Психологија: Ништа не покреће ум као чврсто и непоколебљиво „не"

Често мислимо да слобода и креативност иду руку под руку.

Али јесте ли икад помислили на то како ограничења и баријере заправо могу да подстакну вашу креативност?

Нисте убеђени у то?

Онда читајте даље, зато што ови стручњаци тврде да је „нужда мајка инвенције" и да ишта не покрене ваш ум на рад као једно чврсто, непоколебљиво „не".

Постоји ли „превише слободе"?

„Леп је мит замишљати креативност као бескрајно отворено поље могућности", каже професорка Катринел Тромп, когнитивна психолошкиња са Отвореног универзитета.

„Али кад се људи у стварности суоче са таквим предивним отвореним пољем, могу да се паралишу."

И заиста, Њутн је развио теорију рачуна у карантину, а доктор Сус је написао читаву књигу не користећи више од 50 различитих речи (из опкладе).

Дакле, уместо да ограничавају, професорка Тромп мисли да су „ограничења заправо сидра креативности".

„Крива креативности"

Баронеса Сузан Гринфилд, која је неуронаучница и специјалисткиња за креативност, слаже се с тим.

„Људски мозак се развија тако што гради гранања. Кад се гранате, можете да остварите више веза, а са више веза можете да кажете: 'Аха!'."

Она признаје да ту постоји танана граница, јер „од ограничења може бити користи, али онда могу и да буду проблематична за креативност".

Без икаквих ограничења, може све да нам досади и да се осећамо нестимулисано.

С друге стране, кад их има превише, осећамо се под стресом и преоптерећено.

Истраживање сугерише да постоји „крива креативности" која следи облик обрнутог латиничног слова У.

Најплодоноснија тачка?

Е, па она је увек у средини.

Али шта је креативност?

Баронеса Гринфилд креативност доживљава као неку врсту отпорности.

„Отпорност настаје кад се суочавате са проблемима и изазовима, а то вам заузврат даје идеје."

На апстрактном нивоу, каже она, креативност је способност да се „саставе свакодневни елементи на начин који не само да је нов, већ заправо има неко значење за људе, који заправо мења начин на који видимо свет."

За доктора Фолкера Пејтента, предавача из психологије на Отвореном универзитету, дефиниција је још простија:

„Људи стварају нешто што није постојало раније."

Доктор Пејтент такође прави раздваја два различита типа ограничења: намерног и ненамерног.

Уметница Квила Констант зна из прве руке разлику између та два.

„Те спољне силе ограничења - оне могу бити политичке, друштвено-економске.

„Пошто сам дворасна, црна, жена, уметница из радничке класе, то може да се доживи као ограничење у оквиру света уметности, који је током историје био веома патријархалан, бео, средњекласни простор."

Констант се присећа колико се мучила једна од њених омиљених уметница Фејт Ринголд.

„Желела је да ради огромна, огромна платна, онако као што су многи мушкарци радили огромна модернистичка уметничка дела."

„Али она заправо није имала довољно простора код куће да то ради. И тако је почела да ради огромне квилтове, урола их и носи разним галеријама.

Она је сјајан пример како уметник може да процвета под ограничењима."

Дакле, уместо да доживите сопствена „спољна ограничења" као нешто негативно, преокрените их у вашу корист - можда ће испати најбоља ствар која вам се икад десила.

Исто тако, уколико их већ немате, ако свесно себи задате нека ограничења, то би заправо могло да покрене вашу преко потребну креативност.

Како увести ограничења и постати креативан

Дакле, ако сте остали укочени у месту - ево неких савета.

„Избегавајте све познато и пригрлите све што је ново… Ако увек пишете поезију, окушајте се са прозом", препоручује професорка Тромп.

Доктор Пејтент има сличан савет:

„Ако свирате у бенду и сматрате да сте запали у ћорсокак, замените инструменте. То може да створи нове идеје и у вашим песмама."

Издвојте одређени термин током дана и одређену количину времена за креативност.

„Одредите фиксно време кад нећете радити ништа друго већ се само посветити креативном задатку", каже доктор Пејтент.

„То је један од начина на који људи са врло мало слободног времена уопште могу да пишу књиге - кажу свима у породици да ће то радити, практично заштите простор за себе да би им се десило нешто креативно."

Такође, ограничити себе временски веома је важно.

„Кад добијемо мање времена да урадимо нешто, обично на површину избије најважнија информација", објашњава уметница Квила Констант.

Ако ништа од наведеног не помогне, поиграјте се разним идејама - као што је једна коју сугерише професорка Тромп, кад крећете да сликате.

„Насликајте црвену тачку или плаву линију у горњем левом углу празног платна а потом поставите пред себе изазов да та ограничења уврстите у своју композицију."

Можда звучи чудно, али она каже да „иако можда на крају не искористите та конкретна ограничења у коначном производу, она могу да буду корисна за вашу креативност уколико се поигравате с њима својевољно."

А могло би да се деси да „пуко искуство поигравања са различитим ограничењима узбурка вашу машту" и , као последица „унапреди вашу креативност".

Дакле, само напред, окушајте се и будите креативни!

Ово је адаптација прилога са ББЦ Идеје.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]