Климатске промене и топљење глечера: Опасност са Хималаја коју нико не прати

Повлачења глечера на Хималајима не само да опасно испуњују глечерска језера, већ доводе и до других опасности која се не надзиру, упозоравају научници.

Скорашња катастрофа услед бујице у индијским Утараканду, кажу они, најновији је пример једне такве несвесности опасности.

Хималаји имају највећи број глечера на Земљи - не рачунајући Јужни и Северни пол.

Изгубили су милијарде тона леда због убрзаног отапања које је изазвало глобално загревање.

„Напросто не постоји свеобухватно разумевање шта се заправо дешава кад су у питању такве претње", каже професор Џефри Каргел, виши геолог у САД који је истраживао велики број катастрофа на Хималајима и који тренутно проучава непогоду у Утараканду.

„Ми само реагујемо кад се десе несреће као што је она у Утарканду.

„Не надзиремо глечере који имају такве претеће атрибуте, макар не већину њих."

Опасност од повлачења глечера

Стручњаци кажу да кад глечери крену да се повлаче или истањују, неки од њих могу да постану опасни.

На пример, у неким случајевима, кад се глечери повуку, сав лед који заостане може опасно да виси са стрмих зидина планина.

Они могу да отпадну у било ком тренутку.

Такође је могуће да истањени или повучени глечери дестабилизују земљу испод и око себе - коју би иначе подупирали.

То неку област може да учини склону клизиштима, одронима или обрушавању леда, па чак и потенцијално доведу до одроњавања читавих планинских обронака.

Научници кажу да такви догађаји могу да доведу и до блокирања река и речица испод њих.

Оне потенцијално касније могу да нахрупе - баш као што изгледа да се недавно десило у Утараканду, према прелиминарним резултатима истраге.

Потешкоће у надзирању глечера

Незгодна географија Хималаја значајано отежава надзирање.

„На Хималајима и у области Хинду Куш има више од 50.000 глечера, а свега 30 њих се детаљно надгледа, укључујући теренске студије", каже Мухамед Фарук Азам, глечеролог при Индијском институту за технологију Индоре.

„Објављено је само петнаестак тих студија.

„Морамо поближе да посматрамо наше глечере, посебно зато што је тако много фактора у игри."

Земљотреси и клима

Научници тврде да, као најмлађи планински масив на свету, Химајали још расту и земљотреси често дестабилизују њихове падине.

Мењање образаца снежних и кишних падавина због климатских промена чине планине рањивијим, додају они, а промене изазвана глобалним загревањем чине да промене које се дешавају у глечерима потенцијално додатно погоршавају ствари.

Глечер на планини Ару на Тибету изненада се обрушио 2016. године.

То је изазвало масовну лавину леда у којој је страдало деветоро људи и стотине грла стоке.

Други глечер на истој планини срушио се неочекивано само неколико месеци касније.

У несрећи са глечером Саиченом у делу Кашмира под владавином Пакистана 2012. године страдало је скоро 140 људи, већина пакистански војници.

Стручњаци кажу да је то била лавина сачињена од леда и стења, али узрок несреће тек треба да се утврди.

„Мање глечера, више клизишта"

Скорашња студија неких од највиших планинских области у Азији, укључујући западне Хималаје, источни део Памира, Каракорам и јужни део планине Хинду Куш, повезало је велики број крупнијих клизишта и њихову све већу учесталост између 1999. и 2018. године са повлачењем глечера.

Научници са Кинеске академије наука, који су спровели студију уз помоћ сателитских слика из Геолошког тополошког института САД, идентификовали су 127 клизишта између 2009. и 2018. године.

„Наши резултати показују промену у области учесталости дистрибуције која указује на повећани тренд великих клизишта у протеклој деценији.

Опадање у области глечера повезана је са повећањем у области клизишта", наводи се у студији коју су рецензирали стручњаци из исте области објављеној у часопису Нејчер у јануару прошле године.

Далија Киршбаум, експерткиња за клизишта која води Насину хидролошку научну лабораторију, рекла је да могуће опасности повезане са повлачењем глечера сада постају очигледне.

„Раније су, на пример, стене на планинским обронцима глечери држали чврсто као лепак.

„Сада ако нема глечера, те стене висе и то представља потенцијалну опасност."

Специјални извештај о криосфери Међувладиног панела о климатским променама (ИПЦЦ) 2018. године је рекао: „Повлачење глечера и отапање пермафроста су смањили стабилност планинских обронака и интегритет инфраструктуре."

Криосфера је део планете који садржи воду у замрзнутом стању као што су планински глечери, континентални ледени покривач, снег, ледом прекривене области и ледено море.

Нагласак на глечерским језерима

Од ограниченог броја студија о хималајским глечерима до данашњег дана, већина се усредсређује на убрзано отапање и да ли ће оно опасно испунити глечерска језера чинећи да набујају и нахрупе.

Али критичари кажу да глечерска језера привлаче сву пажњу док се друге претње повезане са убрзаним отапањем глечера игноришу.

„То је нешто што је добило мање пажње", каже Самер Рапер, професорка географије са Универзитету у Јути, која је проучавала промене на хималајским глечерима.

„То би могло да буде зато што су катастрофе као што су лавине и обрушавање леда ретке, а претње повезане са глечерима спорадичне."

Стручњаци из Међународног центра за интегрисани планински развој, који годинама ради у хималајској области, кажу да су поплаве изазване глечерским језерима у прошлости изазивале више проблема у региону.

„Те поплаве могу да утичу на људе без упозорења далеко од самих глечера, што ову претњу чини посебно опасном", каже Миријам Џексон, програмска координаторка иницијативе центра за криосферу.

„Студије глечера замрзнуте"

И индијске владине агенције критиковане су зато што не обраћају довољно пажње на ову претњу.

„Покренули смо 2009. године центар за проучавање глечера и то је требало да прерасте у индијски национални институт за глечере", каже доктор ДП Добал, виши глечеролог који се недавно пензионисао на Институту хималајске геологије у Вадији, независном телу при Министарству науке.

„То се никад није десило и, као последица, у значајној мери је утицало на студије глечера и око десетина глечеролога које смо обучили остала је без посла."

Индијска влада има осам националних мисија у склопу свог Националног акционог плана за климатске промене и један од њих је задужен за „одржавање хималајског екосистема".

Њен циљ наводи да треба да се бави „развојем и усвајањем нових метода за процену здравља хималајског екосистема, укључујући оних за глечере и стварање базе података истих".

Неки експерти кажу да је тензија између Индије и њених суседа који деле границу на Хималајима (Кина и Пакистан) представљала велики отежавајући фактор.

„Они морају да се удруже, морају да размењују информације о глечерима преко граница", каже Анџал Пракаш, који је био водећи координишући аутор за специјални извештај ИПЦЦ-а о океанима и криосфери.

„Тек ћемо тад моћи свеобухватно да надзиремо опасности повезане са повлачењем глечера и моћи да се припремимо за излажење на крај са несрећама."

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]