Корона вирус и вакцине: Да ли ће фармацеутске компаније остварити огромну зараду

На почетку пандемије били смо упозорени: проћи ће читаве године пре него што се израде вакцине, тако да их не очекујемо прерано.

Сада, након свега 10 месеци, започеле су прве вакцинације, а предводници су добро познате фирме.

Као последица тога, аналитичари инвестиција предвиђају да ће најмање две од њих, америчка биотехнолошка компанија Модерна и немачка Бионтек, са својим партнером, америчким гигантом Фајзером, у наредној години највероватније зарадити милијарде долара.

Али није најјасније колико ће тачно творци вакцина профитирати.

Због начина на који су ове вакцине финансиране и броја фирми које су ушле у трку за њихову израду, могућност да се оствари крупна добит могла би да буде краткорочна.

Ко је уложио новац?

Због хитне потребе за вакцином, владе и донатори уложили су милијарде у пројекте за њихово прављење и тестирање.

Филантропске организације као што је Фондација Гејтс подржале су ову мисију, баш као и појединци као што је оснивач Алибабе Џек Ма и кантри звезда Доли Партон.

Свеукупно, владе су обезбедиле седам милијарди евра, према компанији за анализу научних података Ерфинити.

Непрофитне организације обезбедиле су скоро 1,6 милијарди евра.

Само је 2,8 милијарди евра потекло из инвестиција самих компанија, а многе од њих умногоме се ослањају на спољно финансирање.

Погледајте видео: Како вакцине функционишу

Постоји добар разлог зашто велике компаније нису пожуриле са финансирањем пројеката проналажења вакцина.

Израда вакцина, нарочито у склопу актуелног здравственог ванредног стања, није се показало веома профитабилно у прошлости.

Процес проналаска захтева време и далеко је од извесног.

Сиромашнијим земљама требају велике количине, али оне не могу да приуште високе цене.

А вакцине обично морају да се дају само једном или двапут.

Лекови који се траже у богатијим земљама, нарочито они који захтевају дневне дозе, обрћу много више новца.

Фирме које су започеле рад на вакцинама за друге болести као што су зика и САРС опекле су прсте.

Међутим, тржиште вакцина против грипа, вредно неколико милијарди долара годишње, сугерише да ако Ковид-19 не нестане и буде захтевао годишње убризгавање додатних доза, то би могло бити профитабилно за фирме које пронађу најефикасније и најисплативије производе.

Колико наплаћују?

Неке компаније не желе да буду доживљене као да остварују добит на рачун глобалне кризе, нарочито кад су примиле толико много спољних средстава.

Велики амерички произвођач лекова Џонсон и Џонсон, и британски Астразенека, који сарађује са биотехнолошком компанијом са Оксфордског универзитета, обећали су да ће вакцину продавати по цени која само покрива њихове трошкове.

За сада изгледа као да ће Астразенекина бити најјефтинија, по цени од 3,2 евра по дози.

Модерна, мала биотехнолошка фирма, која годинама ради на технологији иза њене револуционарне РНК вакцине, наплаћује своје дозе много више, и до 30 евра по дози.

Њен циљ је да оствари неку добит за деоничаре фирме (мада ће део те високе цене покривати и трошкове транспорта тих вакцина на веома ниским температурама).

То, међутим, не значи да су те цене фиксне.

Фармацеутске компаније обично наплаћују различите цене у различитим земљама, на основу онога што њихове владе могу да приуште.

Обећање Астрезенеке да ће одржати ниске цене важи само „док буде трајала пандемија".

Она би могла да почне да наплаћује више цене већ наредне године, у зависности од тога како се даље буде развијала болест.

„У овом тренутку, владе богатог света плаћаће више цене, оне које жарко желе да се докопају било чега што ће им помоћи да окончају пандемију", каже Емили Филд, шефица Европског фармацеутског центра за истраживања при Барклису.

Чим више вакцина буде почело да улази у оптицај, вероватно наредне године, конкуренција ће највероватније снизити цене, каже она.

У међувремену, не треба да очекујемо да приватне фирме - нарочито оне мање које немају других производа за продају - праве вакцине без жеље за добити, тврди Расмус Бек Хансен, генерални директор Ерфинитија.

„Имајте на уму да су ове компаније значајно ризиковале, хитро реаговале, а њихова улагања у истраживање и развој била су огромна", каже он.

А ако желите да мале фирме наставе да долазе до крупних открића у будућности, каже он, мораћете да их награђујете.

Али неки тврде да пуке размере хуманитарне кризе и јавног финансирања говоре да ово није време за вођење послова као иначе.

Да ли произвођачи треба да поделе технологију?

Са толиким улогом у игри, дошло је до позива да се знање и искуство који стоје иза нових вакцина поделе, како би и друге фирме у Индији и Јужној Африци, на пример, могле да производе дозе за домаћа тржишта.

Елен 'т Хоен, директорка истраживачке групе Закони и политика лекова (Medicines Law and Policy), каже да је то требало да буде услов за добијање јавних средстава.

„Мислим да није било паметно што су наше владе уступиле тај новац а да нису тражиле ништа заузврат", каже она.

На почетку пандемије, каже она, велике фармацеутске компаније показале су мало интересовања за трку за вакцином.

Тек кад су владе и агенције ускочиле с издвојеним средствима оне су почеле да раде на њој.

И зато она не види зашто би оне морале да стекну ексклузивна права на добит од резултата.

„Ове иновације постају приватна својина ових комерцијалних организација, а контрола над тим ко добија приступ иновацијама и знању како да их направе остаје у рукама компаније", каже она.

И иако се интелектуална својина донекле дели, она каже да то није ни изблиза довољно.

Хоће ли, дакле, фармацеутске компаније остварити велику добит?

Владе и мултилатералне организације већ су се обавезале да купе милијарде доза по уговореним ценама.

И због тога ће наредних неколико месеци фирме бити заузете испуњавањем тих наруџбина онолико брзо колико буду могле.

Онима које продају земљама са дубљим џепом почеће да се враћа уложено, док ће Астразенека, упркос споразумима за испоручивање највећег броја доза, покрити само трошкове.

Након што су испуњени ти први уговори, теже је предвидети како ће изгледати нова ситуација са вакцинама.

Она ће зависити од много ствари: колико дуго траје имунитет код вакцинисаних, колико успешних вакцина ће се појавити у оптицају и да ли производња и дистрибуција теку глатко.

Емили Филд из Барклиса сматра да ће прозор за остваривање добити бити „веома привремен".

Чак и ако водеће компаније не буде поделиле интелектуалну својину, већ постоји више од 50 вакцина на клиничким испитивањима широм света.

„За две године могло би на тржишту да се нађе 20 вакцина", каже Филд.

„Биће тешко наплатити престижну цену."

Она мисли да ће утицај на дуже стазе имати више везе са репутацијом.

Успешна вакцинација могла би да помогне да се отворе врата за продају терапија за Ковид или неких других производа.

У том погледу, од тога ће имати користи читава индустрија, слаже се Расмус Бек Хансен из Ерфинитија.

„То је једна од срећа која би могла да проистекне из несреће коју је донела пандемија", каже он.

У будућности, он од влада очекује да улажу у пандемијске стратегије као што то чине данас са одбраном, рачунајући на то као на неопходне трошкове за ствари које се надају да никад неће морати да користе.

Од свега највише обећава - а то је и један од разлога зашто је тржишна вредност Бионтека и Модерне скочила у небеса - што њихова вакцина пружа доказе о исправности концепта њихове РНК технологије.

„Сви су били импресионирани њеном ефикасношћу", каже Емили Филд.

„То би могло потпуно да измени сцену са вакцинама."

Пре Ковида-19, Бионтек је радио на вакцини против рака коже. Модерна тражи РНК вакцину против карцинома јајника.

Уколико било која од њих успе, награде би могле да буду огромне.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]