Мапирање земље: „Буквално сам уцртао родно место на мапу“

Док је студирао у у Америци, Таванда Канхема био је замољен да покаже где се налази дом његове мајке у његовом родном Зимбабвеу. Али кад је отишао да га потражи на дигиталној мапи, не само да није могао да нађе њену кућу, већ ни читаво родно место.

Збуњен, овај обучени фотограф тражио је изнова и изнова на Гугл стрит вјуу и другим апликацијама, само да би открио да многа места која је посећивао као дете у родној земљи такође недостају.

Ово сазнање тешко је пало Таванди.

„Мапе доживљавам као нешто више од онога како стижемо од једне тачке до друге, оне су један облик приповедања", рекао је он за ББЦ.

Мотивисан жељом да буквално уцрта родно место на мапу, Таванда је потрошио око 5.000 долара властитог новца да учини управо то, фотографишући неке од најпрепознатљивијих предела Зимбабвеа.

Недостајуће милијарде

Дигиталне мапе, као што је Гугл стрит вју, помажу нам да са лакоћом лоцирамо адресе и омогућују беспрекорне кућне доставе, олакшавајући живот многим људима широм света.

Али милијарде људи живе у градовима и селима у земљама у развоју које још нису до краја покривене таквим комерцијалним операцијама.

Штавише, добротворна организација Хјуманитаријан ОпенСтритМеп (више о њој касније) процењује да постоји „око две милијарде људи на свету који се не појављују на правој мапи".

Ако неко није на мапи, то не значи само да ће пропустити доставу из супермаркета - то, наравно, може да буде и питање живота и смрти.

„Ако потражите нека места на интернету, видећете да ту нема ничег сем празнине.

То празно место означава неправду која изазива веома директне, веома стварне људске патње које су могле да се избегну", каже Ребека Фирт из тима Хјуманитаријан ОпенСтритМепа.

Такви људи су често ван домашаја кад се деси некаква катастрофа или инцидент, а то што не могу тачно да покажу где се налазе на дигиталној мапи може значајно да отежа њихово спасавање или покушај пружања помоћи.

И зато појединци као што је Таванда, у сарадњи са великим играчима као што су Гугл и добротворним организацијама као што је ОпенСтритМеп, раде заједно на томе да помогну мапирање непознатијих области до којих се теже стиже како би створили инклузивнији свет.

Фотографисање тешког терена

Да би се мапирала нека област, морате да користите мешавину сателитских слика са фотографијама начињеним на терену.

И зато је Таванда био тај који је на терену правио слике које су практично попуњавале празнине, фотографишући најистакнутије тачке од интереса у његовом родном месту.

„Мапирање Викторијиних водопада, на реци Замбези, било је најкомпликованије", признаје он.

Да би мапирао регион, морао је да је препешачи дуге раздаљине са фото-апаратом причвршћеним за свој ранац, и возика се около у колима опремљеним апаратима, па чак и да користи дронове.

„Многе од наших претпоставки у контролисаним продукционим условима не функционишу кад радите фотографије на води", објашњава он.

„Бродови умеју да буду нестабилни, покретање дрона са палубе је тешко док је све у покрету, лако је изгубити опрему или начинити погрешан снимак."

Највећи део Тавандиног пројекта одиграо се између 2018. и 2019. године.

Он се удружио са Гуглом, који му је позајмио апарат од 360 степени за двонедељено путовање током мапирања.

Начинио je најмање 480.000 слика, које су сада доступне на Гугл стрит вјуу и Гугл земљи.

Али процес претварања фотографија у дигиталне мапе није лак.

Изазов мапирања

Картографија је вештина и наука графичког представљања географске области, а како се она прави мењало се током година.

Сложеност мапирања области зависи од много фактора, укључујући колико су ажурирани владини подаци - на пример, они често не одражавају прецизно прави однос популације у неформалним насељима, а нека забита места можда чак немају ни бројеве на вратима или имена улица.

Творци комерцијалних дигиталних мапа зависе и од прихода од оглашавања, што обично значи да мапирање најсиромашнијих области није приоритет.

Често сте упућени на локалне мапе на којима се налазе истакнути репери као што су кључни мостови.

Међутим, кад ти репери буду уништени, у природним катастрофама као што су поплаве, та референтна тачка нестане, што отежава рад спасилаца кад су у питању живот или смрт, јер не могу да пронађу нешто што ће им рећи где се тачно налазе.

„Кад сте неко ко не познаје дату област, тешко је добити географску локацију области која захтева интервенцију, њену удаљеност, број становника, реке, куће, итд.

Уз помоћ мапа, лакше вам је да визуализујете и анализирате контекст брзо и правовремено", објашњава Сантјаго Луенго из Међународне федерације Црвеног крста и Црвеног полумесеца.

И зато, да би превазишле овај проблем, институције попут Црвеног крста и Лекара без граница (МСФ) удружиле су се и оформиле пројекат недостајућих мапа ОпенСтритМеп, како би „мапирале оно што је немапирано".

Како то функционише?

ОпенСтритМеп основан је 2006. године и прати модел Википедије, тако да свако може да направи, ажурира или едитује мапу.

Први стадијум процеса израде ове мапе отвореног кода подразумева цртање преко сателитских снимака и њихово претварање у мапе.

Онда наступа кључни елемент - мештани помажу да се идентификују кључне грађевине и репери који не могу да се претпоставе са сателитских снимака.

(Ту улогу је одиграо Таванда у Зимбабвеу кад је радио са Гуглом, иако се процес овог интернет гиганта разликује од онога ОпенСтритМепа).

ОпенСтритМет тврди да, зато што су лишени комерцијалних интереса, њихов процес пружа више моћи мештанима - што значи да су мапе обогаћене кључним информацијама као што су изворишта воде, сливници и информације о лекарима у крају.

„Једна од предности ОпенСтритМепа је да можете да тагујете једно својство са више имена; локално име, званично име, културолошко име, историјско име, различите начине писања, на различитим језицима. Кад уврстите локално знање, оно постаје много прецизније", каже Фирт из ОпенСтритМепа.

Велике мете

Крајњи циљ је добити детаљну уличну мапу која ће покрити милијарду људи који живе у областима склоним катастрофама у 94 земље.

Да би се израдила поуздана мапа, добровољци су обучени да користе апликацију која ради на паметним телефонима и понекад дроновима, а да би се дочарала целокупна слика користе се најсавременије камере.

Практична употреба

Овај конкретан пројекат стекао је замајац после 2010. године.

За око 10 година, више од 200.000 добровољаца различитог порекла, као што су избеглице, здравствени радници у руралним областима и студенти, успели су да мапирају области у којима живи 150 милиона људи.

Кад заједнице поседују и руководе мапама, то исто тако помаже да оне буду стално ажуриране.

Ово је од виталног значаја због природе становништава које се стално мења у многим насељима.

Ове мапе су већ доказале своју поузданост у многим напорима за санирање штете после катастрофа.

Помогле су и у указивању здравствене помоћи, као што су кључне информације за кампању давања полио вакцина у Нигерији.

Пред крај прошле године, 200 студената са три танзанијска универзитета обучено је да мапира терен са конкретним циљем да сакупе информације о областима склоним поплавама у Дар Ес Саламу.

Они су два месеца сарађивали са локалном заједницом и сакупили податке о размерама штете која настане током поплава.

Уз помоћ јефтиних алата доступних на тржишту успели су први пут да мапирају тачне локације склоне поплавама.

У Перуу, ОпенСтритМеп користи се за испоруку боца са кисеоником онима којима су неопходне, а који живе у ретко насељеним областима током пандемије корона вируса.

Фирт каже да се подаци које убацују мештани константно проверавају и потврђују.

Она каже да мапе постају све боље, а хуманитарни радници се слажу с тим.

Ове мапе такође се користе за поређење ситуација „пре" и „после".

У неким случајевима, мапе су се чак користиле за планирање путање лета хеликоптера са хитном помоћи.

Мапирање области захваћених активним ратним сукобима и даље представљају велики изазов.

Пре него што се крене са мапирањем, мора да се изврши процена како би се пресудило да ли би детаљна мапа помогла или нашкодила заједницама које ту живе.

Тавандина жеља да се мапирају климатске промене

Али за људе као што је Таванда, бити део процеса мапирања је специјалан осећај, мада он признаје да успех мапирања отвореног кода зависи од учешћа заједница.

Он каже да су му његова путовања током израде мапа помогла да боље разуме како заједнице, које живе удаљене једне од других хиљадама километара, заправо имају много тога заједничког и жели да искористи мапе да исприча „највећу причу нашег времена" - климатске промене.

„Научио сам много о томе како се људи у различитим деловима света прилагођавају променама животне средине и с временом се надам да ћу наћи начин да поделим те приче и слике."

Тавандине слике до сада је видело 30 милиона људи из свих крајева света. Он каже да му је његов рад пружио право задовољство и омогућио да се повеже са људима и местима.

„Ова места нису имала покривање Стрит вјуа пре него што сам започео тај пројекат, тако да претпостављам да те слике помажу неким људима да виртуелно истраже свет мимо својих граница, нарочито током ових времена кад је путовање постало толико компликовано."

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]