Русија, Украјина и Крим: Москва повлачи трупе из пограничне области
Аутор фотографије, Russian ministry of defence
Неколико недеља пошто су руске трупе почеле да се гомилају у близини границе са Украјином, руски министар одбране Сергеј Шојгу наредио је јединицама да се повуку у базу.
Европска унија процењује да се у пограничној области, као и на Криму, који је Русија анектирала 2014. године, налази више од 10.000 руских војника.
Шојгу је са Крима поручио да ће се јединице које су биле на војној вежби вратити у базу.
Циљ да се изврши „брза провера" постигнут је, додао је.
Украјински председник Володимир Зеленски, који је претходно позвао руског председника Владимира Путина да се сретну у зони сукоба, поздравио је ову одлуку да се „смање" тензије на граници.
У овом чланку се појављује садржај X. Молимо вас да дате дозволу пре него што се садржај учита, пошто може да користи колачиће и друге технологије. Можда бисте желели да прочитате X политику колачића и политику приватности пре него што дате пристанак. Да бисте видели овај садржај, одаберите "Прихватите и наставите”.
End of X post
„Трупе су демонстрирале способност и спремност да обезбеде одбрану земље", рекао је руски министар одбране, додајући да је наложио командантима јединица 58. и 41. бригаде као и неколико ваздушнодесантних дивизија да почну да се враћају у „сталне базе" у петак и да се та операција заврши до 1. маја.
Председник Зеленски наложио је груписање трупа прошле недеље заједно са европским лидерима. Званичници НАТО-а такође су упозорили на тамошња збивања и најавили самит у јуну где ће Русија бити једна од главних тема.
Премда је Русија изјавом о војним вежбама одбацила наводе да гомила трупе, као одговор на „претеће " акције НАТО-а најавила је да планира формирање кордона у деловима Црног мора који би спречили улазак страним бродовима.
Украјина страхује да би то утицало на њихове луке.
Шта Русија ради?
Анализа Стива Розенберга
ББЦ дописник из Москве
Русија све време говори да није у питању ништа више од војних вежби.
Али Москва зна врло добро да ће померање трупа ка Украјини и по анексираном Криму многе учинити врло нервозним: у Украјини, Европи и Америци.
И у томе је поента.
Могуће да је Москва добро користила гомилање трупа да пошаље сигнал Кијеву, Бриселу и посебно Вашингтону да је Русија сила са којом треба рачунати.
Амерички председник Џо Бајден приметио је то. Прошле недеље је у телефонском разговору председнику Путину предложио самит. Истина, увео им је и нове санкције због руског „малигног утицаја". Али у Русији то није примљено посебно значјано.
Смањење тензија, ипак, не значи крај тензија. Руски министар одбране јасно је рекао да ће „Русија предузимати мере као одговор на претње НАТО-а".
На пример, Москва планира да блокира делове Црног мора за долазак страних бродова на шест месеци.
У обраћању нацији у среду, председник Путин је упозорио Запад да „не пређе црвену линију".
Сукоби на истоку Украјине почели су 2014, пошто је Русија извршила анексију Крима.
Проруски побуњеници заузели су велика подручја Луганска и Доњецка, а последњих недеља било је бројних кршења прекида ватре на истоку земље.
Украјински војник убијен је у гранатирању у четвртак, које су украјинске снаге назвале намерним кршењем прекида ватре.
Од почетка сукоба страдало је око 14.000 људи.
Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]
