Климатске промене: Ово ће бити једна од три најтоплије године откад се води евиденција

Земља је наставила да пролази кроз период значајног загревања 2020. године, према Светској метеоролошкој организацији (СМО).

Процене говоре да ће ова година бити једна од три најтоплије, одмах иза 2016. и 2019.

Најтоплијих шест година, према глобалним мерењима која сежу до 1850. године, догодиле су се од 2015.

Најтоплији је био сибирски Арктик, где су температуре биле пет степени Целзијуса изнад просека.

Како знамо температуру за 2020. годину кад година још није прошла?

Да би израчунала годишњи раст температуре за извештај Климатског стања, СМО користи информације из пет различитих глобалних сетова података.

Они онда упоређују савремена очитавања са температурама измереним између 1850. и 1900. Та основна вредност понекад се назива пред-индустријским нивоом.

На основу података доступним од јануара до октобра ове године, СМО каже да ће 2020. бити око 1,2 степена Целзијуса изнад основне вредности, али са маргином грешке од 0,1 степена Целзијуса.

Према свих пет сетова података 2020. је тренутно друга најтоплија, иза 2016, али испред 2019. године, на основу поређења са сличним периодима из претходних година.

Међутим, научници очекују да ће температуре из новембра и децембра вероватно доживети довољно захлађења да погурају 2020. на треће место.

У каквом је стању планета?

То је зашто што се климатски феномен Ла Ниња развио на Пацифику, а то обично умањи температуру.

Упркос томе, СМО је сигурна да ће 2020. године остати једна од најтоплије три.

„Рекордно најтоплије године обично су се поклапале са јаким Ел Нињом, као што је то био случај 2016. године", каже професор Петери Талас, генерални секретар Светске метеоролошке организације.

„Ми сада доживљавамо Ла Нињу, која има ефекат хлађења на глобалне температуре, али није била довољна да заустави овогодишњу врелину."

Да ли су ове мале температурне разлике важне?

Ове релативно сличне глобалне температуре забележене у последњих неколико година крију значајне разлике на локалном нивоу.

Сибир је 2020. године доживео температуре око пет степени Целзијуса изнад просека, што је кулминирало очитавањем од 38 степени Целзијуса у Верхојанску 20. јуна, а што је провизорно највиша позната температура забележена било где северно од Арктичког круга.

Од јануара до октобра такође је био најтоплији тај период забележен у Европи.

Али нека места била су испод просека, међу њима делови Канаде, Бразила, Индије и Аустралије.

Свеукупно гледано, бројке из 2020. године поткрепљују став да се отопљавање климе изазвано људским активностима наставља. Деценија од 2011. до 2020. најтоплија је забележена.

Уколико је 2020. била толико топла, где је отишла сва та топлота?

Већина вишка топлоте настале од загревања гасова у атмосфери завршава у океанима.

То врши додатни притисак на мора, са око 80 одсто глобалних вода које су доживеле најмање један морски топлотни талас ове године.

Ти догађаји, слични топлотним таласима на копну, представљају продужену изложеност високим температурама које могу да имају поражавајуће последице по морска створења и екосистеме.

Погледајте и видео о томе како нестаје једна од последњих прашума Азије

Дуготрајни топлотни талас уз обалу Калифорније, познат као „мехур", каже се да је убио и до милион морских птица 2015-16.

Истраживачи кажу да су ови догађаји постали више него 20 пута учесталији у последњих 40 година.

„Око 90 одсто акумулиране топлоте у климатском систему од антропогене климатске промене завршава у океану", каже професор Џон Черч са Универзитета у Новом Јужном Велсу у Сиднеју, у Аустралији.

„Ови најновији подаци СМО-а очигледно показују да океани настављају да се загревају, и то убрзаним темпом, доприносећи порасту нивоа мора. То значи да климатске промене имају значајан замајац који ће неизбежно довести до даљих промена у наредним деценијама."

Који други аспекти 2020. одражавају актуелно загревање?

СМО каже да отопљавање наставља да подстиче топљење у многим деловима света, међу којима је и Гренланд, где је око 152 милијарде тона леда изгубљено из леденог прекривача ове године до августа 2020. године.

Било је 30 именованих олуја током северноатлантске сезоне урагана, што је оборило рекорд таквих догађаја.

Као и рекордне бројке, нови докази сугеришу да урагани постају снажнији кад стигну до копна због повишених температура.

Међу другим последицама које је ове године забележила СМО су пожари у Сибиру, Аустралији и дуж америчке Западне обале и Јужне Америке, чији су густи слојеви дима обавили планету.

Поплаве у Африци и Југоисточној Азији раселиле су велике количине људи и угрозиле безбедност хране милиона.

Каква је реакција на овај извештај?

Налази извештаја СМО-а неће изненадити већину посматрача.

„Стање глобалне климе? Неизвесно", каже професор Дејв Реј, са Универзитета у Единбургу.

„Ови годишњи извештаји о нарушеном здрављу планете увек представљају суморно штиво; ове године је наступила потпуна црвена узбуна. Скок врелине, појачане суше и подивљали шумски пожари говоре о акутним последицама климатских промена 2020. године".

Они и упозоравају на хроничну штетност глобалног упијања угљеника - у океанима, дрвећу и земљишту широм света - које је у току.

„На то додајте још емисија и отопљавања и они ће нам заувек избити париске климатске циљеве из домашаја. Годину пред нама дефинисаће наш опоравак од Ковида-19, али ће векове пред нама дефинисаће то колико је заправо тај опоравак зелен."

Еколошки активисти кажу да овај извештај и те како оправдава позиве да се опоравак од Ковида усредсреди на климатске промене и животну средину.

„Иако је пандемија била највећа брига за многе људе у развијеном свету 2020. године, за милионе на климатски угроженим местима климатско ванредно стање остаје највећа претња, а, нажалост, не постоји проста вакцина за оздрављење климе", каже докторка Кет Крејмер из Кришчен ејда.

Али задржавање фосилних горива у земљи био би добар почетак.

„Ови налази показују колико је важно постарати се да се владине мере економског опоравка не ослоне на економију фосилног горива, већ да раде на томе да убрзају транзицију до света са нула нето емисије угљеника."

Шта је са утицајем климатских промена на природу?

Према новом извештају Међународне уније за конзервацију природе, (ИУЦН), климатске промене су тренутно највећа претња по најважније локације светске културне баштине.

ИУЦН каже да су 83 такве локације сада угрожене растом температура, међу њима и Велики корални гребен где су загревање океана, ацидификација и екстремне температуре допринеле драматичном паду.

Он је први пут оцењен као у „критичном стању".

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]