Музика: Млада жена од воћарке на венецуеланском селу постала диригенткиња оркестра у Паризу – за само три месеца

Последњих година је хиљаде младих људи напустило Венецуелу, да би бежећи од економске кризе снове потражили негде другде.

Прича Глас Маркано, међутим, посебно је невероватна.

Пре три месеца, ова 24-годишњакиња продавала је воће у породичној пиљарници у венецуеланском граду Јаракују.

Али ова млада Латиноамериканка за позадину својих селфија сада има Ајфелов торањ, а стекла је поприличан број хвалоспева и у париским музичким круговима.

Маркано је освојила специјалну награду на Ла Маестри, новом међународном такмичењу за диригенткиње које су организовала два престижна оркестра - Париска филхармонија и Париски Моцарт оркестар - у септембру у главном граду Француске.

„Изузетно је талентована, марљива и интелигентна млада жена која ће имати сјајну каријеру", каже за ББЦ Роман Фиеве из Париског Моцарт оркестра.

Али њен пут је био једнако фантастичан као и њено достигнуће.

Фантастично путовање

Маркано је дипломац Ел Системе, славног јавно финансираног програма за младе музичаре у Венецуели.

Она живи у Каракасу, где паралелно студира право и бави се музиком.

„Искористила сам прилику да диригујем оркестром или да учествујем у радионицама", каже Маркано за ББЦ.

У марту прошле године, њена латентна амбиција и претрага на Гуглу отворили су јој једну нову могућност.

„Помислила сам да је дошло време да се пријавим на такмичење за дириговање оркестром. Потражила сам ту информацију на свом компјутеру и нашла Ла Маестру", каже она.

„Било је то такмичење само за жене и то ми је привукло пажњу."

Деловало је као савршена прилика, али јавио се један троцифрен проблем: пријава је коштала 180 долара.

Једна од главних последица венецуеланске финансијске кризе јесте драстична девалвација националне валуте, боливара: у септембру, на пример, најмања плата у земљи износила је мање од 2 долара месечно.

„То ме је обесхрабрило, као и сваког Венецуелца који сања и гледа како му сан измиче због новца", објашњава Маркано.

„И онда кажете себи: 'Није могуће, можда неки други пут.'"

У Венецуели, 180 долара је право мало богатство.

„Чак и да је цена пријаве било 50 долара, не би било никакве разлике. Већ сам заборавила на такмичење, мада ми је све време стајало негде у позадини главе."

„Замишљала сам себе како учествујем и побеђујем на такмичењу", додаје она.

Скупљање пара

Али, више месеци касније одлучила је да почне да тражи помоћ.

„Одлучила сам да се обратим пријатељима и рођацима у иностранству да бих сакупила новац за учешће, али преостало је још само три недеље до краја рока за пријаве."

Маркано се ослонила и на помоћ пријатеља музичара за рад на видео уратку за пријаву у ком би представила своје дириговање.

Према часопису за класичну музику Франс музик, Маркано је недељу дана пре истека рока за пријављивање на Ла Маестру успела да сакупи свега 100 долара.

Али организатори су онда понудили да доплате разлику.

Чинило се да ће све испасти баш како треба: у октобру је саопштено да је Маркано изабрана за такмичење, које је требало да се одржи наредног марта у Паризу.

Роман Фиве каже да је Венецуеланка очарала изборну комисију.

„Добили смо 220 пријава, а комисија је једногласно одабрала Глас Маркано", каже он за ББЦ.

„На њеним видео снимцима евидентна је била њена аутентична харизма, велика енергија, право познавање композиција и, очигледно, осећај за ритам."

Путовање у Париз у марту изостало је због пандемије Ковида-19, која је укопала читав свет у месту.

Такмичење је одложена за септембар, али како је 2020. пролазила а други делови света су почели да се отварају, Венецуелу је и даље жестоко дрмао вирус.

„Отишла сам у Јаракуј, зато што је моја мајка отворила пиљарницу и рекла ми да могу да радим тамо да бих зарадила мало новца", присећа се Венецуеланка.

„Деловало је као сјајна идеја, зато што ми је требало још одеће да бих могла да отпутујем у Париз."

Али аеродроми у Венецуели остали су затворени.

Маркано се плашила плана Б, који је подразумевао путовање у суседну Колумбију друмом и да лети одатле - плашила се да се успут не зарази Ковидом-19.

А онда је стигла вест да ће хуманитарни лет који је изнајмила шпанска влада да би покупила грађане који су остали заглављени у Венецуели полетети из Каракаса за Мадрид 14. септембра.

Иако су приоритет за добијање седишта били људи са шпанским пасошем, организатори Ла Маестре контактирали су француску амбасаду у Каракасу и затражили од ње да обезбеди Маркано визу и место у авиону.

„Показала је велику одважност и решеност, а управо је то потребно да би неко постао диригент", каже Роман Фиеве.

„Дете, ко си ти?"

Кад је стигла на аеродром, запањени француски званичник пришао је Маркано и нашалио се:

„Дете, ко си ти? Чак ни за председника не добијамо толико мејлова да бисмо га сместили на авион као што смо за тебе."

Кад је авион узлетео, Маракано је једва успела да схвати да је то њен први лет авионом и први пут да је напустила Венецуелу.

Била је потпуно усредсређена на такмичење.

Маркано је стигла у Париз свега неколико сати пред почетак такмичења, једва спавајући успут.

„Било је то за мене ново искуство, била сам импресионирана свиме. Осећала сам се као да сам на другој планети", каже Венецуеланка, која није знала ни реч француског.

„Служила сам се енглеским, али ме људи нису разумели", смеје се она.

Али је ипак изашла на подијум да диригује музичарима са којима једва да је имала неки претходни контакт. И није пропустила све да импресионира.

„Какав дар! Какав таленат! Она је 24-годишњакиња која никад није напустила Венецеулу а ипак је успела да постигне оно што је постигла", рекла је за Франс музик Клер Гибо, славна диригенткиња и оснивачица Париског Моцарт оркестра.

Колега маестро Емануел Хондре, из Париске филхармоније, такође је био пун речи хвале кад је коментарисао Венецуеланкин наступ.

„Она не говори ни енглески ни француски, али се изражава кроз музику!", рекао је он славном часопису за класичну музику.

„Било јој је потребно само то да би комуницирала са оркестром."

Маркано није победила на том такмичењу, али је добила специјалну награду. Њена највећа награда, међутим, стигла је у облику низа понуда да остане у Паризу да би наставила с учењем.

Првобитно је планирала да се после такмичења врати у Венецуелу, али она од тада живи у граду који је претходно гледала само на телевизији.

„Не знам колико ћу дуго бити овде, али сам спремна за оно што ме чека", каже Маркано.

У поређењу са Каракасом, изненађена је свакодневном рутином у париској престоници.

Нарочито супермаркетима са стабилним ценама - Венецуеланци су под сталним ударом хиперинфлације и растом трошкова живота.

„Ми у Венецуели живимо под сталним стресом зато што цене скачу свакодневно, а ваша плата их не прати. Под стресом сте зато што морате да радите више, тражећи начин како да преживите."

И иако добија финансијску помоћ од својих спонзора, млада дигиренткиња жели да почне да зарађује новац за себе да би могла да га шаље кући.

„Имам породицу којој морам да помажем."

„Уколико буде било неопходно да радим у некој другој области сем у музици, није проблем. Радила сам то већ у Венецуели."

Али њени домаћини инсистирају да Маркано мора да добије простора да се развија као диригенткиња.

„Морамо да јој помогнемо да продуби знање и заштитимо је од репутације која се усредсређује више на њен лични историјат него на професију дириговања оркестром", упозорава Фиеве.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]