или следећег месеца - вероватно неће бити дочекан слављем и причом о новој ери, већ трезвеним реализмом о проблемима који још увек остају.

Питање статуса

„Самит у Женеви има велики симболички значај зато што сврстава Русију у исту лигу са Америком, а Путин придаје значај таквим стварима", каже Андреј Кортунов, директор тинк-тенка Руски савет за спољне послове (RIAC).

Састанак је организован у раној фази Бајденовог председничког мандата, током његовог првог путовања у иностранство и по његовој жељи, што представља бонус поене за Кремљ.

„Путин дефинитивно жели равноправност са председником Америке, жели поштовање у том смислу", сматра политичка аналитичарка Лилија Шевцова.

„Жели да покаже мачо мишиће и буде члан клуба".

Историја и надања

Избор Женеве за место сусрета буди сећања на сусрет Регана и Горбачова 1985. године, из времена Хладног рата.

Циљ састанка, кажу из Беле куће, јесте успостављање „стабилних" и „предвидивих" односа са Русијом.

Међутим, копка и забрињава Путиново понашање још од тренутка када су „мали зелени" ушли на Крим 2014. године и анектирали га.

Био је то почетак тренутног хлађења руско-америчких односа.

„Реалитичнији циљ би био да се провери где су црвене линије и да се дијалог поврати из амбиса", сматра Шевцова.

„Ако не буду разговарали, Русија ће само бити све непредвидљивија", додаје.

Могу ли Русија и Америка да разговарају?

Путин је овог викенда на државној телевизији рекао да постоје питања на којима Русија и Америка „заједно могу да раде", као што су контрола нуклеарног наоружања, сукоби у Сирији и Либији и климатске промене.

„Ако успоставимо механизме за рад на овим питањима, самит неће проћи узалуд", рекао је Путин.

Поједини руски аналитичари сматрају да је могуће да дође до примирја у „дипломатском рату".

Америка је протерала десетине руских дипломата и угасила два департмана у својој амбасади зато што амбасада САД сада има забрану запошљавања локалног становништва.

Због тога је привремено стопиран процес издавања америчких виза.

Запад као непријатељ

Председник Русије је, на себи несвојствен начин, недавно рекао да на Запад гледа као на непријатеља.

На Економском форуму у Санкт-Петербургу који је одржан овог јуна, Путин је рекао да Русија жели да „ограничи" развој Америке.

Само неколико дана раније, запретио је да ће „разбити зубе" сваког страном агресору који жели да „угризе" Русију, наглашавајући да свет мора да се пробуди и схвати да је Русија повратила снагу и статус.

„Путин очигледно верује да су САД непријатељска земља која Русији не жели добро и не мислим да ће се то променити", каже Кортунов.

Ипак, додаје, Русија ће се вероватно потрудити да мало смањи тензију.

Ко је Владимир Путин: Најдуговечнији лидер у истоји савремене Русије

Смиривање страсти

„Рационалан политичар какав јесте, Путин ће желети да смањи улог и ризике у односу са Америком који је пун несугласица", сматра Кортунов.

Ту спадају и америчке економске санкције - последња рунда погодила је руске власти јер дира у прикупљање средстава, а наредни корак [Америке] имао би још већи утицај, јер би додатно погодио економију у изборној години.

„Руску јавност не занимају спољнополитичке победе, које им се дају као нека врста мелема на рану због социо-економских проблема у земљи", додаје Корстунов.

„Шта год Путин желео, [у Русији] неће освојити поене ако распири ватру".

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]