Наука, људи и животиње: Необична еволуција - нестварна будућност живота на Земљи

Раних 1980-их година, аутор Дугал Диксон је објавио култну књигу После човека: Зоологија будућности, у којој је замишљено како би живот могао да изгледа милион година у будућности.

Диксон је предвидео ровчице које користе репове као падобране, летеће мајмуне и изузетно дугачке склупчане змије које се пропињу и хватају птице у лету.

Предвидео је и ноћне птице које набијају плен на дугачке бодље које извирују из њихових груди и птице налик цвећу које изгледом привлаче инсекте у потрази за поленом право у гладна уста.

Неколико деценија касније, Диксон каже како његова књига није била покушај да предвиди будућност, већ истраживање свих могућности света природе.

„Популарне књиге о еволуцији, чак и када то не раде намерно, сугеришу да је еволуција нешто што се дешавало у историји", каже он.

„То није тачно. Еволуција се одвија и данас, а наставиће да се одвија и у будућности, много пошто нас више не буде".

И док је Диксонова књига фикција, већина биолога се слаже да ће, милионима година од данас, Земља бити потпуно другачија.

„Мислим да ће изгледати као нека туђинска планета", каже Атена Актипис, еволуционa биолошкиња са Универзитета у Аризони.

Штагод да се деси, нама ће изгледати страно и невероватно - баш као што би и данашњи свет, у којем доминирају сисари, изгледао немогуће из перспективе ере у којој су живели диносауруси.

Па како би онда могао да изгледа живот у будућности?

Kаква створења би могла да се развију за, рецимо, 100 милиона година, с обзиром на све што данас знамо о животу на Земљи и еволуционим принципима?

Kренимо тако што ћемо се вратити много милиона година унатраг у еру у којој је већ било живота на нашој планети.

У време Kамбријске експлозије, пре неких 540 милиона година, Земља је, према Џонатану Лососу, еволуционом биологу са Универзитета Вашингтон у Сент Луису, била насељена великим бројем поприлично „уврнутих" створења, која као да су изашла из неког цртаног филма.

„Берџис Шејл у Kанади је био заиста бизаран зверињак", пише он у књизи Невероватне приче: Судбина, вероватноћа и будућност еволуције.

Једна од животиња, халуцигенија, танушног, цевастог тела прекривеног редовима великих бодљи и крутим наставцима са канџама, била је више налик „нечему изниклом из једне од епизода серије Футурама".

Сходно томе, није немогуће да ће слична, чудна и необична створења настати у будућности.

„Скоро било шта што можете да замислите, већ се појавило негде, у неком тренутку, код неких врста", тврди Лосос.

„Потребно је само време, и нешто неочекивано ће се већ појавити".

Према Лососу, свет биолошких могућности је простран и ми, по свему судећи, још нисмо видели све.

„За почетак, ја нисам убеђен да нам је живот на Земљи открио сваки могући начин или макар већи део могућности опстајања на једној оваквој планети", написао је он.

Ипак, и даље је тешко предвидети која ће могућност бити искоришћена у будућности.

Погледајте видео о Дарвиновој теорији еволуције

У Лососовој књизи су анализирани аргументи и за и против предвидљивости еволуције - питање је само да ли би се историја понављала у случају да се догоде исти услови.

Докази су распарчани и ми једноставно не знамо до ког степена је еволуција предвидљива и да ли се може поновити након дужег временског периода.

Ако томе свему додамо и елемент вероватноће - огромна вулканска ерупција или астероид који погађа Земљу - чврста предвиђања постају скоро немогућа.

Ипак, неке ствари можемо да прогнозирамо.

Kао прво, морамо да истакнемо утицај велике еволуционе силе која већ мења свет око нас - Хомо сапиенса.

Уколико ће људи напредовати милионима година, они ће имати евидентан утицај на будућност еволуције, а природна селекција ће изнедрити нове варијетете живота који ће преживљавати у измењеном, загађеном свету који стварамо.

„Већ можемо да видимо еволуцију птичјег кљуна специјализованог за вађење хране из конзерви или пацове који су развили масно крзно које им омогућава да се пробијају кроз токсичне отпадне воде", пише палеонтолог Питер Ворд у књизи Будућност еволуције из 2001.

Ворд предвиђа разне могућности за нове типове врста које имају одлике „корова".

То су издржљива, прилагодљива створења која немају ништа против суживота са људима и способна су да користе њихов свет - домаће мачке, пацови, ракуни, којоти, вране, голубови, врапци, чворци, муве, буве, крпељи и цревни паразити.

На врелијој, сувљој Земљи коју су загрејали људи, недостатак воде би такође могао да изазове нове адаптације.

„Могу да замислим животиње које су развиле необичне особености не би ли искористили влагу из ваздуха", каже Патриша Бренан, еволуциона биолошкиња са колеџа Маунт Холиоки из Масачусетса.

„Kрупније животиње би могле да добију продужена једра или кожне залиске који би рано ујутру могли да се издужују и сакупљају влагу.

„Украсне крагне неких гмизаваца би могле да постану јако велике и предимензиониране, не би ли на тај начин прикупиле воду".

У врелијем свету, Бренан такође предвиђа пораст броја голих сисара и птица:

„Сисари би могли да изгубе крзно на неким деловима тела да би могли да прикупљају воду у кожним џеповима.

„На загрејаној планети, топлокрвне животиње би могле да имају потешкоћа, па би тако птице у топлијим пределима могле да изгубе оно перје које им даје облик и линију да би избегле прегревање организма, док би сисари могли да изгубе велики део крзна".

У будућности би људи могли да одлуче да и директно манипулишу животом - у ствари, то се већ дешава.

Истраживачица Лорин Холт је почетком ове године за ББЦ Фјучр и серију Дубока цивилизација рекла да би једна од могућих путања живота могла да буде „пост-природна".

У таквом сценарију, генетски инжењеринг, биотехнологија и утицај културе би могли да преусмере еволуцију ка радикално другачијим путевима, од комараца који носе генетски код до механичких дронова опрашивача.

Еволуција живота би могла да буде уплетена у жеље и потребе самог човечанства.

Свеједно, постоје и алтернативни путеви еволуције у будућности: наши најпросвећенији потомци би, на пример, могли да одлуче да природу оставе да поново пронађе свој еволутивни ток, јер би у супротном људи могли да изумру.

Изумирање нарочито може да доведе до брисања еволуционих иновација.

У суштини, масовно уништење враћа еволуциони сат на почетак, наводи Ворд.

После претходних масовних изумирања, каже он, биљке и животиње на Земљи су се радикално мењале.

Током изумирања у перму, пре неких 252 милиона година, елиминисано је око 95 одсто морских и 70 одсто врста сувоземног света, међу којима су и рептили са перајима на леђима, као и они масивни, налик на сисаре- тадашње владаре Земљом.

То је диносаурусима дало простора да еволуирају и преузму доминацију међу сувоземним животињама.

Овакав исход је био неочекиван и невероватан, баш као и онај када су сисари заменили диносаурусе након кредно-терцијарног масовног изумирања.

„Није то био само преокрет, него и нешто што бисмо могли назвати тачком преласка", пише Ворд.

„Масовно изумирање је променило много више од броја врста на Земљи. Променило је и изглед Земље".

Неки научници мисле да је, после изумирања, могућа појава потпуно нових облика живота са новим способностима.

У првих милијарду година на Земљи, на пример, живот животиња које удишу кисеоник је био незамислив, јер га није било у великој мери, а ни ћелије нису довољно еволуирале да би могле да га искористе у виду енергије.

То се заувек променило са Великом оксидацијом, пре неких 2,4 милијарде година, када је долазак бактерија способних за фотосинтезу довео до првог масовног изумирања на Земљи.

„Захваљујући микробима, цела планета је имала кисеоник и то је проузроковало велике промене", кажр Леонора Бителстон, еволуциона биолошкиња на Институту за технологију у Масачусетсу.

„Било је много еволуционих иновација које је било тешко предвидети пре него што су се десиле - али оног тренутка када су почеле да се појављују, промениле су нашу планету".

Стога се поставља питање - ако људи изумру, какве ће се све луде и префињене ствари десити у наредних 100 милиона година?

Да ли ће дрвеће почети да хода или се гости животињама пошто их убије токсичним испарењима или отровним стрелицама?

Да ли би морски живот могао да се промени тако што би паукови отишли у воду и уз помоћ мрежа почели да скупљају сардине, или би рибе могле да науче да лете не би ли се храниле инсектима или птицама?

Да ли би животиње из великих морских дубина могле да пројектују властите холограме не би ли заварале предаторе, привукле плен или импресионирале партнере за парење?

Можда би китови убице или сомови могли да поврате способности њихових предака да трче по сувом да би могли да буду ефикасни у лову и по копну?

Да ли бисмо могли да видимо и организме како настањују и раније слабо истражена станишта: можда би лагане, али отровне гљивице могле да плутају вадзухом као ваздушне медузе и да уплићу и конзумирају све на шта налете?

Да ли би инсекти и паукови могли да изграде свиленкаста гнезда у облацима да би се на небу хранили организмима способним за фотосинтезу?

И ако би биљке или микроби еволуирали са способношћу да као соларни панели упијају и концентришу сунчеву светлост, да ли би зелене оазе живота набујале и на леденим глечерима?

Ниједно од ових фантастичних створења не звучи као нешто немогуће, каже Актипис.

Многа од њих се базирају на ономе што већ постоји у природи: морски паукови, као и они што једре ваздухом, постоје.

Ту је и свет микроба у облацима, као и риба-шкорпион из дубина која има биолуминисцентне лоптице којима привлачи плен.

Неке врсте китова убица и сомова могу да изађу на обалу у лов, а мале, независне оазе живота бујају на леду у којем има остатака криоконита, црне прашине сачињене од чађи, стена и микроба.

Џо Вулф, еволуциона биолошкиња са Харварда, примећује да постоји дрвеће које „хода" врло полако, приближавајући се тако извориштима воде.

Она мисли да је могуће да дрвеће еволуира и лови тако што ће користити отровне гасове или чак и бодљикаве гране.

Kоначно, већ имамо и биљке месождере као што је Венерина мухоловка.

Она указује и на постојање паукова који се хране рибом и каже да би облаци настањени микробима можда и могли да настану од мноштва сићушних организама (пикоцијанобактерије) који живе у горњим слојевима океана.

Све што је потребно за ове необичне адаптације у природи је екстремно окружење.

На Земљи већ постоји доста таквих места и то се неће променити.

Само замислите, на пример, како би мужјаци рибе-шкорпиона одговорили на критични изостанак потенцијалних партнера за парење у океанским дубинама.

Kада мужјак пронађе женку, он се заправо споји са њеним телом.

„Пошто је мало вероватно да ће поново пронаћи женку, он се предаје и за њу постаје само узгредни резервоар сперме", каже Kристин Хук, бихевиорална еколошкиња са Универзитета у Kолеџ Парку у Мериленду.

„Могли бисмо да видимо још животиња које раде овакве ствари, а могу да замислим и како временом настају животиње које су у стању да се саме оплођују када се потрага за партнером покаже узалудном".

На основу онога што знамо о природи, не би требало да претпоставимо како ће створења у будућности остати ограничена на садашња станишта.

Лин Kапорале, биохемичарка и списатељица, истиче да неке летеће рибе већ могу да лове инсекте (па чак и птице), док су неке рибе у стању да ходају обалом, али и да се пењу на дрвеће.

Чак и лигње понекада лете изнад површине океана, користећи капљице воде као погон и пераја као крила.

Овај потенцијал за мењањем станишта води и ка неким заиста фантастичним могућностима.

Замислите жабу и њену гушу која може да набрекне са спољне стране као неку торбу пуну гаса која се користи за позив на парење.

У његовој књизи, Ворд предвиђа да ће она еволуирати у „цепелиноид", нови тип плутајуће животиње која ће владати нижим слојевима атмосфере.

Жаби би еволуција могла да донесе способност прављења хидрогена из воде и његовог складиштења у грлу, помажући јој тако при скакању, а евентуално и при летењу кроз ваздух.

Њене ноге - сада више непотребне за ходање - могле би да постану висећи пипци који се користе за храњење.

Жабе би еволуцијом могле да добију и на величини, не би ли избегле да и саме заврше као храна, чак и до размера плавог кита.

Џиновски цепелиноиди би плутали кроз ваздух као медузе, користили пипке за лов зверки као што су јелени или за испашу врхова стабала.

Потпуно би испуниле небо, а њене сенке би доминирале пејсажом - било би то доба летећих жаба.

Цепелиноиди су, каже Ворд, „бајка - али и у овој причи постоје назнаке стварности".

Некада је постојао први летећи организам, као и први пливајући организам и ми знамо да је још много врста еволуирало из њих, пошто су им еволуционе иновације дозволиле да преузму станиште у којем никада нису боравиле.

С обзиром на то да је наше разумевање еволуције и генетике непотпуно и да ће много тога зависити и од случајности, нико са сигурношћу не зна како ће изгледати будућност.

Предвиђање победника еволуције у будућности је као предвиђање победника на берзама или прогноза времена, каже Ворд.

Имамо неке податке који нам омогућавају да нешто предвидимо, али ту је и велики степен неизвесности.

„О бојама, навикама и облицима нове, еволуиране фауне, можемо само да нагађамо".

Лосос се слаже.

,,На крају дана", каже он, ,,могућности су толико велике и неизвесне да је постало беспредметно уопште спекулисати о томе како би живот могао да изгледа, јер постоји превише отворених питања.

,,Живот би могао да се мења на различите начине".

Али ако су нам чудновате појаве које имамо у данашње време нека врста водича, онда бисмо морали да рачунамо и на могућност да би еволуција у будућности могла да крене и неким фрапантним путањама.

Успут, велики део тренутних природних различитости и индивидуалности и даље остаје неистражен.

И заиста, Диксон напомиње да је неколицина његових оригиналних и „искључиво спекулативних" креација које је описао у књизи После човека из 1981, накнадно и откривена: ходајући слепи мишеви, на пример, као и змије које су у стању да зграбе шишмиша у лету.

Ево шта је написао у предговору за издање књиге из 2018. године:

„Толико сам пута наишао на на нове еколошке или еволуционе процесе за које сам помислио да би, да су се нашле у мојој књизи, код свих изазвале салве смеха".

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]