Музика и мистерије: Коме је Бетовен посветио „За Елизу"

Једна од најпопуларнијих композиција свих времена, минијатура „За Елизу", добро је позната многим ушима - чак и онима који нису љубитељи класичне музике.

Међутим, популарну мелодију већ више од два века обавија вео мистерије - ко је била Елиза?

„До данас трају полемике око тога за кога је и којим поводом композиција написана.

„Има разних теорија, али је неоспорно да је можемо у сврстати највеће хитове класичне музике свих времена", каже за ББЦ на српском музиколошкиња и пијанисткиња Снежана Николајевић.

Композиција је настала 27. априла 1810. године, а написао ју је чувени композитор Лудвиг ван Бетовен.

Зашто је „За Елизу" тако позната мелодија?

Вероватно нема особе која се није срела са уводним делом композиције За Елизу - можда не знате назив или аутора, али сигурно препознајете ту комбинацију нота.

Мелодија је била и популаран избор за звоно на мобилним телефонима.

Њом су својевремено звонили и први савременији фиксни и бежични телефони - агресивно рррррр је деведесетих заменио нежни звук ове Бетовенове композиције.

У појединим домовима, „За Елизу" одзвања и када притиснете звоно на вратима.

Ову композицију у Србији повремено можете да чујете и када позовете неку државну службу, а ваш позив ставе на чекање.

У многим земљама је ушла у уџбенике, и то не само за нижу музичку, већ и за основну школу.

„Нема ученика клавира који је није одсвирао, али је, у исто време, и на репертоару најчувенијих пијаниста", примећује Николајевић.

Она оцењује да је разлог за то „лепота композиције, која се одгледа у њеној једноставности".

„Главна тема се понавља неколико пута, а између су врло певљиве мелодије.

„Нећемо се бавити анализом облика, само ћемо рећи да је врло јасна и прегледна - што је главна одлика класичног стила, па је лака за слушање, схватање и доживљавање", наводи Николајевић.

Случајно откриће: Како је композиција замало изгубљена

Изгледа да Бетовен није много марио за ово дело, пошто се чак није потрудио ни да га заврши.

Није познато да ли га је некад показао ширем кругу људи, али се зна га да никада није објавио.

Музиколози претпостављају како је сматрао да му се не уклапа у албум који је те 1810. године припремао за објаву.

„Дело је пронашао немачки музиколог Лудвиг Нол.

„Композиција је објављена тек 1865. - пуних 38 година после Бетовенове смрти", каже Николајевић.

Ко је била Елиза?

Ова мистерија до данас копка музикологе - током претходна два века, о Елизином идентитету појавиле су се бројмноге теорије.

„Једни сматрају да је Елиза заправо Елизабет Рекел - немачки сопран и сестра Бетовеновог пријатеља, такође оперског певача", каже Николајевић.

Други, додаје она, мисле да је Нол погрешно дешифровао наслов и да је он гласио За Терезу.

Нол је листове добио од аустријске госпође Бабет Бредл, којој их је дала извесна Тереза фон Дрошдик.

Када је Бетовен упознао Терезу која му је постала ученица, она је још носила девојачко презиме - Малфати.

„Тереза није била само Бетовенова ученица и пријатељица - он ју је запросио 1810. године, када је композиција и настала", истиче Николајевић.

Међутим, додаје, „Тереза га је одбила и удала се за једног аустријског племића".

Канадска музиколошкиња Рита Стеблин сматрала је да се ради о Елизи Баренсфелд - штићеници Бетовеновог блиског сарадника, музичара и проналазача Јохана Непомука Мелцела.

Баренсфелд је била вундеркинд у оперском певању, а 1810. је имала тринаест година и изучавала је музику у Бечу где је, како претпоставља истраживачица, упознала Бетовена.

Мелцел је живео у суседству са Терезом Малфати, а Стеблин сматра могућим да је управо Тереза замолила Бетовена да за Елизу напише неки лак комад за вежбање.

И заиста - композиција је примерена ђацима, па ову минијатуру у Србији свирају ученици четвртог разреда ниже музичке школе.

Ко је био Лудвиг ван Бетовен?

Бетовен је био композитор са прелаза из 18. у 19. век, а родио се 1770. године у Бону.

Још једна његова планетарно позната композиција је „Девета симфонија", одакле је узета и потом адаптирана „Ода радости" - химна Европске уније од 1972. године.

Одрастао је у породици музичара, баш као што је то био случај и са његовим претходником - Волфгангом Амадеусом Моцартом (1756-1791).

Свирао је клавир и виолину, а учитељ му је био још један познати композитор тог времена, Јозеф Хајдн (1732-1809).

Као дечак се преселио у Беч да би се школовао код Хајдна, али тај однос није био нарочито успешан, пошто је Хајдн био презаузет да би младом музичару посветио довољно времена.

Бетовен није био напунио ни тридесет када је почео да губи слух.

Његови савременици забележили су да се био повукао у себе, јер му је било тешко да објашњава другима да је глув.

Без обзира на проблеме са слухом, наставио је да компонује и тако је настало још планетарно познатих дела, као што је „Месечева соната" - омиљена међу онима који уче клавир.

Преминуо је у Бечу 1827. године.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]