Антарктик: Огромна санта леда се разломила на крупне комаде

Најновији сателитски снимци од уторка приказују огромне пукотине на цевастој санти леди познатој као A68a, с огромним комадима леда који почињу да се одвајају и удаљују једни од других.

A68a, санта која се одвојила од Антарктика 2017. године, плутала је уз обалу острва Јужна Џорџија.

Стручњаци су мотрили на њу да би видели да ли ће насукати у плићаку.

Кад би се то десило - а деловима санте то још може да се деси - могло би да створи проблеме пингвинима и фокама у британским прекоморским територијама у лову на рибу и крилове.

Слика на врху ове странице потиче се радарске свемирске летелице Европске уније Сентинел-1.

Настала је у 07:17 по Гриничу у уторак.

Иако су пукотине биле веома изражене још у понедељак, у тој фази нису пролазиле читавом дужином A68a.

„Скоро три и по године откако се одвојила од Леденог гребена Ларсен Ц, Санта леда A68a - четврта највећа у евиденцији - коначно почиње да се дезинтегрише", изјавио је Адријан Лакман са Универзитета Свонси, у Великој Британији.

„Поред тога што је једна од највећих забележених санти леда свих времена, A68 је сигурно и једна од најнадзиранијих."

„Уз толико масовни скорашњи пораст количине сателитских података и огромног напретка брзине којом могу да постану доступни, ова способност искоришћена је у корисне сврхе приликом надзора огромне санте леда на њеном путовању од рођења до уништења", каже он за ББЦ Њуз.

Амерички Национални центар за лед задужен је за систем именовања санти.

Санте добијају слово префикса у зависности од квадранта Атлантика у ком су се одвојиле, плус број који одређује њихов положај у редоследу великих одвајања.

Сама фрагментација потом добија слово суфикса.

Колико прошле недеље, велики комад одломио се од A68a и назван је A68д.

Можете да видите „д" како плута одмах за великом сантом на још једном снимку са Сентинела-1 од понедељка, који је обрадио Пјер Маркузе.

Два од највећих фрагмената које је идентификовао Сентинел-1 у уторак већ су добила имена, A68e и A68ф.

Специјалисткиња за мапирање при Британском антарктичком истраживачком центру Лора Гериш израчунала је да површине разних фрагмената износе отприлике:

(Фрагменти A68б и A68ц су се одвојили пре дуго времена и нису у непосредној близини)

Иако је сада значајно смањена, A68a је и даље велелепна и још увек може да представља позамашну препреку лову морских грабљиваца око Јужне Џорџије.

У овом тренутку, сви фрагменти санте возе се на брзој воденој струји познатој као Јужна антарктичка циркумполарна струја.

Она ће највероватније ове комаде спровести око острва и гурнути их даље на север.

Сателити ће пратити њихов напредак док заобилазе плитки континентални праг.

Има много места на којима би фрагменти могли да се насучу и задрже.

Кад се A68 први пут одвојио од Антарктика, износио је скоро 6.000 квадратних километара - око четвртину величине Велса.

Да бисте највећи комад заостао у уторак поставили у перспективу, замислите само да је 2.600 квадратних километара и даље веће од Великог Лондона, који покрива око 1.500 квадратних километара копна.

Погледајте видео: Драматично топљење глечера у Кини

Зашто A68a има мало везе са климатским променама

Ова санта леда стигла је из дела Антарктика у ком је још увек веома хладно - са Леденог гребена Ларсен Ц.

То је маса плутајућег леда коју су формирали глечери што су допловили са источне стране Антарктичког полуострва у океан.

Приликом уласка у воду, пловећи носеви глечера се подигну и споје тако да чине једну јединствену избочину.

Раздвајање санти при предњем врху овог прага веома је природно понашање.

Праг ће задржати еквилибријум а одвајање санти је један од начина на који он балансира нагомилавање масе од падавина и долазак још леда са глечера на копну.

Ларсен Ц рађа велике санте леда као што су A68 сваких десетак година.

[email protected] и пратите га на Твитеру: @BBCAmos

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]