Нагорно-Карабах: Протести у Јерменији због споразума са Азербејџаном, тражи се оставка премијера

Само два дана после споразума о окончању ратних дејстава Јерменије и Азербејџана око територије Нагорно-Карабаха, јерменски премијер Никол Пашињан је под великим притиском да поднесе оставку, али он то одбија.

Демонстранти у Јеревану, главном граду Јерменије, захтевау од Пашињана да напусти функцију незадовољни мировним споразумом око спорне територије Нагорно-Карабах због које је Јерменија у вишедеценијском сукобу са Азербејџаном.

Према споразуму, који је уз руско посредовање потписан после шест недеља жестоких борби, Азербејџан задржава подручја која је заузео, а стотине руских мировних снага већ су распоређене на спорној територији.

Очекује се да ће под притиском опозиционих партија јерменски парламент одржати хитно заседање о политичкој будућности Пашињана.

Пашињан је споразум назвао „веома болним за њега и његов народ", а у центру главног града Јеревена група незадовољних демонстранта је упала у зграду Владе тражећи оставке.

Нагорно-Карабах је међународно признат као део Азербејџана, али је од 1994. под контролом етничких Јермена.

Те године је потписано примирје, али не и мировни споразум.

У септембру ове године избили су нови оружани сукоби, а за сада није познат тачан број жртава.

Руски председник Владимир Путин изјавио је недавно да погинуло око 5.000 људи.

„Издајниче!"

Хиљаде демонстраната окупирало је у среду централни градски трг у Јеревену, узвикијући „Пашињан је изјданик" и „Никол, одлази".

Незадовољни људи су изашли на протест упркос ратном стању према коме су забрањена јавна окупљања.

Они траже да Пашињан поднесе оставку до поноћи (21 сат по средњеевропском времену).

Према извештајима јерменских медија, више од 100 људи је приведено и касније пуштено.

Демонстранати су се потом упутили у парламент тражећи хитну седницу на којој би премијер био смењен.

Потом је ванредно заседање заказано на захтев две опозиционе странке.

Неки од демонстраната рекли су да је премијер требало да пита народ Јерменије пре него што је потписао мировни споразум, оптужујући га за кршење устава, јавља дописник ББЦ-ија из Јеревана.

Пашињан је преузео дужност премијера после мирне револуције 2018. године у овој постсовјетској држави.

Погледајте интервју са председником Азербејџана

Шта је договорено?

Споразум је ступио на снагу у понедељак увече.

Према одредбама споразума, Азербејџан ће задржати контролу над деловима Нагорно-Карабаха које је заузео током сукоба.

Јерменија је пристала да се у следећих пар недеља повуче из неколико других граничних области.

Владимир Путин, председник Русије, током телевизијског обраћања рекао је да ће у ову област послати одређени број војника који ће чинити мировне снаге.

Руско министарство одбране нешто касније је саопштила да се ради о контигенту од 1.960 војника.

Турска ће такође бити процеса очувања мира, тврди Илхам Алијев, председник Азербејџана, који је се заједно са Путином обратио јавности.

Путин је навео да у споразуму постоји и одредба о размени ратних заробљеника, као и о успостављању свих привредних и саобраћајних веза.

Какве су реакције?

Председник Алијев каже да је споразум од историјског значаја и да представља „капитулацију" Јерменије.

Премијер Јерменије рекао је да је одлука о потписивању споразума заснована на „детаљној анализи ситуације о борбеном стању и после разговора са најбољим војним стручњацима".

„Ово није победа, али ни пораз докле год не сматрате себе пораженим", рекао је Пашињан.

Арахик Харатинијан, јерменски лидер из Нагорно-Карбаха, рекао је да је пристао на споразум „како би се рат што пре завршио".

У Јеревену, главном граду Јерменије, на улицама се окупио велики број демонстранта незадовољних споразумом, пренели су локални медији.

Група демонстраната упала је у зграде Скупштине и Владе узвикујући: „Нећемо одустати".

Шта се десило током оружаног сукоба?

Јермени су постепено губили контролу над територијом и током викенда су азербејџанске снаге заузеле Шушу, други по величини град у Нагорно-Карабаху.

Азербејџан је признао да је грешком оборио руски војни хеликоптер изнад јерменске територије, погинула су двојица чланова посаде, док је трећи повређен.

Још није познато колико је људи страдало у сукобима. Обе стране негирале су да су гађала цивилне циљеве, али су оптуживале ону другу за то.

Локалне власти у Нагорно-Карабаху тврде да је погинуло око 1.200 јерменских војника у борбама, као и да су страдали и цивили.

Азербејџан није саопштио податке о војним губицима, а Влада тврди да је више од 80 цивила страдало у сукобу. Међу њима наводно и 21 цивил у ракетирању града Барде прошлог месеца.

Руски председник Путин тврди да је више од 5.000 људи погинуло у сукобима.

Погледајте видео: Како је почео нови сукоб Јерменије и Азербејџана

Какав је геополитички значај Јужног Кавказа?

Русија има војну базу у Јерменији, а заједно са Азербејџаном, ове државе су чланице Организације за заједничку безбедност, коју предводи Москва.

Према одредбама ове организације, Русија пружа војну подршку Јерменији ако је нападнута, али се то не односи на Нагорно-Карабах или друге околне азербејџанске територије под контролом јерменских снага.

Истовремено, Москва има снажне везе са Азербејџаном који је добио отворену подршку Турске, чланице НАТО пакта.

Русија је продавала оружје и Јерменији и Азербејџану.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]